Jelena Memet: Svi imaju benefit od rodne ravnopravnosti

Kraj 2022. godine na Zoomeru obeležio je serijal „Mala škola feminizma” u kojoj smo ugostili pet istaknutih feminističkih stručnjakinja sa kojima smo razgovarali o feminizmu danas. Šta su iskustva koja su je oblikovala, kako vidi budućnost feminizma i naše društvo za Zoomer je govorila aktivistkinja Jelena Memet.

Koji to aspekti feminističkog obrazovanja, koje knjige, misli ili lična iskustva su tebe najviše oblikovali?

Bilo ih je više kroz moje odrastanje. Krenula bih od detinjstva, ja sam imala tu privilegiju da je mene čuvao tata kad sam bila mala jer je, nažalost, bio bolestan, a imali su samo mene i on je nekako mrzeo kada mu kažu u selu „Šteta što niste dobili muško dete”. On se baš dosta ljutio oko toga i stalno pričao kako on mene voli najviše na svetu i da su sva deca jednaka i da nema razlike da li je muško ili žensko dete. Mama je radila u fabrici i bilo mi je nekako zadivljujuće što je ona još tada imala neku vrstu ekonomske emancipacije. Čini mi se da sam odrastala malo drugačije zato što me je otac čuvao kad sam bila mala, a ne mama, i da sam razvila te neke stavove koji su od početka bili feministički. Kasnije sam, nažalost, imala iskustvo nasilja koje me je nekako opredelilo da se ovime bavim i uvuklo u feminističku borbu.

A kada je u pitanju kultura, ili pop kultura, šta bi izdvojila kao preporuku?

Što se tiče knjiga i filmova, mogla bih da izdvojim film koji je još u detinjstvu ostavio jak utisak na mene, to je „Boja purpura” po knjizi Alis Voker. Taj film je ogoljeno prikazivao nasilje nad ženama i rasizam u Americi još početkom 20. veka. Taj film je bio neka prva ključna tačka u mom feminističkom obrazovanju

Danas često čujemo da je feminizam bespotreban i da su se žene već izborile za jednaka prava. Kako odgovaraš na ovu tezu?

Ima puno kontra-argumenata, pre svega podatak da je samo do novembra 2022. godine 25 žena ubijeno u porodičnom nasilju, a imamo i veliki broj prijava nasilja u porodici. Još uvek imamo nejednake plate, žene primaju otprilike 17% manje plate za isti posao u celoj Evropi, ne samo u Srbiji. Veliko je siromaštvo i nije jednak pristup obrazovanju za svu decu, a pogotovo za devojčice iz ruralnih i siromašnijih sredina i manjinskih grupa. Recimo, devojčice romskog porekla stupaju rane brakove, oko 50% njih stupa u brak pre svoje 18. godine

Koje su to odlike patrijarhata na Balkanu danas?

Da počnemo od samog rođenja deteta – kada se rodi devojčica kupuje se roze, kada se rodi dečak kupuje se plavo, devojčicama se daju lutkice i od malih nogu uče da brinu o drugima i o porodici, a dečacima se uglavnom daju neke konstruktivne igračke gde mogu da razvijaju veštine. Kasnije, u radu sa mladima se često suočavam sa tim da mladi izgovaraju izjavu „muškarac je glava porodice, žena je stub porodice“. Na ženi je i dalje ostalo da brine o kući i neplaćeni kućni rad je i dalje zastupljen. To su neke odlike patrijarhata kod nas, rodne uloge su još uvek poprilično jasne.

Zašto je feminističko obrazovanje važno za devojčice, a zašto za dečake?

I devojčice i dečaci trpe posledice patrijarhata. Devojčicama je dozvoljeno da imaju emocije, ali im je uskraćeno da se bave određenim „muškim” poslovima. Dečacima je uskraćeno da imaju emocije, što kasnije rezultira time da odrastu u nasilnije muškarce. Čini mi se da bi svi beneficirali od rodne ravnopravnosti. Činjenica je da su društva u kojima je rodna ravnopravnost zastupljena razvijenija, uključujući i ekonomski, i imaju bolje socijalne politike

Da li će i kada borba biti završena?

U ovom trenutku to, nažalost, deluje nezamislivo, ali se iskreno nadam i sanjam da će taj dan jednom doći.


Nemanja Marinović
Nemanja Marinović
Kad ne uređuje tekstove, bistri politiku. Kad ne bistri politiku, bistri pop kulturu.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Hidrocentralet e vogla: a ka alternativë?

Hidrocentralet e vogla – vitet e fundit, mënyra më popullore për marrjen e energjisë nga burimet ujore. Në të njëjtën kohë, mënyra...

Obrenovčani ne žele više život na Divljem zapadu

Strah, pucnjave, napadi i džeparenje - ovako izgleda život u Obrenovcu. Uz sve to - u mraku jer jedan ne mali deo...

Preslušali smo sve domaće pesme za Evroviziju – da vi ne biste morali

Na RTS-u ništa novo. Kao što smo očekivali kada smo pročitali listu izvođača, nakon proslogodišnjeg vrlo uspešnog izlaženja iz zone konfora, kada...

Da li je moguće zvati se Džejms Bond?

Ostvarenje „Neki drugi lik“ reditelja Metjua Bauera zatvoriće u nedelju, 5. februara u 20 časova u mts Dvorani peto izdanje međunarodnog festivala dugometražnog dokumentarnog...

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još