Masc4masc i druge maske 

Tvink (twink), medved (bear), vidra (otter), gladak (clean-cut), dlakav (rugged) i sportista (jock) su samo neka od “plemena” (tribes) u koje se možete svrstati na mreži za upoznavanje Grajnder. Svaka grupa zapravo predstavlja fizičke karakteristike vašeg tela i na osnovu te informacije, osoba sa druge strane ekrana može da odluči da li ste njen tip. 

U liberalnijim zemljama sveta ste u prilici i da odmah vidite lice vašeg sagovornika, ali na Balkanu to najčešće nije slučaj – strah od razotkrivanja identiteta i autovanja je velik, zbog čega veliki broj korisnika odlučuje da na svom profilu pokaže samo svoje telo. Najčešće je to samo torzo, pa tako dobijete vajb kao da se kuckate sa Nikom sa Samotrake, a ne sa ljudima. 

Ako se odlučite da svog partnera tražite na Grajnderu u Srbiji, odgovor na jedno pitanje će često presuditi da li ćete postati dobrodošli na listi block, a to je: Jesi li fem? U prevodu: “Da li se ponašaš i izgledaš strejt?” Isključivost ovakvog tipa mnogim mladim gej muškarcima polako usađuje misao da svoje telo i ličnost moraju “očvrsnuti” kako bi postali privlačniji. 

Pojedina istraživanja pokazuju da veliki broj gej muškaraca ima želju da izgleda i ponaša se tradicionalno muževno, ujedno tražeći isto kod potencijalnih partnera; bili oni šema za jednu noć ili dugoročniji partneri. To predstavlja jedan vid paradoksa – homoseksualci prihvataju svoj identitet, ali ulažu sve napore da se svojim ponašanjem i izgledom isključe iz gej zajednice (iako su gej). 

Možete pretpostaviti kako ovakav vid posmatranja stvari, pogotovo u kontekstu dejtinga mladih ljudi, može uticati na mentalno zdravlje korisnika i razvijanje toksične slike o sebi i svom telu. Neretko ćete upoznati gej muškarca koji pati od telesne dismorfije, odnosno stanja u kom osoba doživljava delove ili celokupno telo deformisanim, ružnim ili neprivlačnim, što dolazi kao rezultat konstantnog izlaganja “muževnim” očekivanjima. 

Kako bih našao smisao u ovim paradoksima, odlučio sam da razgovaram sa Aleksom Savićem, izvršnim direktorom Grupe IZAĐI. 

Staviš masku, pa kažeš “Ćao”

Prvo što mi pada na pamet kada razmišljam o Grajnderu jeste ikonica same aplikacije. Ona je dizajnirana kao maska u obliku lica i kada ulaziš u aplikaciju, ikonica se animira. Kao da na neki način ti kao korisnik stavljaš masku pre ulaska. Interesovalo me je koliko se muškarci na srpskom Grajnderu zaista maskiraju i koji je razlog toga, a Aleksa mi je pružio kontekst.

Mislim da se veliki broj muškaraca koje privlače muškarci ne maskira, već sakriva. Prisutan je strah od prepoznavanja i identifikacije sa LGBT+ populacijom, kao i od zloupotrebe fotografija, a ne zaboravimo da su dejting aplikacije u Srbiji još uvek najkomforniji način za upoznavanje potencijalnog partnera. Iste dejting aplikacije koriste se i u nekim od država u kojima su nenormativne seksualne orijentacije kažnjive, te “maskiranje“ ima potpun smisao.

Sa druge strane, aktuelne društvene vrednosti, a posebno vrednosti prisutne u svetu dejtovanja, favorizuju fizičke karakteristike, a ne ličnost. U redu je što nekog privlači fizički izgled, ali neobično je da je nekom nevažno kako izgleda lice potencijalnog partnera. Ličnost igra ulogu u potrazi za partnerom za dugoročni odnos.

Aleksa Savić, © OPENS, 2022 / Vladimir Veličković

Kada smo kod vrednosti, sistem vrednosti mladog gej muškarca se lako može poremetiti. Veliki broj korisnika te može odbiti zato što u njihovim očima izgledaš feminizirano, a svako odbijanje od strane drugih uvek po malo boli. 

Nakon toliko odbijanja, mladi korisnik može početi da gubi samopouzdanje u sopstveni izgled, a u velikom broju slučaja se može razviti i telesna dismorfija. Samim tim, mladi korisnik može pokušati da se uklopi u “strejt šablon”, a Aleksa navodi odakle taj šablon uopšte dolazi.

I muškarci koje privlače muškarci koji su odrastali u Srbiji učeni su patrijarhatu, mizoginiji i rodnoj binarnosti. Od muškaraca koje privlače muškarci očekuje se da su ili muževni ili ženstveni, da su ili aktivni ili pasivni (a biti vers znači biti pasivan, u skladu sa prethodno navedenim binarnim normama). 

Može se reći da postoji potreba za etiketiranjem. Oni koji pokušavaju da odolevaju tim normama često se zamore, razočaraju, osećaju nezadovoljstvo i odlučuju za odlazak u teretanu, a zbog stigmatizacije brige o mentalnom zdravlju mnogi potrebu za psihoterapijom kratkoročno zamaskiraju treningom. Biti strejt ne znači biti muževan i aktivan. Patrijarhat je muževan i aktivan. Patrijarhat je i mučitelj.

Da li je važno da “budeš muško”?

Patrijarhat i mizoginija, nešto duboko ukorenjeno u naše društvo, nisu problem samo u gej zajednici. Od muškaraca se često očekuju da budu muževni, odnosno da imaju snažna tela, kratke kose, čvrst stav i ne pokazuju emocije. U sukobu sa ovakvim očekivanjima, Aleksa navodi da mladi gej muškarci nose “poker facu” jer “rastu pod pritiskom društva u kom se razumevanje i izražavanje emocija ne cene, već kažnjavaju.” 

Opis profila jednog od korisnika Grajndera

Na moje pitanje da li smo do ovoga došli zbog načina na koji mediji predstavljaju gej zajednicu ili je u pitanju generacijski teret homoseksualaca, Aleksa navodi sledeće:

I ove odgovore možemo potražiti u patrijarhatu i mizoginiji. Ženstvenost muškarca i druga odstupanja od normativa se mrze. Nije čudo što većinu autovanih gej muškaraca doživljavaju kao manje ili više ženstvene, odnosno – one koji prkose društvenim normama.

Prepreke i opasnosti na Grajnderu

Catfishing, odnosno upotreba tuđih fotografija – kako tela, tako i lica – je još jedan od problema sa kojima se korisnici Grajndera neretko suočavaju. Ni ovo nije problem vezan isključivo za gej zajednicu, ali šta je uzrok tome? Da li želja da se predstavimo lepšim i zgodnijim nego što jesmo? Ili je nešto sasvim drugo? Aleksa tvrdi da ovo ima veze sa dobijanjem pažnje.

U pitanju su i želja za pažnjom i osećajem sposobnosti da se “upeca riba“, odnosno da se osoba dopadne nekome. Društvo osobe koje nemaju partnera smatra manje vrednim, što izaziva očaj, posebno kod onih kojima je dodatno teško da pronađu partnera (zbog opšte homofobije i manjeg “dating pool-a”). Upotreba tuđih fotografija ne samo da je nedostojanstvena, već i onemogućava da se osoba nekome dopadne onakva kakva zapravo jeste. Zašto ne bismo potražili sreću u dopadanju potencijalnom partneru baš onakvi kakvi smo?

Često se dešava da pravo lice svog sagovornika ni ne vidiš pre prvog susreta uživo. U Srbiji je veoma izražen strah od otkrivanja sopstvenog identiteta, a Aleksa mi objašnjava zašto je tako. 

Strah dolazi od situacija kada nasilnici (bili autohomofobi ili ne) zloupotrebe dejting aplikacije kako bi autovali ili maltretirali korisnike aplikacija. Korisnici se plaše da će njihova porodica saznati za njihovu seksualnu orijentaciju, plaše se otkaza, gubljenja reputacije, itd.

Svetla tačka ipak postoji

I pored svih ovih problema, velike količine straha uzrokovanog sredinom i njenim uticajem, nije retko da sretnete i nekog autentičnog, nekog koga nije strah da svoju ličnost i telo prikazuje baš onakve kakvi su. Manje ovakvih individualaca ćete pronaći na Grajnderu, ali i Aleksa navodi da je poslednjih godina autentičnost počela da se ceni na Grajnderovom rođaku – Tinderu. 

Poslednjih godina povećala se javna favorizacija dlakavosti, “dadbod” figure, ženstvenosti (u slučaju kada muževniji muškarci traže ženstvenijeg partnera), i drugo. Takođe, došlo je do širenja seksualnih praksi, te su fetiši generalno prihvatljiviji, a za to hvala pop kulturi i savremenoj pornografiji!

Ostaje pitanje – čemu Grajnder onda uopšte služi? Fotografija iznad pokazuje da neki od korisnika i dalje imaju snage da na ovom mestu pronađu nekoga za razgovor, možda i potencijalnog partnera. Ipak, ono što na prvu loptu vidimo jeste da je u fokusu zadovoljavanje čistih telesnih, seksualnih potreba. Nešto što je većini mladih gej muškaraca bilo strašno da prihvate i/ili pronađu u svom tinejdžerskom i adolescentskom dobu. A da li ćeš ti kao korisnik prepoznati ovu aplikaciju kao toksičnu ili ćeš odlučiti da ideš uz korak sa njenim očekivanjima… to je već druga tema. 

Autor: Luka Radovanović

Kampanja je realizovana u okviru regionalne inicijative „Youth 4 Inclusion, Equality and Trust“ koji realizuju Fondacija Ana i Vlade Divac i UNFPA Serbia u saradnji sa UNDP Serbia, UNESCO i UN Women Serbia, a uz finansijsku podršku United Nations Peacebuilding generalnog sekretara UN.

Zoomer
Zoomerhttp://www.zoomer.rs
ZOOMER. Priča nove generacije.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još