NEMAČKA: Demokratija u problemu

U poslednjih nekoliko meseci, stranka „Alternativa za Nemačku“ (AfD) doživela je neverovatnu popularnost u Nemačkoj. Trenutno se po istraživanjima „Alternativa za Nemačku“ nalazi na prvom mestu popularnosti u Nemačkoj, kada su u pitanju opozicione stranke. Ono što izaziva čuđenje javnosti, jeste činjenica da je ova desničarska stranka poznata po ekstremističkim tendencijama.

15. januara, više od 10.000 ljudi protestovalo je protiv „Alternative za Nemačku“ u gradu Essenu na zapadu Nemačke, kao i u Leipzigu na istoku zemlje, prenosi portal AlJazeera.

Za kakve vrednosti se zalaže „Alternativa za Nemačku“, kakve ciljeve ima, zašto ljudi protestuju u Nemačkoj i da li se nacionalizam vraća u Nemačku – pitanja su kojima se danas bavimo.


Fotografija: Sachelle Babbar/ZUMAPRESS/picture alliance | Logo stranke „Alternativa za Nemačku“

Alternativa za Nemačku (AfD) je politička stranka u Nemačkoj, osnovana 2013. godine. AfD se prvobitno formirala kao reakcija na pitanje o evropskoj integraciji i upravljanju evrom, ali se ubrzo profilisala kao stranka koja se zalaže za suverenitet Nemačke i protivi se migraciji, posebno izbegličkom talasu koji je bio aktuelan tokom 2015. godine.

Ideološki, AfD je često opisivan kao desno-konzervativna ili čak desno-populistička stranka. Ona se fokusira na pitanja poput ograničavanja imigracije, jačanja granica, očuvanja tradicionalnih vrednosti i kritike evropske integracije. Stranka je privukla pažnju i kritiku zbog nekih ekstremnih stavova unutar svojih redova, koji su ponekad povezani s desničarskim ekstremizmom.

AfD je postala značajan politički igrač u Nemačkoj, posebno u pokrajinama na istoku zemlje, gde je dobila značajnu podršku. Međutim, stranka se suočava s unutrašnjim razlikama i kontroverzama, a neki njeni članovi su privlačili pažnju medija zbog izjava koje su smatrane kontroverznim ili ekstremističkim.

Kako prenosi portal Deutsche Welle, Bjorn Hoke – šef AfD-a u Tiringiji prvi put je dospeo na naslovne strane kada je 2017. godine berlinski memorijal Holokausta nazvao „spomenikom srama“ i pozvao Nemačku da prestane sa izvinjavanjem zbog svoje nacističke prošlosti. U julu 2023. godine ponovio je svoju nacističku retoriku, rekavši da „ova Evropska Unija mora da umre, da bi prava Evropa mogla da živi“.

Bivši parlamentarni lider AfD-a, Aleksander Gauland bio je prilično kritikovan zbog govora koji je održao 2018. godine ispred omladine AfD-a. Kako navodi Deutsche Welle, tom prilikom Gauland je izjavio da Nemačka ima „slavnu istoriju, i istoriju koja je trajala mnogo duže od onih prokletih 12 godina1 i takođe dodaje da su „Hitler i nacisti samo zrnce ptičijeg gov*eta u više od 1000 godina uspešne nemačke istorije“.

Još kontraverznih izjava najviših predstavnika AfD-a možete pronaći u retrospektivi Deutsche Welle.

Fotografija: Wikipedia | Bjorn Hoke

Kako navodi portal Deutsche Welle, Tim Lohner je čovek koji se zaslužan za povećanu popularnost AfD-a, jer je pobedio na izborima za gradonačelnika Pirna (Saksonija) u decembru 2023. godine. Pre toga, AfD je pobedio na okružnim izborima u još tri mesta: Bavarskoj, Hesenu i Tiringiji. U 2024. godini, plan AfD-a je da osvoji pokrajinsku vlast u Tiringiji, čime bi Bjern Heke kao istaknuti član AfD-a postao šef pokrajinske vlade.

Ured za zaštitu ustavnog poretka je u decembru prošle godine ovu stranku u Saksoniji označio kao „dokazano ekstremno desničarsku stranku“. U polovini saveznih država Nemačke, AfD nije svrstan ni na desnu ni na levu stranu.


Fotografija: Sebastian Christoph Gollnow/dpa/picture alliance

U utorak 16. januara, pod sloganom „Savez protiv rasizma“ najavljeni su kratkoročni protesti u Kelnu, sa očekivanjima organizatora da će se okupiti nekoliko hiljada ljudi. Međutim, kako navodi portal Deutsche Welle, na protestima se okupilo više od 30.000 građana koji su prošetali centrom grada. Protestna šetnja označena je „isključivo mirnom“, a obeležena je skandiranjem građana „Čitav Keln mrzi AfD!.

Glavni zahtev građana bio je zabrana rada AfD-a, sa čim se u potpunosti ne slažu političari u Nemačkoj. „Prepreke su s pravom veoma velike, a šteta od neuspelog postupka za zabranu bila bi ogromna. Zato sve mora da bude apsolutno pravno utemeljeno.“ – izjavio je Savezni ministar privrede Robert Habek.

Bes građana Nemačke evoluirao je nakon tajnog sastanka AfD-a u Potsdamu, na kom se dogovaralo o programu remigracije Nemačke – iseljavanju ljudi sa „migrantskom pozadinom“, ali i onih sa nemačkim državljanstvom koji se ne uklapaju u sliku desno-radikalske Nemačke. AfD je demantovao da je ovo bio politički sastanak na kom su razvijane političke strategije, ali nije demantovao da se razgovaralo o remigraciji, kako se i navodi u izveštaju Istraživačke mreže Korektiv.

Ono što je zanimljivo, jeste da po navodima Korektiv-a, ovom sastanku u Potsdamu su prisustvovale i dve članice Hrišćansko-demokratske unije (CDU), trenutno vodeće političke partije u Nemačkoj.

Fotografija: AlJazeera/Reuters

Podsećamo vas, nacionalizam u Nemačkoj ima kompleksnu istoriju, a jedan od najtamnijih perioda povezan je s nacističkom vlašću tokom Drugog svetskog rata. Tokom tog perioda, nacistički režim Adolfa Hitlera sprovodio je sistematsko uništavanje i progon različitih etničkih, verskih i društvenih grupa, kulminirajući u Holokaustu.

Milioni ljudi, pretežno Jevreja, ali i Romi, homoseksualci, osobe s invaliditetom i politički disidenti, postali su žrtve genocida. Nacistički nacionalizam, zasnovan na ideji arijevske nadmoćnosti, doveo je do nezapamćenih patnji i gubitka ljudskih života.

Nakon Drugog svetskog rata, Nemačka je prošla kroz proces denacifikacije i suočavanja s prošlošću kako bi promovisala demokratiju, ljudska prava i toleranciju. Danas, nemačko društvo se trudi da se nosi s nasleđem nacističkog režima i izgrađuje inkluzivnu budućnost zasnovanu na vrednostima demokratije i poštovanja ljudskih prava.

Naslovna fotografija: REUTERS/Jana Rodenbusch

  1. prokletih 12 godina“ se odnosi na period od 1933. godine do 1945. godine, koji je obeležen vladavinom Adolfa Hitlera ↩︎
Darko Gligorijević
Darko Gligorijević
Polu poljoprivrednik, polu čovek koji piše tekstove.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još