Specijalni serijal za 16 dana aktivizma nastavljamo Međunarodnim danom osoba sa invaliditetom. Zoomer.rs je razgovarao sa sekretarom Udruženja distrofičara pomoravskog okruga iz Paraćina, Jovicom Milenkovićem. Milenković nam je objasnio sa šta je UDPO, šta je omogućilo osobama sa invaliditetom i na koji način su one postavljene na margine društva.
UDPO je osnovano 2004. godine. U kojim opštinama sprovodite Vaš rad i koliko ljudi je kroz dvadeset godina prošlo kroz organizaciju?
Udruženje distrofičara pomoravskog okruga je počelo sa radom na osnivačkoj sednici održanoj 14. jula 2004. godine, nakon razdvajanja Šumadijsko-pomoravskog okruga. Sedište udruženja je u Paraćinu, a nadležnosti nad opštinama Paraćin, Ćuprija, Jagodina, Despotovac, Svilajnac i Rekovac. Udruženje je tada brojalo 64 članova da bi danas imalo 48. Zbog visoke starosne strukture udruženja, došlo je i do prirodnog smanjenja tog broja.
U periodu od dvadeset godina aktivno ili periodično, na lokalnom ili republičkom nivou bilo je angažovano između 2000 i 2500 ljudi sa i bez invaliditeta. Broj je okvirno uzet imajući u vidu angažovanje na raznim sportskim takmičenjima, tribinama, kulturnim manifestacijama, izletima i radionicama.
Udruženje trenutno broji 48 članova. Osamdeset procenata čine starije osobe slabo ili nikako pokretne dok ostalo čine članovi mlađe i srednje generacije. Najveći deo članova su penzioneri.
Udruženje se bavi različitim aktivnostima koja imaju za cilj uključivanje članova udruženja u sve sfere društvenog života. Koje su aktuelne aktivnosti kojima se bavite?
U okviru projektnih aktivnosti koje finansira Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračku i socijalnu zaštitu u udruženju se održavaju inkluzivne i kreativne radionice. Radionice su različitog tipa – dekupaž, izrada sapuna, izrada mirisnih sveća, obrada drveta. Cilj i zadatak radionica je da se članovi kroz rad shodno svojim mogućnostima iskažu svoju kreativnost i očuvaju preostale psiho fizičke kapacitete. Inkluzija i socijalizacija sastavni su deo svih aktivnosti udruženja. Pored toga tu su i sportska takmičenja i druženja – sportski ribolov, modifikovane igre sa čunjevima i pločicama.
Imate li neke velike projekte na kojima radite?
Trenutno nemamo projekte većih razmera jer nijedan nije prošao na konkursu. Možemo pomenuti projekte finansirane od strane lokalne uprave koji pored glavnih projektnih aktivnosti, kao što su takmičenja u šahu, saradnja sa drugim udruženjima na lokalnom i republičkom nivou, obeležavanje značajnih datuma, finansira i materijalne troškove. Možemo pomenuti projekat „Okom kamere”, odnosno obuku za obradu fotografija i video montažu. Aktivan je od 2019. godine, a projektni partner je kompanija Holcim. Takođe, javne radove kojima se bavimo finansira Nacionalna služba za zapošljavanje.
Sa kojim drugim organizacijama i na koji način sarađuje UDPO?
Udruženje sarađuje sa drugim udruženjeima na lokalnom nivou: Udruženje slepih i slabovidih, Društvo za dečiju i cerebralnu paralizu, kao i na republičkom nivou u okviru Saveza distrofičara Srbije (Čačak, Užice, Niš, Smederevo, Kraljevo, Beograd, Kragujevac, Ruma, Šabac, Gračanica). Ta saradnja najviše se odvija u okviru sportsko rekreativnih takmičenja – ribolov, šah i na smotrama stvaralaštva nastalih na radionicama.
Kako obezbeđujete održivost rada Vaše organizacije?
Održivost rada udruženja moguća je konkurisanjem na konkursima za dodelu sredstava bilo da je u pitanju lokalna uprava, kompanije ili fonadacije. Održivost je moguća i prodajom proizvoda nastalih na radionicama i donacijama.
Na koje načine su osobe sa invaliditetom diskriminisane u društvu?
Diskriminisanost osoba sa invaliditetom ogleda se u nemogućnosti uključenja u bilo koju sferu društvenog života. To se dešava zbog loše ili gotovo nikakve pristupačnosti. To se ponajviše odnosi na zdravstvo, školovanje i zapošljavanje.
Šta organizacija ove vrste znači ljudima sa invaliditetom? Koje mogućnosti im pruža?
Nažalost, poslednjih godina učešće udruženja u lokalnoj sredini svedeno je na minimum. Udruženje sada svojim članovima može pružiti samo sticanje znanja i veština na radionicama, ostvarivanje novih kontakta i saznanja na raznim druženjima, sportskog i kulturnog tipa. Poboljšanje materijalnog položaja moguće je kroz javne radove (za „radno” sposobne) ili samostalnim radom koristeći veštine stečene kroz radionice.
Šta je ono što je osobama sa invaliditetom neophodno, a grad im ne omogućava?
Osobama sa invaliditetom nepohdno je da se omogući što bolja pristupačnost. Pre svega se to odnosi na mesta koja će im omogućiti da se osećaju kao sigurni članovi društva i da se tim putem ukinu osnovni problemi. Pristupačnost bolnicama, kulturnim ustanovama, bankama i školama je osnovna potreba, a osobe sa invaliditetom je nemaju obezbeđenu. Potrebno je uključiti i profesionalne asistente, pedagoge i psihologe u svim javnim ustanovama.
Naslovna fotografija i fotografije u tekstu: RTV Kanal M
