LEKSIKON s4:e8 / Nikola Arsenić 

Ponekad nas detinjstvo, u malo odraslijim godinama vrati na momenat u kom smo se najviše osećali kao svoji na svome. 

Počinjemo povratkom u detinjstvo, baš iz razloga što je i Nikoli momenat iz detinjstva podsetnik na najlepše uspomene. Košarkaški teren, slobodan koš i igra sa sestrom, najčešće završena pobedom nijedne strane. 

Vremenom su se ambicije menjale, a Nikola je danas diplomirani pravnik, začetnik ideje o pružanju usluge kolektivnih tužbi, aktivista i vatreni navijač kada je sestra na terenu.

Priznaje da gimnazijski prosek nije bio sjajan, zbog okrenutosti ka sportu, za koji je jedino znao. 

„Rođen sam u Valjevu, a tokom školovanja promenio sam čak četiri grada, zahvaljujući košarci. Pored Valjeva, Užice, Beograd i Vršac. Do petnaeste ili šesnaeste godine, nisam imao ideju ni o čemu drugom sem o košarci. U nekom momentu u gimnaziji pomišljao sam da krenem u pravcu progamiranja. Uvek sam bio nagnut ka prirodnim naukama. Međutim, profesor istorije me je zainteresovao za pravo. Imao je jako zanimljiva predavanja, interaktivna. Imali smo širok koncept stvari, kada se zanese dok priča  o velikim pravnicima. On me je usmerio na pravo, iako me nikada nije zanimalo javno pravo, već više privatno i poslovno. Naizgled ozbiljne stvari.“, objašnjava.

Sa pravom, došlo je i buđenje aktivističkog duha. Do skora bio je član „Kreni Promeni’’ pokreta. 

„Već sa interesovanjem za pravo, počeo je da se budi i taj pravednik u meni. Bio sam moderator neke tribine, kada sam dobio poziv od Save da se priključim kampanji „U ime kulture“, koja je težila ka ograničavanju rijaliti programa. Mi smo se nekako odmah drugarski zgotivili, te sam se priključio i „Kreni Promeni“. Tu je negde počeo i moj put ka aktivizmu. Sećam se da je nas par uspelo da dođe do sastanka sa poslaničkim klubom SNS-a. Običnih studenata. To je bio veliki korak, ulaz na mala vrata u politiku, u kom možete videti šta oni intimno misle o svemu„, priseća se uz konstantaciju da aktvizam ipak nije čudom u njegovoj krvi, jer je i otac svojevremeno bio u tim vodama. 

Prvi veliki protest vratio ga je na 2017. godinu, kada je poželeo da pobuni celo odeljenje i odvede ih u Beograd, na proteste, koji su izazvali predsednički izbori. Na kraju je otišao sam. 

U budućnosi, želi da nastavi u istom maniru. Sada radi na ideji koja podrazumeva pomoć pre svega studentima, ali i svima koji ne mogu sami da se izbore za svoja prava, manjkom iskustva ili neznanaja o pravima. Kolektivne tužbe su segment koji obuhvata pravo i organizovanje društva.

„Dosta vremena provodim u putovanju, koje uključuje i učestvovanje u radionicama i tribinama koje mi pomažu da shvatim koliko je ovaj koncept od pomoći društvu. Svuda u svetu on postoji. Ovaj inovativni segment pomaže da se uz tehnologiju, koja nenormalno napreduje, ujedno organizuje i društvo. Pomoglo bi u mnogome, od besplatne pravne pomoći, preko transporta hrane tehnologijom, jer je deficit veliki, pogotovo u javnim kuhinjama. Ono što sam primetio kao razliku, jeste društvo. U nekim delovima sveta, narod ne dozvoljava da ga vodiš tek tako. Mi smo društvo koje je hibrodno autoritativno, idealizujemo jednu ličnost. Smatram da je nivo naše lične identifikacije naš grad. Promene dolaze iz malih koraka, polazeći od okupljanja iz doma, preko komšiluka, do svog grada. Zastupam tu tezu„, kaže Nikola i dodaje da mu najviše smeta idealizacija.

Mi u svakoj sferi nekoga idealizujemo. U muzici, u kultiri, u sportu. Mislim  da mnogo potencijala na taj način potcenjuje„, zaključuje, priklanjajući se ideji da u budućnosti i sam velike korake počne od male zajednice, počevši od rodnog Valjeva. 

Leksikon, uvek nekako uz onu detinju uspomenu, podstiče i na pitanje o željama koje bi voleli da ispunjavamo uz pomoć čarobog štapića.

Nikola, ne bi voleo da mu dospe u ruke, jer smatra da je to prevelika moć koju možeš dati jednom običnom čoveku. 

Ako bi već mogao da ga iskoristi, iako ideja zvuči pomalo strašno, on bi svoj iskoristio, kao strastveni ljubitelj čarobnog jutarneg napitka. Za jedno polje kafe ili sertifikat koji bi omogućio da proba tu neku posebnu vrstu kafe, za koju je čuo da treba vrsno znanje da bi dobio priliku da je popiješ. 

Leksikon se nakon pomalo uspavanog perioda, za sve nas, vraća sa još jednom pričom, nas „običnih“, a velikih ljudi. Da li si spreman_na da ispišeš svoju stranicu?


Autorske fotografije za Leksikon: Ina Stanković / Zoomer

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još