Nikada nećeš hodati sam Bruno

Svi smo čuli šta se dogodilo u Petrinji. Užasan zemljotres koji je promenio sudbinu celom gradu. Samo se probudiš jedno jutro i život ti se izvrne naglavačke, promeni se iz korena, ali na gore, na najgore.

Radiolog iz Petrinje, Bruno Lončarević, uradio je nešto neverovatno, bajkovito, dirljivo, u tako stresnoj situaciji i trenucima gde ti možda život visi o koncu.

Dok se evakuisao iz kuće tokom zemljotresa, uzeo je nešto odeće i Liverpulov grb. To je to, ništa više.

Dečko je ’ladno uzeo baš taj poster, pored svega ostalog čega je mogao da se seti, znajući da nema mnogo vremena, da zgrada može da se sruši svakog trenutka. Šta biste vi u toj stresnoj situaciji probali da nađete i ponesete? Telefon, lap top, novac? Uostalom, lako je nama sad da racionalno smišljamo i biramo šta bismo hteli da zadržimo. Ovo kod Bruna je bilo malo i instiktivno. Uzeo je najveću opipljivu emociju, poster koji je inače simbol za emociju prema Liverpulu, čuveni grb koji inače stoji iznad izlaza na Enfild.

Izvor: Novosti.rs

Gerry Marsden, čuveni pevač i skauzer čija je verzija ’’You will never walk alone’’ pesme zvanična himna Liverpula, nažalost je preminuo, a vest o njegovoj smrti kod nas se saznalo par sati nakon vesti o Brunu i njegovom gestu. 

Ljubav prema Liverpulu je zaista nešto drugačija i specifičnija. Liverpul je taj klub sa najlepšom himnom na svetu, čistom poezijom, ogromnom tradicijom, trofejima, sa Klopom, sa kopom, neverovatnim navijačima koji ’’you’ll never walk alone’’ pevaju na početku i pred kraj utakmice, u svim situacijama, jer u svim situacijama i znači, čak možda i više kada gubiš.

Tekst Liverpulove himne sada tako simbolično opisuje ne samo ono što se Brunu desilo, već i kako on sve to pojmi, odnosno kako se ponaša posle toga. Dečko nije pao, nije klonuo duhom, nije uzeo da plače nad svojom tužnom sudbinom iako ima apsolutno i puno pravo na tako nešto. Život mu se definitivno promenio, ali ne i njegov pristup životu. On je u kovid ambulanti. Hoda kroz oluju, dignute glave, ne predaje se.

U Liverpulovoj himni se čitaju i čuju sve te sušne godine bez trofeja. Nisu osvojili prvenstvo trideset godina, što je za takav klub bilo neverovatno, nezamislivo i neizdrživo.

’’When you walk through a storm

Hold your head up high

And don’t be afraid of the dark

Walk on through the wind

Walk on through the rain

Though your dreams be tossed and blown’’

Osvajanje prvenstva prošle godine je zapravo ovaj deo himne:

’’At the end of a storm

There’s a golden sky

And the sweet silver song of a lark’’

Hajde neka Brunovih poslednjih desetak dana budu kao ovaj deo gde se ide kroz oluju i gde su svi snovi bačeni, ali hajde da sledećih deset dana budu kraj oluje, gde je zlatno nebo i prelepa pesma ševe.

Na društvenim mrežama je već pokrenuta inicijativa da o ovoj priči čuju i Klop i igrači Liverpula i sam klub. Dejan Lovren, doskorašnji igrač Liverpula svima sada prvi pada na pamet. Inače, Lovren je ustupio ceo svoj hotel žrtvama zemljotresa, porodicama sa koje su ostale bez krova nad glavom. Jedno bravo i za njega. Eto mogao bi da prosledi par poruka sad već bivšim saigračima, jer je Bruno samo privremeno zbrinut, do kraja nedelje će biti kod prijatelja u Zagrebu.

Hajde da to bude i epilog Brunove priče. Hajde da sledeći tekst koji budete čitali na ovu temu bude o tome kako je Liverpul reagovao i pomogao Brunu, našao mu se i pokazao mu da nikada neće hodati sam. Nekako uopšte ne zvuči bajkovito. Sad je potrebno da Liverpul pokaže da je i on tu za svoje navijače, a Brunov potez, emocija i stav nakon tragedije je suština himne Liverpula.

Nikada nećeš hodati sam, Bruno.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Dnevnik jedne filmofilke: 01/2024

Koliko košta biti žena?

MEJN STEJDŽ S1:E3 / Cactus Fields

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još