Dok je u Srbiji, kao i u čitavom svetu, epidemija koronavirusa glavna tema (Istraživanja su dokazala da dugotrajna izloženost zagađenom vazduhu pogoduje nastanku bolesti COVID-19), aerozagađenje kao tema se kod nas sama nameće, jer od smoga više ne vidimo prst pred okom. Bukvalno. Došli smo u situaciju da je glavni grad naše zemlje najzagađeniji grad na svetu, trijumfalno nadmašivši azijske i američke megalopolise. Ovoga puta, trijumf je daleko od ponosa, mnogo bliže stidu što živimo u zemlji u kojoj je, prema podacima Evropske agencije za zaštitu životne sredine, 2018. godine registrovano 14.600 preuranjenih smrti uzrokovanih zagađenjem vazduha.
Presuda britanskog suda o smrti devetogodišnjeg deteta, kao posledice zagađenosti vazduha – do sada je najglasniji alarm za preispitivanje. Naime, devojčica po imenu Ela Kisi-Debra preminula je u devetoj godini života, usled izlaganja zagađenosti vazduha, astme i zastoja rada pluća, kako navodi portal Mašina. U mestu u kojem je živela bila je izložena višim stepenima zastupljenosti PM čestica i azot dioksida, od granice preporučenog koju je propisala Svetska zdravstvena organizacija.
Hajde za početak da razjasnimo šta su PM čestice i kako utiču na zdravlje ljudi?
To su atmosferske čestice koje pretstavljaju smešu dima, čađi, kiseline i metala i deo su prašine koja je svuda oko nas. Nastaju kao posledica uticaja industrije, saobraćaja i grejanja. Budući da su izuzetno malih dimenzija vrlo lako ulaze u organizam čoveka, a naučnici i naučnice upozoravaju da PM čestice ugrožavaju decu, stare, trudnice, i hronične bolesnike i bolesnice, te da uzrokuju različita teška oboljenja.
Nemoguće je izbeći ih, pa je Svetska zdravstvena organizacija propisala granicu bezbedne zastupljenosti PM čestica u vazduhu. Ta količina, prema SZO iznosi 50 mikrograma po kubnom metru. U Srbiji je međutim, prema poslednjim merenjima, količina tih čestica bila i do tri puta veća od dozvoljene. Takođe, postoje i drugi zagađivači vazduha (poput sumpor-dioksida, azotnih oksida, ugljen-monoksida, ozona, dioksina i furana) koji loše utiču na čovekov organizam. Svi oni zajedno predstavljaju argument struci, nauci, ali i građanima i građankama kada ukazuju na problem aerozagađenja kao prioritetan za našu zemlju.
Prema podacima iz Monitoringa suspendovanih čestica, Agencije za zaštitu životne sredine i Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, na lokacijama Beograd (Srbija) i Ispra (Italija), 2018. godine, jasno se vidi da je zastupljenost obe vrste PM čestica u Srbiji bila viša od dozvoljene.
U okviru ove analize, prikazani su i drugi zagađivači vazduha, dok se u izveštaju navodi da se loš kvalitet vazduha objašnjava intenzivnim saobraćajem i velikim brojem automobila starijih od 12 godina i bez katalizatora, prisustvom velikog broja individualnih ložišta, kao i nepovoljnim meteorološkim uslovima (niske temperature i dani u kojima nije bilo jačeg vetra), prema tome, kako se zaključuje, neophodno je smanjiti broja zagađivača i unaprediti energetsku efikasnost.
Na portalu EKO STRAŽA stručnjaci i stručnjakinje objašnjavaju sve aspekte ovog problema, nude rešenja koja država, ali i svako od nas pojedinačno može učiniti po ovom pitanju. Kada je reč o aktivnostima koje bi trebalo svi da sprovodimo kako bismo doprineli tom važnom cilju – čistom vazduhu, samim tim i zdravoj životnoj sredini, na šta vas Zoomer i poziva, struka preporučuje:
- Odaberite čistije načine transorta; više pešačite i vozite bicikl.
- Stvarajte manje otpada.
- Smanjite ličnu upotrebu energije.
- Učestvujte u podizanju svesti na temu zagađenja.
- Podržite lokalne inicijative koje imaju za cilj čistiju i zdraviju okolinu.
Prema pisanju Bete, odgovorni za ovaj problem menjaju kriterijume za ocenjivanje kvaliteta vazduha, tako stvorivši privid normalnosti, dok problem ne jenjava.
Kako možemo rešiti ovaj problem?
Tim Kreni-Promeni napravio je peticiju “Rešenje za zagađenje”, u kojoj traže da se novac predviđen za kupovinu novih vozila na električni ili hibridni pogon, preusmeri na mere energetske efikasnosti i kupovinu energetski efikasnijih ložišta za građane i građanke koji su u lošijoj materijalnoj situaciji. Ovu inicijativu, do sada je podržalo preko 30.000 ljudi.
Prema članu 74. Ustava Republike Srbije, svako ima pravo na zdravu životnu sredinu, i blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju. Važno je da to imate na umu sledeći put kada izađete napolje i duboko udahnete.
Izvor naslovne fotografije: 072Info.com
