Maja Šuša: Bašta fest je kao hipi komuna ljudi koji se vole i osećaju dobrodošlo

Bašta fest nedavno je završen, a tim povodom razgovarala sam sa Majom Šušom, selektorkom i jednom od organizatorki festivala. Bašta fest se bez nje ne može zamisliti, a mene je zanimalo kakvi su joj utisci sa ovog, jubilarnog desetog izdanja.

Kakav se osećaš povodom toga što je ovo deseti Bašta Fest?

Čini mi se nekako da smo se sa tom informacijom zapravo mirili već neko vreme kako su trajale cele ove pripreme i da smo tako zapravo nekako shvatali da je došao taj deseti festival, tako da je meni iz nekog razloga ovo otvaranje bilo jako opušteno što je vrlo čudno pošto sam uvek pod nekim stresom i uzbuđenjem i plače mi se i sve mi je nešto ranjivo i ne znam šta, ali ove godine se to uopšte nije desilo, bilo mi je kao da se dešava nešto najnormalnije jer se valjda za tih deset godina stvori neka rutina pa kao shvatiš aha sad to ovako izgleda, ima taj protokol koji se ponavlja deseti put i nije prvi put i imam nekako poverenja u sve što nam se dešava i u ljude i znam šta će se sve desiti, nisam pod tolikim stresom. Tako da je miran i zadovoljavajuće ispunjen osećaj.

Ono što je meni jako zanimljivo su blokovi koji su se skoro pojavili. Da li možeš da mi kažeš nešto više o njima?

Prošle godine smo to prvi put uradili i ideja je od starta bila da se ne biraju filmovi na osnovu blokova nego obrnuto. Zapravo je jako neobičan taj trenutak kada ti izabereš filmove i ja to radim tako što ih imam na ceduljicama napisana imena i onda krenem da kao slagalicu to kombinujem i gledam kako bi to moglo da izgleda. Onda se uvek napravi kao sa ovim bi bilo dobro da otvorimo celu selekciju, sa ovim bi bilo dobro da zatvorimo i onda od toga krene da se gradi cela ta slagalica.

Na koji način kombinuješ filmove, tako da čine jednu celinu?

U jednom trenutku shvatiš – ove filmove ovo povezuje, ovi mogu da se uklope na ovaj način i onda kada to povežeš onda pokušavaš da shvatiš šta je to zašto smo ih povezali i prebaciš u jednu reč. Nije baš lako i jednostavno. Mi smo prvo napravili blokove pa smo tek naknadno smišljali imena i to je trajalo neki period i sada si možda sa nekim zadovoljniji sa nekim manje. Neka vrlo jasno oslikavaju neku su više apstraktna. To sam zapravo videla na Vienna Shorts-u i jako mi se svidelo, ta imena blokova su bila vrlo apstraktna i bilo mi je dosta zanimljivo što možeš ti sam da uvedeš poetični izraz.

Bašta Fest je mnogo voljen i to se jako oseća, zašto misliš da je to tako?

Sa jedne strane od lokalne publike verovatno zato što je jedan od retkih događaja u gradu ovog tipa jer stvarno ne postoji nikakav ni bioskopski ni pozorišni repertoar, a sa druge strane ja se nadam da se nekako ta naša energija i entuzijazam i želja da nešto uradimo vrlo jasno prepoznaje i da se ljudi po osećaju povezuju sa tim. Osećaju da ne postoji u tome ništa lažno i da je sve nekako spontano i otvoreno, ljudi se vrlo brzo osete dobrodošli i kao deo neke zajednice. Ja se uvek zezam to da isti ljudi koji se u Beogradu jedva javljaju jedni drugima odjednom se na Bašta Festu svi grle međusobno i svi se vole.

Čini se da nema nikakve zle krvi ili sujete, već da je svake godine atmosfera baš takva – prijateljska?

Ne postoji više nikakva kompetativnost ili sujeta, svi se ovde prebace u osećanje neke hipi komune. Tako je od prve godine bilo i mi do sad nismo imali neku drugačiju atmosferu koliko god da je festival rastao i menjao se, sad već postoji neki raspon generacija, ranije su to bili samo neki naši prijatelji, odnosno naša generacija, sad smo mi već stariji od ljudi koji dolaze, ali se ta energija zadržava što je baš važno.

Naslovna fotografija: Vladimir Đurić

Maša Rudović
Maša Rudović
Ja sam sve ono od čega je desničarima neprijatno.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još