Digitalno nasilje sve češće postaje sredstvo pritiska i zastrašivanja organizacija civilnog društva, posebno onih koje se bave zaštitom ljudskih prava, dok nadležne institucije na te napade najčešće ostaju neme. Jedan od poslednjih primera dogodio se nakon što je organizacija Da se zna najavila posete Nišu i Leskovcu u okviru „Beograd Prajd karavana“ zbog čega su njihovi aktivisti primili desetine eksplicitnih pretnji smrću.
LGBT+ aktivisti pod konstantnim pritiskom
Prema globalnoj analizi izdatoj od Međunarodne fondacije za zaštititu branitelja ljudskih prava (Front line defenders), organizacije civilnog društva koje su najviše na meti različitih vrsta napada, na području Evrope, jesu one koje se bave zalaganjem za prava LGBTQ+ zajednice.
Kako su iz „Da se zna“ naveli na svom Instagram profilu, u oba grada su pozvali na mirne proteste u znak podrške LGBT+ osobama na jugu Srbije. Takođe, želeli su da na taj način pozovu ljude na beogradsku Paradu ponosa koja će se održati u septembru. Kako navode, od tog dana na profil udruženja, kao i na privatne profile članova organizacije, stizali su različiti komentari i poruke u kojima ih vređaju i prete im. Direktor udruženja „Da se zna“, Bojan Lazić, objašnjava kako u ovom slučaju nisu prijavili pretnje u smislu krivične prijave, ali su putem medija pozvali policiju i tužilaštvo da procesuiraju sve one koji su im pretili.
„Dobili smo ogroman broj pretnji, ali imajući u vidu ranije reakcije Tužilaštva za visokotehnološki kriminal, gde oni potpuno ignorišu pretnje — a mi smo ranije na desetine krivičnih prijava tom tužilaštvu podnosili — nismo ih ponovo slali“, rekao je Lazić, dodavši da niko zbog tih pretnji nije procesuiran.
Kako Lazić navodi, najviše pretnji pristiglo je putem Instagrama, i to poruke poput: „Taj dan vam je kraj“, „Nećete se vratiti živi“, kao i fotografije oružja, kalašnjikova i slično. S obzirom na to da su saopštenje o dolasku Prajd karavana poslali i lokalnim medijima, navodi da je dosta uvreda stizalo i na Fejsbuk objavama medija koji su preneli saopštenje.
„Na primer, ispod objava Južnih vesti ima oko 300 komentara: ‘Ovo ne treba u Niš’, ‘Dolaze nam, šire bolesti’, ‘Treba ih nalupati kad dođu’, ‘Metak je skup’ i slično“, navodi Lazić.
Napadi i cenzura
Iako su kvir udruženja najugroženija po bezbednost svojih aktivista, virtuelnim napadima su izložene i feminističke organizacije, grupe koje dokumentuju ratne zločine i širi pokreti za ljudska prava.
Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR) je nevladina organizacija čiji je fokus delovanja, kako navode na svom sajtu, na društvima i građanima, pre svega mladima, koji su najmanje upoznati sa događajima i ratnim zločinima počinjenim tokom devedesetih godina na našim prostorima. Festival koji su deset godina organizovali — „Mirdita, dobar dan!“ — koji ima za cilj da kroz razmenu umetničkih ideja, debate i diskusije o savremenim društvenim i političkim problemima promoviše normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine, prošle godine je zabranjen.
Ova situacija, o kojoj je Zoomer ranije pisao, pored zabrane samog festivala, imala je kao posledicu i niz pretnji upućenih aktivistima Inicijative, a direktorki Sofiji Todorović stigao je i paket u kome se nalazila svinjska glava.
S obzirom na teme kojima se Inicijativa bavi, Todorovićeva navodi da joj je ove godine najviše pretnji stiglo u periodu obeležavanja godišnjice genocida u Srebrenici.
„Moje poslednje gostovanje na televiziji N1 je na mreži X pokrenulo mnoštvo botovskih komentara, uglavnom uvredljive sadržine. U mom slučaju to su definitivno najviše poruke mržnje i pretnje, kao i video klipovi u kojima se šire neistine o meni, mom delovanju i zalaganjima“, objasnila je Todorovićeva.
Šta kaže zakonski okvir?
Na osnovu člana 138. Krivičnog zakonika Republike Srbije, regulisane su pretnje da će se napasti na život ili telo nekoga ili njemu bliske osobe, kao krivično delo „ugrožavanje sigurnosti“. Kazne za ovo krivično delo, ako je upućeno više lica ili izazvalo javnu uznemirenost, su novčane ili zatvor od 3 meseca do 3 godine. Međutim, direktori pomenutih udruženja navode da u situacijama kada su prijavili pretnje, ti slučajevi nisu dobili nikakav epilog.
„Kada smo radili neko neformalno istraživanje i konsultovali ljude koji se više time bave – uglavnom je odgovor tužilaštva samo da nemaju kapacitete da se bave svim pretnjama koje dolaze s interneta. Govore kako toga ima mnogo, da na dnevnom nivou dobijaju stotine prijava, ali ja mislim da je to samo izgovor. Ako nemate kapacitete – povećajte ih. Ne možete negirati toliko prisutno digitalno nasilje“, istakao je Lazić.
Direktorka Inicijative navela je kako prijavljuje sve napade koji u sebi sadrže eksplicitnu pretnju ili na drugi način ugrožavaju njena prava. „To su, na primer, slučajevi kada se moja slika koristi u kontekstu koji joj ne pripada. Odgovor nadležnih mahom izostaje, a kada ga ima, ja budem pozvana da dam izjavu i tu se, uglavnom, svaki trag postupka gubi“, objasnila je naša sagovornica.
Lazić je ocenio da u postupanju nadležnog tužilaštva postoje dupli standardi u kontekstu toga ko je na meti pretnji. Govoreći o slučaju iz 2022. godine, kada je episkop Nikanor javno izjavio „da ima oružje i oružjem bi došao na Evroprajd i pobio ljude“, Lazić je objasnio kako, uprkos tome što je tada udruženje „Da se zna“ lično podnelo prijavu protiv njega, i dalje čekaju odgovor.
„Mi imamo mnogo slučajeva kada se pretilo porodici predsednika Republike, što je, naravno, za svaku osudu i treba da budu procesuirani oni koji to rade. Ali kako u tom slučaju u roku od sat vremena uđete u stan te osobe koja je pretila, oduzmete joj ceo inventar — laptop, kompjuter, sve čime je mogla da pošalje to — uhapsite tu osobu, držite je u pritvoru i osudite, a kada se aktivistima za ljudska prava preti ubistvom, na to niko ne reaguje?“, zapitao se Lazić.
Psihološke posledice: Strah i povlačenje aktivista
Amnesty International navodi da aktivistkinje, žene i LGBTI osobe često doživljavaju tzv. chilling effect, odnosno odustaju ili smanjuju onlajn angažman zbog straha od nastavljene digitalne represije. U globalnoj analizi 400 mladih aktivista (13–24 godine) iz 59 zemalja, tri od pet ispitanika izjavljuju da su doživeli onlajn maltretiranje povezano sa svojim aktivizmom: uvrede, pretnje, hakovanje, doxing, a 40 % ispitanika priznalo je da se oseća bespomoćno, anksiozno ili da se boji društvenih mreža.
„Digitalni napadi vrlo utiču na naš rad, dovode do straha, a intenzivira se i korišćenje psihološke i pravne podrške koju pružamo svojim zaposlenima i aktivistima. Javnost je uglavnom bila podržavajuća, bar onaj deo javnosti do kog naš sadržaj uglavnom dolazi, a ponekad i šire, jer niko ne želi da se nađe u sličnoj situaciji“, objasnila je Todorovićeva.
Direktor udruženja „Da se zna“ rekao je kako imaju interne mehanizme da zaštite aktiviste kada su u pitanju događaji koje organizuju, ali da kada se nasilje dešava na internetu – praktično je nemoguće odbraniti se.
„Imamo mehanizam u smislu brisanja komentara koji pozivaju eksplicitno na smrt i govor mržnje. Ali kako ih brišemo – dođe još deset novih“, rekao je Lazić.
Sve veći broj digitalnih napada na organizacije civilnog društva, naročito one koje se bave ljudskim pravima, ukazuje na potrebu za sistemskom reakcijom. Pretnje i uznemiravanje putem interneta mogu imati ozbiljne posledice po mentalno zdravlje pojedinaca i funkcionisanje organizacija. Izostankom adekvatne reakcije nadležnih organa dodatno se sužava prostor za slobodno izražavanje stavova i bezbednost pojedinaca u digitalnoj sferi.
Ovaj članak proizveden je uz finansijsku podršku Evropske Unije.
Njegov sadržaj nužno ne odražava stavove Evropske Unije.
Naslovna fotografija: Canva
