Marko Pištalo: Skorašnji događaji utiču na naše posmatranje celokupne istorije

11. 11. na dan kada smo obeležili Dan primirja u Prvom svetskom ratu, razgovarao sam o značaju ovog dana, kao i o istorijskim (ne)prilikama u kojima se naša država tradicionalno nalazi, sa Markom Pištalom, profesorom istorije u V beogradskoj gimnaziji.

Marko je jedan od najpopularnijih profesora u Srbiji, prvenstveno zbog svog „neobičnog“ pristupa predavanju, koje pokušava da što više približi mlađim generacijama. Sebe smatra milenijalcem, ali se ne plaši generacijskog sukoba i epiteta koje neke od njegovih kolega „dobijaju“ od svojih učenika- Boomer.

Koja ti je omiljena pesma iz prvog svetskog rata, Pukni zoro ili last dying breath?

To pitanje je potpuno legitimno, aludirajući na ogroman propust koji smo mogli da vidimo u našem javnom prostoru. Tako da, ako može Magnifico- zašto ne može i Sabaton?

Moj izbor je ipak Sabaton- Last dying breath.

Ovaj razgovor smo započeli pesmom, ali hajde da razgovaramo i o malo neugodnim temama. Mnogi današnji dan slave kao pobedu- ali da li pobednika u ovom, ili bilo kojem drugom ratu ima?

Ovih dana pratim novu inicijativu na društvenim mrežama. Pojedini ljudi u nazivu „Primirje“ vide zaveru čiji je cilj umanjenje značaja naših ratnih napora i gubitaka. Američki list „New York Times“ tog dana objavljuje na naslovnoj stranici „Dan Primirja“. I niko ne vidi ništa sporno. Pazite, tu se možemo natezati, to jeste bila pobeda bez ikakve sumnje, međutim, ukoliko pogledate širom sveta među zemljama koje taj dan obeležavaju dosta duže od nas, jer mi ovaj dan obeležavamo tek od 2012. godine, uvidećete da ga svi na svetu nazivaju „Danom Primirja u Prvom svetskom ratu“. Zaista ne vidim zašto bi nama to smetalo, ukoliko već nikome na svetu ne smeta. Kod nas su pobornici ove ideje često javne i medijske ličnosti, nisam još uvek video nikoga od kolega istoričara ko se protivi nazivu „Dan Primirja u Prvom svetskom ratu“. Mi svakako nismo jedina zemlja pobednica, tako da ne vidim zašto bi taj naziv smetao nama, a ne nekome poput Amerikanaca. Čini mi se da smo malo podlegli perspektivi savremenog prilikom posmatranja istorijskih dešavanja.

Rat se završio pre 103 godine. Nakon tog rata se zaista puno toga izdešavalo na svetskoj sceni. Kakav je naš odnos danas prema nekadašnjim saveznicima sa kojima danas imamo u najboljem slučaju neutralan odnos?

Upravo o tome sam pričao, dosta na naše posmatranje istorije utiču skorašnji događaji. U to vreme, pre 100 godina, velika većina našeg naroda je Francuze smatrala čak i „večitim prijateljima“. Na Kalemegdanu je našem prijateljstvu podignut i spomenik. A 1999. godine je taj spomenik bio prekriven nekakvim crnim zastorom, postojale su i inicijative da se taj spomenik sruši. To je upravo dokaz toga koliko kasniji istorijski događaji utiču na našu perspektivu. I ne samo mi, evo primera. Prilikom jednog obeležavanja godišnjice završetka Prvog svetskog rata, naši predstavnici dobili su nedopustivo sraman položaj u odnosu na ono što je naša država pružila u Prvom svetskom ratu. Moja poruka je: „Nemojte nasedati na stvari koje vidite na portalima na koje prevashodno utiču stvari koje nisu objektivne, bile one iz političkog ili bilo kog drugog miljea.“

Nakon Prvog svetskog rata nastao je veliki broj mitova, koje su verovatno stvarali ljudi koji su bili nezadovoljni ishodima rata. Jedan od tih mitova jeste i onaj vezan za „pismo vojvode Živojina Mišića“. Da li možeš nešto više o tome da nam kažeš?

To je jako dobar primer našem nedopustivom vraćanju prošlosti i njenom menjanju, kako bismo je prilagodili našim sadašnjim stavovima. Ovaj mit je nastao nakon raspada druge Jugoslavije, koji se dogodio ’90-ih godina prošlog veka i koji posve sigurno, najblaže rečeno, nije bio slavan. Tada se neko setio da, pošto nam ova druga Jugoslavija nije valjala, verovatno nije ni prva, te je odlučio da falsifikuje i poturi pismo koje je predstavio kao izveštaj Živojina Mišića kralju Aleksandru u kom vojvoda, nakon boravka u Hrvatskoj u sredinama pretežno naseljenim hrvatskim stanovništvom govori o tome kako je velika greška praviti zajedničku državu sa Hrvatima. To je doživelo veliku popularnost u javnosti i vrlo brzo je prihvaćeno kao istina. Danas je teško boriti se sa ovakvim mitovima jer je ljudima jako teško objasniti da su u pitanju neistine. Jugoslavija nije svakako nešto što je nastalo preko noći, to nije lična greška Nikole Pašića ili kralja Aleksandra, a teško da se ’90-ih pojavio neko ko je za sebe mogao reći da je bolji političar ili bolji državnik i da svoj sud predstavi kao optimalno rešenje. Dejan Ristić je pisao knjige na ovu temu koje su meni bile jako zanimljive u kojima govori između ostalog i o ovakvim mitovima i zabludama.

Pošto danas obeležavamo Dan Primirja u Prvom svetskom ratu, hajde da kažemo nešto o primirjima. Ne samo iz ovog rata, nego i iz svih drugih. Mogu li se naposletku dve zaraćene strane ikada pomiriti?

Moraju. Ukoliko to ne urade, pružiće šansu onima koji mirom trguju da vrše bilo kakve malverzacije, a to je nedopustivo. Da se ogradim prosto, do ovog momenta sam govorio kao stručno lice, a sada iznosim svoj lični stav: Moramo se pomiriti, jer je to jedini način da prošlost ostavimo u prošlosti i da je izbijemo iz ruku onih koji trguju njome. Kao primer bih naveo čuvenu sliku na kojoj možemo videti lidere svojih država, nekadašnjih zaraćenih strana, Helmuta Kola i Fransoa Miterana kako drže ruke na verdenskom polju, poprištu jedne od najkrvavijih bitaka u istoriji.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Bliži li se kraj rata u Ukrajini?

Reči koje ćete ovih dana često čuti su: „Marijupolj je pao”. Kada to kažu, ljudi aludiraju na izlazak ukrajinskih vojnika iz čeličane...

Pitali ste koja to prava LGBT+ osobe nemaju – evo kompletnog odgovora

Danas se obeležava Međunarodni dan borbe protiv homofobije, transfobije i bifobije (IDAHOT) kako bi se skrenula pažnja na nasilje i diskriminaciju lezbejki,...

Nisu ni seli u Skupštinu, a već pozivaju na kršenje zakona

Nove parlamentarne stranke koje su prebacile cenzus na prethodnim izborima još uvek nisu ni sele u skupštinske klupe, a već su krenule...

Kontroverze oko rezultata Evrovizije ne prestaju

Takmičenje za Pesmu Evrovizije 2022. je završeno. Ukrajina je pobedila, Srbija je bila peta i različite su reakcije na to. Mnogi misle...

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još