U četvrtak, 7. novembra, održana je utakmica između holandskog fudbalskog kluba Ajaks i izraelskog kluba Makabi. Sportski događaj zasenjen je dešavanjima na ulicama Amsterdama, koje su mnogi visoki zvaničnici Izraela, Holandije, ali i SAD-a, okarakterisali kao antisemitski pogrom. Da li je ovo zaista bio pogrom, ili je reč o još jednom incidentu u kojem su glavni akteri bili navijači i huligani? Zašto se s jedne strane govori o antisemitizmu, dok se islamofobija navijača Makabija stavlja po strani?
Dešavanja u Gazi trenutno su glavna preokupacija sveta. Višedecenijski nerešeni sukob između izraelskog i palestinskog stanovništva, uz konstantno pojačavanje neprijateljske retorike, doveo je do trenutnih 43.000 mrtvih Palestinaca. Po prvi put se čini da je došlo do promene mišljenja ljudi širom sveta. Solidarnost sa narodom Palestine je na najvišem nivou ikada. Međutim, došlo je i do porasta antisemitizma. Tačnije rečeno, otvorenog korišćenja antisemitske retorike i diskriminacije Jevreja, koja se opravdava zločinima koje Izrael čini u Gazi.
TOK DOGAĐAJA
U sredu uveče desili su se prvi incidenti, a njihovi počinioci su bili gosti – navijači Makabija. Amsterdam je pogođen nizom incidenata, koji su većinom objavljeni na društvenim mrežama. Nekolicina Izraelaca je skinula palestinsku zastavu sa fasade zgrade i zapalila je uz povike „Fuck you, Palestine”, prema pisanju Gardijana. Pored toga, navijači su napali taksi vozilo. Taksista je za Al Jazeeru rekao da je napadnut dok je pokušavao da snimi demoliranje. Policija nije reagovala kada ih je pozvao.
Tokom dolaska na utakmicu u četvrtak, navijači su uzvikivali antiarapske slogane. Pojavio se i video na kojem su Izraelci uzvikivali „Ole, ole, IDF će pobediti, je*i Arape”. Policija je sprovela navijače do stadiona, a lokalne vlasti su zabranile propalestinska okupljanja ispred stadiona. Nakon utakmice, kako prenosi Al Jazeera, grupe na skuterima napale su navijače Makabija.
Usledili su incidenti u centru Amsterdama između propalestinskih protestanata i navijača Makabija. Napadi na navijače su trajali do oko 4 ujutru. Različita svedočenja i prinscreen-ovi, za koje Gardijan ne ostavlja dokaze, sugerišu da je i zasta bilo napada koji su targetirali direktno Jevreje. Svedoci navode da su pitani da li su Jevreji i da pokažu svoje pasoše. Određene desničarske grupacije su na društvenim mrežama pozivali i na „Lov na Jevreje” („Jew hunt”). Neki snimci govore i da su navijači Makabija na ulicama palili vatromet, uzvikivali anti-palestinske slogane i koristili metalne palice i drvene motke za tuču. Drugi sminci prikazuju navijače Makabija kako sa kajševima jure ulicama.
Većina medija svoju pažnju je posvetila isključivo izjavama i osudama visokih zapadnih zvaničnika. Tako ograničavajući svoje izveštavanje na njih i kratke opise događaja. Mnogi podaci i video snimci koji su se pojavili na društvenim mrežama nisu proveravani i izazvali su još veću paniku, poput navoda da je nekolicina Izraelaca oteta, što se ispostavilo kao neistina. Još je dosta toga nejasno u ovom slučaju. Da li su samo napadani navijači Makabija ili je zaista bilo napada na lokalno jevrejsko stanovništvo?
Petoro ljudi je završilo u bolnici, a između 20-30 ljudi je lakše povređeno. Šezdeset dvoje ljudi je uhapšeno te večeri. U subotu su amsterdamski tužioci izjavili da se desetoro ljudi sumnjiči za vandalizam, dok je 40 ljudi dobilo novčane kazne zbog narušavanja javnog reda i mira. Od četvrtka uveče, mejnstrim mediji i političari su napade okarakterisali kao antisemitski pogrom.
Holandski premijer, Dik Šuf, rekao je da je „prestravljen antisemitskim napadima na stanovnike Izraela”. Gradonačelnica Amsterdama izjavila je da se lokalno stanovništvo ponašalo kao „antisemitske bande”. Ove incidente je komentarisao čak i predsednik SAD-a, Džo Bajden, rekavši da napadi podsećaju na „mračne momente u istoriji, kada su Jevreji bili proganjani”.
The Antisemitic attacks on Israeli soccer fans in Amsterdam are despicable and echo dark moments in history when Jews were persecuted.
We've been in touch with Israeli and Dutch officials and appreciate Dutch authorities’ commitment to holding the perpetrators accountable.
We…
— President Biden (@POTUS) November 8, 2024
DUBLJI PROBLEM
Neki političari nisu se suzdržavali u svojoj retorici, poput desničarskog političara Gerta Vajldersa. Prema pisanju Rojtersa, on je na svom X nalogu rekao: „Sramota me je što se ovo desilo u Holandiji”, okrivivši „muslimanske kriminalce” i predloživši njihovu deportaciju. Kako je za CNN izjavio Šeher Kan, član Gradskog veća u Amsterdamu, dešavanja u Amsterdamu ne bi trebalo karakterisati isključivo kao problem antisemitizma, već kao problem ksenofobije uopšte.
Nakon dešavanja u četvrtak, desničarske vlasti su pohrlile da ceo događaj okarakterišu kao antisemitski pogrom. Izraelske vlasti, a posebno premijer Netanjahu, dodatno su pojačali osećaj nesigurnosti u jevrejskoj zajednici u Amsterdamu, rekao je Džair Stranders, lokalni reditelj i Jevrejin. On smatra da antisemitizam uglavnom dolazi s desnice, ali da ga levica unutar propalestinskog pokreta često zanemaruje. Iako su mnogi okupljeni na protestima bili tu da iskažu solidarnost sa palestinskim narodom, povici poput „Fuck Israel” nisu pomogli.
Član Gradskog veća, Itaj Garmi, izjavio je da su ovi događaji posledica „koktela emocija” koji je nastao kao posledica rasta antisemitizma, mržnje prema muslimanima i rata u Gazi. Ovo nije fenomen ograničen samo na Holandiju, već je prisutan u celoj Evropi, kao posledica jačanja radikalne desnice. Ekonomska nesigurnost, neizvesnost šansi i migrantska kriza doveli su do toga da se arapske izbeglice i doseljenici doživljavaju kao neprijatelj broj jedan.
Lokalno muslimansko stanovništvo, koje u Holandiji broji oko milion ljudi, ogorčeno je svojim statusom. Propalestinski nastrojeni građani nezadovoljni su zbog toga što Holandija podržava i prodaje oružje Izraelu. Ostatak stanovništva je zabrinuto zbog nesigurnosti, dok desnica tvrdi da su glavni neprijatelji migranti. Razlozi za mržnju bili su slični tokom Drugog svetskog rata, kada su bili usmereni prema Jevrejima.
Postoji jaka retorika i sa proizraelske i propalestinske strane. S jedne strane, Izrael odbija da se odagna uloge žrtve i posle godinu dana činjenja zločina nad palestinskim stanovništvom u Gazi, perpetuirajući anti-arapski sentiment i islamofobiju. Sve desnije zapadne zemlje, okupane u islomofobiji lako preuzimaju narativ o večnoj izraelskoj žrtvi i strašnom zlom Arapinu.
S druge strane, pro-palestinska levica odbija da prihvati činjenicu da se u delu pristalica nalaze osobe koje koriste odluke i zločine Izraela kao razlog za sejanje antisemitizma. Desničarska verovanja su se infiltrirala u jedan deo propalestinski orjentisanih ljudi, slična onoj još od pre Drugog svetskog rata. Razlog tome može biti i to što su se mnogi desničari okarakterisali kao propalestinski, ali ne zbog razloga koje navodi većina ljudi već zbog toga što su i ranije imali antisemitske tendencije.
Na kraju samo desnica izlazi kao pobednik. Rat u Gazi se umnogome pokazao kao daleko polarizujući konflikt, na različitim nivoima. Ogolio je mnoštvo problema sa kojima Zapad odbija da se suoči, a većina dolazi od nerazrešene prošlosti.
