Nezavisna međunarodna istražna komisija UN (COI) optužila je Izrael za činjenje genocida u Gazi. Istražitelji, koji nisu nastupali u ime svetske organizacije, su uz optužbu o genocidu takođe naveli najviše izraelske zvaničnike kao podstrekivače genocida.
Istragom, koja je obuhvatila period od 7. oktobra 2023. godine, do trenutnih intenziviranih operacija izraelske vojske u Gazi, zaključeno je da su izraelske vlasti i snage bezbednosti počinile četiri od pet genocidnih dela definisanih Konvencijom o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida iz 1948. godine.
Navi Pilaj, predsednica ove komisije, istakla je da je „jasno da postoji namera da se unište Palestinci u Gazi kroz dela koja ispunjavaju kriterijume utvrđene u Konvenciji o genocidu“.
U ova dela spadaju: ubijanje, nanošenje teških telesnih ili mentalnih povreda, namerno pogoršavanje životnih uslova radi uništenja Palestinaca i nametanje mera usmerenih ka sprečavanju rađanja.
Odgovornost, kako je gospođa Pilaj rekla na konferenciji u Ženevi, leži na najvišim izraelskim državnim i vojnim zvaničnicima usled eksplicitnih izjava u kojima su omalovažavali Palestince.
Kako prenosi Radio Slobodna Evropa, Pilaj je prenoseći svoj završni izveštaj izjavila „Međunarodna zajednica ne može da ćuti o genocidnoj kampanji koju je Izrael pokrenuo protiv palestinskog naroda u Gazi“ i upozorila da „Odsustvo akcija da se to zaustavi predstavlja saučesništvo“.
Izraelske vlasti u potpunosti odbacuju sve optužbe. Kako BBC navodi, izraelska vlada insistira da su njeni napori usmereni isključivo na demontažu kapaciteta Hamasa, a ne na narod Gaze.
Međunarodni sud pravde je još u januaru ove godine naložio Izraelu da spreči akte genocida u Gazi, nakon čega je i izdao naloge za hapšenje premijera Izraela Bendžamina Netanjahua i bivšeg Joava Galanta, bivšem ministra odbrane Izraela.
Takođe, u julu 2024. godine Međunarodni sud pravde optužio je Izrael za aparthejd u Zapadnoj obali, drugoj palestinskoj teritoriji.
PROGLAŠENA GLAD U GAZI
Krajem avgusta agencija Ujedinjenih nacija za bezbednost hrane potvrdila je da u gradu Gazi i okolini vlada glad. Svetska inicijativa Integrisana klasifikacija faza prehrambene sigurnosti (IPC) u maju ove godine utvrdila je u svom izveštaju da celokupno društvo živi u krizi, u fazi tri i gore, a krajem avgusta je objavljeno da je nastupila faza pet, koja je ujedno i najteža.
Animated map showing the flotilla's route to Gaza, from September 1 to September 15, 2025, according to the data from the organizers Global Sumud Flotilla
📸 AFP https://t.co/S5XQ3cpFGB
— Global Sumud Flotilla Commentary (@GlobalSumudF) September 16, 2025
Svaki pokušaj doniranja i ulaska humanitarne pomoći i hrane u Gazu blokiran je od strane izraelske vojske. U martu ove godine nakon kratkotrajnog primirja, nastupila je potpuna blokada.
Kao odgovor na blokadu, aktivisti i poslanici Evropskog parlamenta trenutno su na putu ka Gazi u okviru međunarodne Sumud Flotile, najvećeg pokušaja da se probije izraelska blokada. Do sada su svi prethodni pokušaji da humanitarna pomoć uđe u Gazu završeni bez uspeha.
UBISTVA NOVINARA U GAZI
Dodatna problematika je nedostatak informacija koje dolaze iz Gaze. Naime, stranim novinarima zabranjen je ulazak u pojas Gaze, dok su palestinski novinari koji se nalaze u Gazi neretko mete napada izraelske vojske. Za ove dve godine u Gazi je ubijeno preko 200 novinara, čime je ovaj konflikt postao najsmrtonosniji sukob za novinare u istoriji.
Prvog septembra, stotine medija okupljenih zahvaljujući platformi za kampanje Avaaz i organizaciji Reporteri bez granica, pokrenule su kampanju sa zahtevom za zaštitu palestinskih novinara u Gazi, hitnu evakuaciju reportera koji žele da napuste Gazu, okončavanje nekažnjivosti izraelskih zločina protiv novinara u Gazi i omogućavanje nezavisnog pristupa stranih novinara toj teritoriji, prenosi NUNS.
Tog prvog septembra mediji u više od 50 zemalja su se mobilisali u akciji u kojoj su preneli poruku „Brzinom kojom izraelska vojska ubija novinare u Gazi, uskoro neće ostati niko da nas informiše“.
