Na današnji dan obeležava se 80 godina od kada je Beograd oslobođen 1944. godine u Drugom svetskom ratu. Samo dva dana pre ove jubilarne godišnjice, mural posvećen 20. oktobru, koji se nalazio na fasadi Instituta za mentalno zdravlje, prekrečen je. Do krečenja murala došlo je bez znanja autora – Udruženja KURS.
Kako KURS navodi u svom saopštenju, oni su 2014. godine dobili sredstva iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva kulture i informisanja, na Konkursu za finansiranje umetničkih dela iz oblasti vizuelnih umetnosti, i kako navode, sve ostale neophodne saglasnosti, od tadašnje uprave Instituta za mentalno zdravlje i Zavoda za zaštitu spomenika.
U avgustu prošle godine, upitani su od strane pravne uprave Instituta da izvrše restauraciju murala. KURS je odgovorio na njihov mejl, međutim, nikada nisu dobili odgovor, i ideja o restauraciji je zaboravljena. Skoro godinu dana kasnije, 18. oktobra 2024. godine, mural je u potpunosti prekrečen. Udruženje KURS je za to saznalo preko društvenih mreža. Nikada nisu bili obavešteni. Citat jednog od partizana, Jovana Kosalice, i vizuali koji su se nalazili uz njega, potpuno su nestali ispod bele farbe.
Problem krečenja ovog murala ne predstavlja samo pitanje vlasništva i očuvanja javnih umetničkih dela i tretmana kulturnog nasleđa u javnim prostorima, već prati jedan politički trend koji u Srbiji postoji još od 90-ih godina, a to je pokušaj revizije istorije. Istorija ovog prostora, danas glavnog grada Srbije, a nekada glavnog grada Jugoslavije, pokušava da se prefarba kao i sam mural.
SAVSKI MOST
Mural posvećen ovom datumu nije jedini simbol oslobođenja Beograda koji nestaje. Naime, najavljeno je rušenje Savskog mosta za 1. novembar ove godine. Ovaj most predstavlja simbol antifašističke borbe. Iako su ga i sami nacisti sagradili, postao je simbol antifašizma kada je Miladin Zarić sprečio naciste da ga u svom begu iz Beograda, 20. oktobra 1944. godine, sruše.
Uprkos negodovanju građana i peticijama protiv rušenja ovog istorijski važnog mosta, od rušenja se ne odustaje. Njegovo rušenje nije problematično samo zbog njegove istorijske vrednosti, već i zbog njegove funkcije. Naime, saobraćanje brojnih tramvaja će prestati, i Beograd će ostati bez jednog mosta koji prelazi Savu. Ovo će prouzrokovati još veće gužve na već opterećenim saobraćajnicama, poput Brankovog mosta, te je pitanje kako će saobraćaj u gradu izgledati u narednih, ko zna koliko, godina.
Opet, određene grupe građana ne odustaju, a za danas je najavljen protest protiv rušenja starog Savskog mosta u organizaciji „Združenih inicijativa i pokreta“. U 17h građani su najavili okupljanje na platou ispred Filozofskog fakulteta.
PREKRAJANJE ISTORIJE
O tome da aktuelni gradonačelnik Beograda, Aleksandar Šapić, ima tendencije ka migriranju i sklanjanju određenog kulturnog nasleđa, Zoomer je i ranije pisao. U više navrata je spominjao da želi da pretvori Kuću cveća u „muzej srpske istorije“, a da grob Josipa Broza premesti u Kumrovec.
S ovim u vezi je i prodaja hotela Jugoslavija, čije je rušenje najavljeno za decembar ove godine. Na njegovom mestu trebalo bi da se izgradi stambeno-poslovni kompleks. Prema rečima kolektiva „Ministarstvo prostora“, koji su govorili za Danas, planske regulative u ovom slučaju nisu ispoštovane – od visine zgrada pa do namene prostora. Uz to, govorili su i o privatizaciji obala, koja će smanjiti broj zelenih i rekreativnih površina za građane Beograda.
Zanimljivo je da se ruše i izmeštaju svi simboli nekadašnje države. Radi se na tome da se svest o stvarnoj istoriji promeni, a konstantno se rehabilituju ratni zločinci i nacistički kolaboracionisti. Sve ovo, naravno, nije počelo sa trenutnom vlasti u Beogradu. Još od 90-ih, pa i u vreme vlasti demokrata, dolazilo je do različitih nivoa revizionističke politike. Pomenimo samo konstantno menjanje naziva ulica.
Dok se mural posvećen 20. oktobru briše svetlosnom brzinom, ne možemo da se ne prisetimo situacije sa muralom Ratku Mladiću, osuđenom ratnom zločincu, iz 2021. godine. Tada je mural štićen od strane „nepoznatih lica“. U jednom trenutku, aktivisti_kinje su čak i od strane policije bili sprečeni da prekreče mural. Aktivistkinja Aida Ćorović je osuđena da plati kaznu od 100.000 dinara zato što je mural gađala jajima.
Iznova postavljamo pitanje: Da li postoji neka istorija Beograda i Srbije koja je vrednija od druge?
Naslovna fotografija: Udruženje KURS
