BeFem je 27. i 28. novembra u prostoru Miljenko Dereta organizovao konferenciju pod nazivom „Kome smeta žena?“. U okviru ova dva dana, kroz razgovore, umetničke forme i medijske susrete, cilj konferencije bio je otvaranje pitanja o tome kako se feminizam živi, misli i praktikuje danas, od svakodnevnih politika i javnog delovanja, pa do kulturnih borbi i globalnih nepravdi.
Na panelu „Ućutkivanje otpora: genocid u Gazi i kolonijalna logika evropske tišine“, koji je održan drugog dana konferencije, govorilo se o tome kako izgleda progovoriti o genocidu u Gazi u zapadnoevropskim zemljama i koje su posledice progovaranja. Pričale su o rasizmu u Zapadnoj Evropi, ali i o tome kako se kvir identiteti koriste za opravdavanje genocida.
Panel je moderirala Ivana Jovanović projektna menadžerka Instituta za medije i različitosti – Zapadni Balkan. Njene sagovornice su bile Hana Ćurak, antropološkinja i istraživačica na Univerzitetu Humbolt u Berlinu i osnivačica platforme „Sve su to vještice“ i Zoe Gudović, umetnica, feministkinja i aktivistkinja iz Beograda, koja od 2021. godine živi u Beču.
„Zašto nam je važno da danas govorimo o genocidu u Gazi i kako naziv panela kaže, kolonijalnoj logici evropske tišine? Zato što smo svedoci da se u Zapadnoj Evropi propalestinski glasovi ućutkuju, posebno oni koji govore o genocidu u Gazi“, rečenica je kojom je Ivana Jovanović započela panel.
U svom početnom izlaganju, osvrnula se na primere represije nad propalestinskim glasovima širom Evrope: zabrane arapskih slogana i skandiranja u Nemačkoj, vodeni topovi na protestima u Belgiji, proglašavanje britanske organizacije „Palestine Action“ terorističkom itd.
Spomenula je izveštaj Frančeske Albaneze, izvestiteljke Ujedinjenih nacija za okupiranu palestinsku teritoriju u kojem se genocid u Gazi naziva „kolektivnim zločinom“. U tom izveštaju imenuju se države koje potpomažu i na jedan način finansiraju genocid. Prema rečima Jovanović, među tim zemljama našla se i Srbija.
„Srbija je kada su druge države prekinule saradnju ili umanjile saradnju sa Izraelom, pojačala saradnju i pojačala prodaju oružja Izraelu i takođe kupovala softvere i dronove za nadzor nas, građana i građanki Srbije“, istakla je Jovanović i dodala da upravo kroz ovaj primer možemo da vidimo da su zapravo borba građana u Srbiji i borba za oslobođenje Palestinaca povezane.
Takođe je u svom početnom izlaganju dodala da je kolonijalno nasilje pored uništavanja domova i ubistva civila utiče i na medijske narative. Kako je navela, vidi se dehumanizacija Palestinaca, a počinilac se retko kada spominje. Uporedila je ovakvo izveštavanje sa izveštavanjem o ratu u Ukrajini gde su Rusi nedvosmisleno adresirani kada napadnu, ali isti tretman ne postoji kada govorimo o napadima IDF-a na Palestince u Gazi.
Ipak, kako je dodala „Gde postoji represija, postoji i otpor“. Jovanović je spomenula mobilizaciju studenata u SAD-u i širom Evrope, takođe dodajući i to da su se i studenti u Srbiji jednim delom aktivirali kada je u pitanju ova tema.
BORBA NA TERENU: STANJE U NEMAČKOJ I AUSTRIJI
„Bez obzira na to što nemam direktno iskustvo rata, rođena sam u Sarajevu 1994. Odrasla sam uz prijatelje i partnere čije su roditelje snage Vojske Republike Srpske ubile i naši životi obeleženi su traumom, čak i ako se ona nije direktno adresirala tokom naših života“, ispričala je Hana Ćurak i objasnila da joj je motivacija za učešće na protestima u Berlinu upravo moralna odgovornost da se o Palestini govori.
Kako bi objasnila situaciju u Nemačkoj, pozvala se na izveštaj „Solidarnost pod opsadom“ autorke Džozefine Solanki, koji je objavio Transnacionalni institut u Amsterdamu.
Ćurak je navela da ovaj izveštaj pokazuje da se antisemitizam namerno izjednačava sa anticionizmom, a da se kritičari Izraela, uključujući Jevreje označavaju kao antisemiti. Dodaje i da Solanki u izveštaju navodi da se „od 7. oktobra 2023. godine neprekidna podrška Nemačke izraelskom genocidu u Gazi ogleda u sveobuhvatnom obračunu sa solidarnošću sa Palestinom u samoj Nemačkoj“.
Zabrana protesta, pravno šikaniranje, kampanje blaćenja, odmazda na radnom mestu, instrumentalizacija migracionog prava samo su neki od načina koje je Ćurak spomenula, a koji su načini na koje je Nemačka gasila propalestinske glasove u toj zemlji.
Ipak, kaže da sada mogu da se slave male pobede poput onih na pravnom nivou, gde zakon ipak štiti one koji su oštećeni tokom 2023. i 2024. godine. Međutim, kako navodi „na terenu, što se tiče ljudi koji protestuju, a posebno onih koji su poreklom iz Palestine, zaista se suočavaju sa strašnim merama represije i to se uopšte ne menja. Čak bih rekla da postaje gore“.
Zoe Gudović je objasnila da je u odnosu na Nemačku, u Austriji situacija malo suptilnija: „nije sad ćemo da izdevetamo ove sa palestinskim maramama, već ćemo da im zabranimo školovanje, izmestićemo ih na mesta koja nisu u centru koja su manje vidljiva“.
Istakla je i da je rasizam izuzetno prisutan, pogotovo prema ljudima arapskog porekla i da su upravo njihovi glasovi najviše skrajnuti.
Gudović je navela da se situacija u Austriji pomalo promenila od trenutka kada je izašao izveštaj komisije UN koji potvrđuje da se u Gazi dešava genocid. Pomenuvši ovo, pokrenula je pitanje o svesti ljudi i o tome „Zašto je potrebno da neko sa vrha kaže da je ovo genocid, kako bi Evropa počela da priča o tome?“.
KOLONIJALNA LOGIKA EVROPSKE TIŠINE
Moderatorka panela Ivana Jovanović, nadovezala se na reči Zoe Gudović i rekla da su Palestinske organizacije dosta ranije govorile o tome da se u Gazi dešava genocid. „Tek kad je Amnesty International izašao sa izveštajem i UN, onda se promenila dinamika u medijskom izveštavanju“ dodaje Jovanović.
Zoe Gudović je istakla da je primetno kada govorimo o genocidu u Gazi, ali i o krizama u Kongou i Sudanu, da se glasovi ljudi koji dolaze iz tih područja retko čuju. Kako navodi, mnogo se češće „bele“ osobe traže kao sagovornici o tim temama.
Pogotovo osobe iz Sudana i Kongoa kako kaže „ne mogu da dođu do medija koji žele da ih čuju“.
U kontekstu kolonijalizma, Ivana Jovanović je navela primer Frančeske Albaneze, koja je glasno govorila o ulozi multinacionalnih kompanija u genocidu u Gazi. Kako je Ćurak navela, Albaneze je zbog svojih istupa nazivana vešticom.
„Nacionalizmu trebaju dve figure žene – nema žrtva i korisna patriotkinja. Feministička esejistkinja koja govori protiv rata ili u ovom slučaju Frančeska Albaneze, koja piše izveštaje za UN, razara taj binarizam i mora se ritualno kazniti“, objašnjava Ćurak.
Na samom kraju ove tribine, Zoe Gudović se osvrnula na povezanost kvir i feminističke borbe sa antikolonijalizmom. Kako ona navodi: „Ne postoji kvir sloboda koja je izgrađena na militarizaciji i aparthejdu. Ne postoji feministička emancipacija koja živi rame uz rame sa okupacijom, rasizmom i državnim nasiljem. Ako se naše borbe ne suprotstavljaju kolonijalnim strukturama, one postaju samo ukaz kapitalizma“.
Pomenula je i pojam Pinkwashinga, kojim se kako kaže instrumentalizuju kvir identiteti kako bi se legitimizovalo nasilje nad Palestincima. „Izrael se predstavlja kao safe heaven za kvir osobe, dok istovremeno nasilje nad palestinskim kvir osobama postaje potpuno nevidljivo i to je kolonijalna manipulacija našim telima“ zaključuje Gudović.
Naslovna fotografija: Iva Tanacković
