Ovogodišnji izbori za predsednika Sjedninjenih američkih država, po svim predviđanjima, trebalo je da izgledaju slično kao oni pre četiri godine. Dva ista kandidata, koji debatuju o gotovo istim temama kao 2020. godine. Međutim, nakon pokušaja ubistva Donalda Trampa i možda ne toliko iznenade odluke Džo Bajdena da odustane od trke, možemo sa sigurnošću reći da će se ovi izbori pomalo razlikovati od prošlih.
Još od trenutka kada je Bajden postao predsednik Sjedinjenih američkih država, u javnosti, a pogotovo na društvenim mrežama, diskutovalo se o tome da li je čovek od 81 godinu, u stanju da vodi jednu od najmoćnijih država sveta? Diskutabilno bi bilo baviti se propagiranjem ejdžizma, ali je činjenica ta da se zbog godina, veliki broj mladih ljudi ne poistovećuje sa Bajdenom ili Trampom kao adekvatnim kandidatima za predsednika.
Nakon najskorije debate koja se dogodila između Trampa i Bajdena, zabrinutost oko Bajdenovog stanja, prerasla je u potpuni očaj i ismevanje. Konačno se pitanje o njegovoj kandidaturi poteglo i unutar same Demokratske stranke.
Bajden je u nedelju, nakon objave da je zaražen sa virusom Covid-19, objavio svoju odluku da se ipak neće kandidovati za predsednika na ovogodišnjim izborima. U isto vreme, podržao je kandidaturu sadašnje zamenice predsednika SAD-a Kamale Haris.
BAJDENOVO OBRAĆANJE NACIJI
„Predaja baklje budućoj generaciji je najbolji put napred.“
Džo Bajden
Trenutni predsednik Sjedninjenih američkih država se obratio naciji u sredu 24. jula, tri dana nakon objave da će odustati od izbora. Tokom obraćanja, objasnio je svoju odluku da ipak odustane od izborne trke. Naime, kako kaže, ima vremena i mesta kada su iskustvo i godine provedene u javnom životu važne, ali u ovom trenutku je bolje da neko mlađi preuzme ovu trku.
Najavio je da će ostati na svojoj poziciji do izbora koji će se održati 5. novembra. Rekao je da će mu prioriteti narednih šest meseci biti smirivanje situacije u Gazi.
POKUŠAJ ATENTATA DONALDA TRAMPA
Pokušaj atentata Donalda Trampa koji se dogodio 13. juna, možemo reći da je donekle doprineo tome da Bajden odluči da odustane. Pokušaj atentata vrlo brzo je postao mim na internetu, a na sajtovima za klađenje Trampove šanse su ubrzo skočile, pogotovo nakon što je objavljena njegova slika gde ustaje sa podignutom pesnicom, nakon što je pogođen u uvo.
Ansambl sa zavojem za uvo, vrlo brzo su prihvatile i neke od njegovih najvernijih pristalica.
Međutim, nakon što je izašla vest o tome da će demokrate najverovatnije kandidovati Kamalu Haris, stanje se promenilo. Prema pisanju Rojtersa, u najnovijoj anketi koju su radili u saradnji sa Ipsosom, Haris ima 44% podrške, a Tramp 42%.
KAMALA HARIS
Treba naglasiti da Kamala Haris još uvek nije zvanično izabrana kao kandidatkinja Demokratske stranke. 19. avgusta će biti održana zvanična ceremonija na kojoj će se odlučivati o tome ko će biti njihov zvanični predstavnik/ca. Još uvek se ne zna ko bi mogli da budu ostali kandidati, međutim bez obzira na to i dalje se pretpostavlja da će Haris biti izabrana. Jedan od glavnih razloga je to što ima podršku unutar svoje partije. Prema pisanju BBC-a neki od podržavaoca su delegati koji odlučuju o tome ko će biti finalni kandidat/kinja.
Bez obzira na to, Kamala Haris se od trenutka kada je Bajden odstupio, nalazi u kampanji. Najvidnija je kampanja koja se širi društvenim mrežama. U kampanji se najviše targetiraju mladi ljudi, uz pomoć glavnih letnjih trendova poput Brat albuma britanske pevačice Charlie XCX ili pesama Chappell Roan. Takođe se kao dobra strategija pokazalo i prihvatanje mimova, što je nešto slično što godinama radi Tramp, a radio je i Obama.
Ono što može biti indikator toga da kampanja deluje, jeste to što se od trenutka kada je Bajden odlučio da izađe iz trke, registracija za glasanje skočila za 700% prema Vote.org, neutralnoj agenciji. Za dva dana, registrovano je oko 38.500 hiljada novih glasača, od kojih je oko 83% u rasponu godina od 18 do 34 prema pisanju USA Today.
GLAVNE TEME ZA PREDSTOJEĆE IZBORE U SAD
Ono što je debata koja se desila između Trampa i Bajdena dobro mapirala jesu teme oko kojih će se najviše razgovarati pre izbora. Jedna od njih je zabrana abortusa u Americi. Naime, iako je do zabrane došlo za vreme Bajdenove administracije, ona je posledica Trampove. Zapravo, do preinačenja Roe V Wade-a je došlo zbog toga što se u američkom Vrhovnom sudu sada većinu čine republikanski orjentisane sudije.
Ono što je vidljivo jeste da Kamala Haris svoju dosadašnju kampanju dosta bazira na povratku prava na izbor („pro-choice“), gde neće država odlučivati o tvojim reproduktivnim pravima. Za razliku od nje Tramp je izrazito „pro-life“, barem deklarativno.
Drugo važno pitanje tiče se rata u Gazi i sudbine Palestinaca. Tu može doći do problema za Harisovu, s obzirom na to da je u Americi, pogotovo među mladom generacijom postojan stav o prekidu vatre i kazni Izraela, što prema pisanju Time-a, verovatno ne mogu da očekuju od Kamale Haris. Što se tiče Trampa, nema konkluzivnih odgovora. Tokom svog predsedničkog mandata je izrazito podržavao Izrael, ali je opsovao Netanjahua, nakon što je premijer Izraela čestitao pobedu Bajdenu 2020. godine. To naravno ne znači da ih ne bi podržavao ukoliko ove godine postane predsednik.
Čeka nas još nekoliko meseci do predsedničkih izbora i još mesec dana do odluke ko će biti zvaničan kandidat demokratske stranke. Tek nakon toga, kada budu otpočele debate, možda ćemo saznati zvanično mišljenje kandidata o svim pitanjima. Ono što za sad deluje, jeste da će se u Americi, po običaju, birati između manjeg i većeg zla.
