Kvalitet nastave i uslovi nastavničkog posla u Srbiji kao gorući problem za koji nema više prostora za odlaganje

Osam dekana fakulteta koji školuju nastavnike (Matematički, Fizički, Hemijski, Fizičke hemije, Geografski, Biološki, Filozofski i Filološki) okupili su se oko istih ideja – povećanje upisanih studenata na nastavničke smerove, poboljšanje kvaliteta i uslova nastave u Srbiji i radnih uslova nastavnika i profesora. Kao proizvod ove ideje nastala je Platforma Univerziteta u Beogradu za unapređenje statusa nastavničkih studijskih programa na Univerzitetu u Beogradu i očuvanje obrazovnog sistema u Republici Srbiji.

foto / Euronews

„Mi smo uspostavili izuzetno dobru profesionalnu saradnju i 2022. godine počeli da razgovaramo o problemu koji nas dotiče sve, kao dekane i kao profesore – problemu pada upisa studenata na nastavničke smerove koje imamo na svojim fakultetima”, ističe prof. dr Iva Draškić Vićanović, dekanka Filološkog fakulteta. „Tako smo se i dogovorili da se posvetimo ozbiljnije tom problemu i organizovali niz sastanaka krajem 2022. i početkom 2023. Rezultat tih sastanaka bio je dokument koji smo predali Senatu Univerziteta u Beogradu i koji je Senat jednoglasno usvojio.”

Imajući u vidu činjenicu da već dugi niz godina prosveta doživljava statusno i finansijsko urušavanje, a nastavnici gubitak materijalne sigurnosti, dostojanstva i ugleda, kao i da rezultati više istraživanja pokazuju neadekvatan i nedovoljan nivo znanja i veština koje naši učenici stiču tokom školovanja, smatramo da je došao trenutak kada se zajednica mora opredeliti kakav sistem obrazovanja očekuje i želi. Istovremeno, sticajem više faktora, fakulteti na kojima se školuju nastavnički kadrovi iz fundamentalnih disciplina, beleže dramatičan pad broja zainteresovanih studenata.

Preuzeto iz dokumenta Platforme Univerziteta u Beogradu

Problemi na koje se dokument Platforme osvrće su: dramatičan pad nastavnog kadra u Srbiji, položaj nastavnika u društvu, finansijska situacija i legislativno okruženje, urušavanje kvaliteta srednjoškolskog obrazovanja i smanjenje interesovanja za nastavničke studijske programe na fakultetima.

Kada je u pitanju urušavanje kvaliteta srednjoškolskog obrazovanja, istkanuta je jedna poražavajuća činjenica za učenike na teritoriji Srbije.

Prema rezultatima PISA istraživanja, učenici koji se obrazuju u Srbiji u oblasti matematičke pismenosti, pismenosti u oblasti prirodnih nauka i razumevanju pročitanog zaostaju više od godinu dana u odnosu na vršnjake obrazovane u OECD zemljama.

Što se tiče čitalačke pismenosti, situacija je još lošija u odnosu na matematičku pismenost. Naime, u zemljama OECD prosečan broj bodova učenika osvojenih na PISA testovima je 500, a u Srbiji prosek za matematičku pismenost iznosi 448, dok je rezultat za čitalačku pismenost 439.

Preuzeto iz dokumenta Platforme Univerziteta u Beogradu

„Nisam prava osoba za komentar na temu matematičke pismenosti, a što se tiče čitalačke pismenosti, mislim da je teško izdvojiti samo jedan razlog. Đaci očigledno ne čitaju, ili čitaju zanemarljivo malo, ali mislim da to nije nova stvar i da je veliko pitanje kako se i koliko se to može promeniti. Takođe, pitanje je i koliko su, onda kad čitaju, učenici na pravi način upućeni kako da čitaju i šta nastavnici od njih traže i vrednuju u vezi s pročitanim, da li se zadovoljavaju reprodukcijom sadržaja ili nastoje da postignu više od toga. Pa onda i to da li ih na čitanje podstiču samo na časovima srpskog jezika i književnosti ili i na drugim predmetima, i da li nastavnici na drugim predmetima za to uopšte imaju vremena. To su samo neka od važnih pitanja, a sva traže ozbiljnu analizu”, dodaje Draškić Vićanović.

Što se tiče finansijskog aspekta nastavničke profesije, dokument Platforme naglašava da „osnovni razlog slabog interesovanja za nastavnička zvanja leži u nedopustivo malim zaradama nastavnika.” Draškić Vićanović ističe da je nastavnička plata već 14 godina ispod proseka u Srbiji. „Odnos nastavničke plate i prosečne zarade u Srbiji pao je sa 1,1 na 0,87 od 2011. do 2023, a odnos nastavničke plate i minimalne zarade u Srbiji u istom periodu sa 2,31 na 1,84. Drugim rečima, nastavnička plata je 2011. bila 10% veća od prosečne, a 2023. 13% manja od prosečne. Odnosno – iznosila je 2,31 minimalac u 2011, a 1,84 minimalca u 2023. To je jasan signal da država Srbija ovo nije prepoznala kao prioritet, što je ozbiljan propust i greška koja može imati kobne posledice.”

Kako je državna matura bolna tačka svake generacije srednjoškolaca već godinama unazad, Platforma izdvaja prostor i za njenu problematiku. Svakog septembra đaci kreću u školu ne znajući da li su oni ti koji će prvi polagati državnu maturu. I već godinama se sprovode probni testovi, bez konačnih informacija i razrađenog plana državne mature. O državnoj maturi dekanka Filološkog je rekla: „Državna matura je odložena. Neće stupiti na snagu ove godine. Univerzitet u Beogradu je uputio veliki broj primedbi Ministarstvu prosvete. U otvorenom razgovoru, značajan broj primedbi je prihvaćen. Veliki broj mojih kolega dekana i ja smatramo da je u pripremi projekta državne mature učinjen veliki propust što od početka nisu bili uključeni predstavnici univerziteta. Ozbiljne primedbe konceptu državne mature uputili su i učenici srednjih škola. Ukratko – nisam uverena da državna matura u formi u kojoj je do sada predlagana donosi suštinske prednosti, ni za srednjoškolce i buduće studente, ni za sistem visokog obrazovanja u Srbiji.”

foto / BBC

„Koliko je meni poznato, ovakvih inicijativna u prošlosti nije bilo. Odnosno, nije se dosad dešavalo da se dekani fakulteta, odnosno ceo univerzitet posveti ovom problemu i angažuje na ovaj način. Vidim da su to prepoznali i nastavnici širom Srbije i njihovi reprezentativni sindikati i da vrlo cene ovaj naš napor”, zaključila je Iva Draškić Vićanović. „Platforma jeste stigla do institucije koja ima kapacitet i odgovornost da pomeri stvari s mrtve tačke – do Ministarstva prosvete. Mi smo imali sastanak sa ministarkom prosvete (nas troje dekana: prof. dr Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta, prof. dr Danijel Sinani, dekan Filozofskog fakulteta i ja) u Rektoratu, u prisustvu rektora, prof. dr Vladana Đokića, i prorektora za nastavu, prof. dr Dejana Filipovića, i rečeno nam je da će da će naš prvi zahtev iz Platforme, analiza po regionima (koliko nastavnika nedostaje i koliko njih koji su u nastavi nema zadovoljavajuće kvalifikacije)biti sproveden dok je još ova Vlada u tehničkom mandatu. Mislim da će tako i biti, jer su svesni da nema više prostora za odlaganje rešavanja ovog gorućeg problema.”

Ina Stanković
Ovo ćete srediti u montaži.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još