Nađa Duhaček: Važno je da svi promišljamo o klasi

Kraj 2022. godine na Zoomeru obeležio je serijal „Mala škola feminizma” u kojoj smo ugostili pet istaknutih feminističkih stručnjakinja sa kojima smo razgovarali o feminizmu danas. Šta su iskustva koja su je oblikovala, kako vidi budućnost feminizma i naše društvo za Zoomer je govorila istraživačica i edukatorka Nađa Duhaček.

Koji to aspekti feminističkog obrazovanja, koje knjige, misli ili lična iskustva su tebe najviše oblikovali?

Da ne bih sada nabrajala svoje različite prijateljice, izdvojila bih dve žene koje su uticale na mene – to su Žarana Papić i Lidija Sklevicki. Žarana Papić je naša antropološkinja i feministička teoretičarka, a njena prijateljica iz Zagreba Lidija Sklevicki se bavila mnogim zanimljivim temama, ali pre svega istorijom AFŽ-a i istraživanjem udžbenika istorije u kojima se češće spominju konji nego žene.

Danas često čujemo da je feminizam bespotreban i da su se žene već izborile za jednaka prava. Kako odgovaraš na ovu tezu?

Kada se postavlja to jako zanimljivo pitanje da li je feminizam nekako prevaziđen, ja imam utisak kao da pratim neki krimi roman i iz dana u dan se razvija situacija. Recimo, snimamo u novembru 2022. godine i svedočimo, nažalost, tome da se pod pritiskom crkve menjaju udžbenici iz biologije i da se govori o tome da lekcije o rodu i polu nisu potrebne i da je dobro da u udžbenicima biologije to menjaju ljudi koji nisu ni biolozi, niti se bave studijama roda ili feminističkom teorijom. To je samo jedan u nizu napada na već osvojene slobode. Mi sada ne samo da ne živimo u periodu u kome možemo da govorimo da je feminizam prevaziđen, mi živimo jedno vraćanje unazad i razne borbe su potrebne.

Koje su to odlike patrijarhata na Balkanu, u današnjem vremenu u kome živimo?

Danas na Balkanu u 21. veku živimo jedan zanimljiv i poseban hibrid. Patrijarhalno društvo se, zapravo, uvek adaptira na postojeće situacije. Mi živimo u jednoj poluperiferiji, sa jakim uticajem neoliberalnog kapitalizma u kome se zbog snalaženja i siromaštva bogatim ženama može učiniti i da nemaju mnogo problema, a belim ženama može da se učini da prepreke nisu tako velike, ali to i dalje ne znači da nema prepreka i problema sa kojima se suočavamo samo zato što smo žene. Njih treba da prepoznajemo i meni je uvek važno da razmišljamo da nam nije jedini problem nasilje, iako to jeste veliki problem. Važno je da razmišljamo uvek o odnosima moći. I ono što volim kod intersekcionalnog feminizma je to što razmišljamo o tome kako se različite diskriminacije presecaju i nadovezuju jedna na drugu i da se ne radi već odavno samo o ženama. Mi govorimo o mnogim temama, kao što je položaj Romkinja, žena koje su izbeglice, žena sa invaliditetom… nikada taj spisak ne može biti kompletan i nezahvalno je uopšte praviti spisak – važno je razmišljati o različitostima i o tome kako da svim ljudima bude dobro.

Zašto je feminističko obrazovanje važno za devojčice, a zašto za dečake?

Feminističko obrazovanje je važno za devojke da bismo videle da stvari mogu da se menjaju, da bismo učile o tome kako su se žene organizovale pre nas i izborile za nas, za ono u čemu mi danas uživamo, kao što je pristup obrazovanju i plaćenom radu, ili zdravstvenim procedurama kao što je abortus. Ali je isto tako važno da učimo o tome u kojim borbama možda nisu uspele do kraja i šta da radimo dalje. Za mladiće i dečake je važno da uče o tome kako privilegije funkcionišu, da bi sa jedne strane videli kada ih nazovemo privilegovanim da to ne znači da mi spočitavamo da je njima dobro, već da im skrećemo pažnju na sve one prepreke koje možda nisu morali da vide, a sa kojima smo se mi susretale. Važno je i za dečake i devojčice da uče i o rasizmu i o invaliditetu i o čitavom nizu drugih problema, a važno je da svi zajedno učimo o klasi i razumemo kako nas sve siromaštvo uništava.

Da li će i kada borba biti završena?

Ja verujem da može da bude bolje nego što je sada. Da li ćemo doći do neke tačke da smo ovo prevazišli, bilo bi zanimljivo, ali mislim da je pre svega važno da tražimo konkretna rešenja za današnje probleme koji su na jednom preseku uništavanja ideja ljudskih prava, jačanja desnice kojem svedočimo i klimatskih promena. Treba da tražimo nešto što će sve te probleme kreativno napadati, da imamo smisla za humor, da se u svemu tome družimo, da ne zaboravimo da se zagrlimo i da pravimo žurke – ali i da ne zaboravimo šta se sve dešava oko nas za to vreme, rat u Ukrajini i druge jezive stvari… da preživimo sve to, već je neka pobeda.


Nemanja Marinović
Nemanja Marinović
Kad ne uređuje tekstove, bistri politiku. Kad ne bistri politiku, bistri pop kulturu.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Građani Kule i Crvenke u borbi protiv smeća

Građani Kule kivni su na svoje sugrađane zbog nesavesnog odlaganja smeća zbog čega, kako kažu, Kula „liči na deponiju". Kako bi rešili...

Small hydropower plants: is there an alternative?

In the last few years, small hydropower plants have been the most popular way of obtaining energy from water sources. At the...

Preslušali smo domaće pesme za Evroviziju da vi ne biste morali… part 2

U prethodnom tekstu podelili smo sa vama prve utiske o ovogodišnjim takmičarima za Pesmu za Evroviziju i pre svega se fokusirali na...

Hidrocentralet e vogla: a ka alternativë?

Hidrocentralet e vogla – vitet e fundit, mënyra më popullore për marrjen e energjisë nga burimet ujore. Në të njëjtën kohë, mënyra...

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još