Izabran novi predsednik Generalne skupštine i 5 nestalne clanice Saveta bezbednosti

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 1. juna 2023. godine aklamacijom izabrala Denisa Fransisa (Trinidad i Tobago) za predsednika svoje sedamdeset osme sednice, nakon čega je njenih šest glavnih komiteta izabralo svoje predsednike i članove.

Generalna skupština bira predsednika i dvadeset jednog potpredsednika najmanje tri meseca pre otvaranja sednice na kojoj oni treba da predsedavaju. Tako izabrani predsednik i potpredsednici stupaju na funkciju tek na početku sednice za koju su izabrani i obavljaće dužnost do završetka te sednice.

U znak zahvalnosti državama članicama, kao i svojoj Vladi, ljudima, osoblju i porodici, Fransis je rekao: „Moje srce je zaista puno, iako sam i dalje veoma svestan da poziv da služim kao predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija predstavlja tešku odgovornost”. Obrazovanje — veliki oslobodilac koji podiže ljude na socioekonomsku lestvicu i jača društvo u tom procesu — dovelo ga je u Ujedinjene nacije, istakao je on, ističući da iskustva iz njegove karijere nikada ne bi ugledala svetlost dana da nije bilo njegovih roditelja i da nije imao koristi od prosvećene vladine politike koja je demokratizovala obrazovanje.

Čestitajući izabranom predsedniku, trenutni predsednik Generalne skupštine Korosi je naglasio da vizija Fransisa za sedamdeset osmo zasedanje — „Mir, prosperitet, napredak i održivost“ — nudi sveobuhvatan pogled na rad Skupštine dok obnavlja poverenje, rešava klimatske promene i nastoji da vrati ciljeve održivog razvoja na pravi put. Uz veliko iskustvo gospodina Fransisa, uključujući i funkciju stalnog predstavnika Trinidada i Tobaga pri Ujedinjenim nacijama i jedinstvenu perspektivu iz male ostrvske države u razvoju, Generalna skupština će biti u sposobnim rukama tokom sledeće sednice, rekao je on.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Antonio Guteres, pohvalio je trenutnog predsednika Generalne skupštine, Korosija, za njegovu diplomatsku veštinu, upravljanje, posvećenost  „rešenjima kroz solidarnost, održivost i nauku“ tokom svog predsedavanja, a takođe je čestitao novoizabranom predsedniku. Gospodin Fransis, primetio je, dolazi u trenutak dubokog izazova za porodicu usred sukoba i klimatskog haosa, eskalacije siromaštva, gladi i nejednakosti, nepoverenja i podeljenosti i Agende 2030, mape puta ka boljoj budućnosti, u opasnosti jer globalni ciljevi izmiču van domašaja. U svim ovim pitanjima, svet traži od Generalne skupštine da ujedini države članice oko zajedničkih rešenja.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je simbol nade u svetu u kojem je tako često nedostaje“, podvukao je on, ističući: „Kroz dijalog i traženje konsenzusa, pokazujete da možemo da se okupimo oko zajedničkih rešenja za suočavanje sa izazovima. suočavanje sa našim svetom„. On je u ime celog sistema Ujedinjenih nacija poželeo uspeh izabranom predsedniku i obećao punu podršku u radu na stvaranju bolje, mirnije budućnosti za sve.

U skladu sa tradicijom, Generalni sekretar je žrebom odredio koja će delegacija zauzeti prvo mesto u sali Skupštine tokom sedamdeset osme sednice, a sve ostale zemlje slede po engleskom abecednom redu. Za prvo mesto izabrana je Severna Makedonija i ovaj raspored će se poštovati u glavnim odborima.

Skupština je zatim izabrala sledeće potpredsednike za sledece zasedanje: Boliviju, Kongo, Estoniju, Gambiju, Island, Iran, Maleziju, Maroko, Holandiju, Senegal, Singapur, Šri Lanka, Surinam, Ugandu, Uzbekistan i Zambiju. Izabrani potpredsednici pridružiće se pet stalnim članicama Saveta bezbednosti: Kini, Francuskoj, Ruskoj Federaciji, Ujedinjenom Kraljevstvu i Sjedinjenim Državama, koje svake godine obavljaju funkciju potpredsednika Skupštine.

Nakon sastanka, drzave članice su održale uzastopne sastanke šest glavnih komiteta Generalne skupštine kako bi izabrale svoje predsednike i clanove.

Prvi komitet (za pitanja razoružanja i međunarodne bezbednosti) izabrao je Ritisa Paulauskasa (Litvanija) za predsedavajućeg; Iaseen Lagardien (Južna Afrika), Matias Andres Eustatiou de los Santos (Urugvaj) i Christine Nam (Novi Zeland) izabrani su kao potpredsedavajući dok je i Heidar Ali Balouji (Iran) izabran kao izvestilac.

Četvrti komitet (specijalni politički komitet i za pitanja dekolonizacije) izabrao je Mathua Joiinija (Južna Afrika) za predsedavajućeg; Patrik Jakub Vošček (Poljska), Hoakin Alberto Perez Ajestaran (Venecuela) i Sara Rendtorf-Smit (Danska) izabrani su kao potpredsedavajući, a Mariska Dvianti Dhanutirto (Indonezija) kao izvestilac.

Drugi komitet (za ekonomska i finansijska pitanja) izabrao je Karlosa Amorina (Urugvaj) za predsedavajućeg, Jesvuni Abudu-Birresborn (Gana), Nichamon Mai Hsieh (Tajland) i Diego Antonino Cimino (Italija) kao potpredsedavajuće i Ivajlo Gatev (Bugarska) kao izvestilac.

Treći odbor (za socijalna, humanitarna i kulturna pitanja) izabrao je Aleksandra Maršika (Austrija) za predsedavajućeg dok su Nelli Banaken Elel (Kamerun), Mosammat Shahanara Monica (Bangladeš) i Tomaš Grunvald (Slovačka) izabrani za potpredsedavajuće, a za izvestioca je imenovan Robert Alekander Poveda Brito (Venecuela).

Peti komitet (administrativni i budžetski komitet) imenovao je Osamu Mahmuda Abdelkaleka Mahmuda (Egipat) za predsedavajućeg, Mohamed Khalifa H Alnasr (Katar), Amalija Irina Pufulesku (Rumunija) i Kimberli K. Louis (Sveta Lucija) kao potpredsjedavajuće i Marija Rejes Fernandez (Španija) kao izvestioca.

Šesti komitet (pravni komitet) izabrao je Suriju Čindavongse (Tajland) za predsedavajućeg dok su Džon Gera Sansoneti (Venecuela), Alis Lungu (Rumunija) i Enriko Milano (Italija) imenovani za potpredsedavajuće, a za izvestioca izabran je Moussa Mohamed Moussa (Džibuti).

Generalna skupština UN je 6. juna izabrala 5 novih nestalnih članica Saveta bezbednosti. Alžir, Gvajana, Republika Koreja, Sijera Leone i Slovenija pridružiće se ostalim clanicama glavnig tela UN za održavanje međunarodnog mira i bezbednosti, počevši od januara, na period od dve godine.

Ukupno, 192 zemlje glasale su za popunjavanje tri mesta u Savetu bezbednosti dodeljena grupama Afrike i Azije i Pacifika, i po jedno mesto za istočnu Evropu i Latinsku Ameriku i Karibe. Slovenija je pobedila Belorusiju u trci za istočnu Evropu, dobivši 153 glasa naspram 38, dok su Alžir, Gvajana, Sijera Leone i Republika Koreja bili bez protivnika.

Naslovna fotografija: Niklas Jeromin / Pexels

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još