Ivan Ejub Kostić: Zbog ideologija devedesetih stanovnici se danas osećaju kao građani drugog reda

U prethodnom periodu Zoomer se bavio pitanjem antisemitizma i kako se on reflektuje kroz neodesničarke i neolevičarske ideologije. U istraživanju ove teme, došli smo do podataka o znatno izraženijoj pojavi islamofobije u svetu. Sa naučnim saradnikom na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, Ivanom Ejubom Kostićem, razgovarali smo o pojavi islamofobije, njenom ispoljavanju i savetima za prevenciju.

Kostić ističe da osim islamofobije postoje i „termini poput antimuslimanske mržnje, antimuslimanskog rasizma, kojima se označavaju netrpeljivost i neprijateljstvo prema islamu i muslimanima. Negativna osećanja se manifestuju nizom različith stavova putem kojih se muslimanima pripisuju negativni, ili pak uvredljivi, ponižavajući stereotipi, osobine i uverenja”. Kostić objašnjava da „ovakav odnos prema muslimanima vodi njihovoj društveno-političkoj i ekonomskoj diskriminaciji, kao i njihovim isključivanjem iz javnog života. Neretko antimuslimanska mržnja ili islamofobija može da dovede i do različitih formi zločina iz mržnje koji su poslednjih decenija u neprekidnom porastu”.

On naglašava da je „najveći problem kada govorimo o islamofobiji da je ona u mnogim slučajevima sistemske, strukturalne prirode, da je ona institucionalizovana što fundamentalno utiče na sve nivoe života muslimana.”, zaključuje Ejub Kostić.

ANTISEMITIZAM ILI CIONIZAM?

Po rečima našeg sagovornika, antisemitizam jeste jedna forma rasizma i netrpeljivosti protiv koga društva širom sveta moraju da se odlučno bore, ali da antisemitizam nije u enormnom porastu” u Evropi. „Mnogobrojna istraživanja govore suprotno. U većini evropskih država Jevreji su skoro pa apsolutno prihvaćeni od većinskih naroda. No, ponavljam, to ne znači da ne treba ukazivati na to koliko je antisemitizam maligan i opasan fenomen, posebno ako u obzir uzmemo istorijsko iskustvo koje su Jevreji imali u Evropi”. 

Kostić naglašava i da treba voditi računa da se antisemitizam ne izjednačava sa kritikom cionističke ideologije. „Cionizam je vladajuća ideologija u Izraelu, koju inače zagovaraju i mnoge organizacije u Evropi, a koja je ultranacionalistička i eksluzivistička ideja koja ima razloga da bude oštro kritikovana. Nažalost, mnoge procionističke organzacije smišljeno i tendenciozno predstavljaju kritiku cionizma kao vid antisemitizma, čime između ostaloga nanose veliku štetu i judeizmu, plemenitom i inspirativnom religijskom učenju.”, pojašnjava Kostić.

S druge strane, kada govorimo o islamofobiji ili antimuslimanskoj mržnji, Kostić kaže da  ona zaista jeste u ogromnom porastu. „U veoma obuhvatnom istraživanju koje je sproveo prestižni Pew Research Center pre par godina pokazalo se da građani evropskih i severnoameričkih država imaju najveću netrpeljivost prema muslimanima i Romima. U navedenom kontekstu važno je da se osim borbe protiv antimuslimanske mržnje podjednako povede beskompromisna bitka i protiv poražavajućih i nedopustivih rasističkih ideologija i ideja koje dehumanizuju pripadnike romske populacije.”, naglašava on.

KAKO ISLAMOFOBIJU KORISTE DESNIČARSKE IDEOLOGIJE?

Desničarske političke partije i organizacije već dugo vremena stvaraju društveno-političku atmosferu u kojoj se muslimani i islamski svet predstavljaju kao arhetipski neprijatelji.

Kostić kaže da predstavljanje muslimana kao neprijatelja čine na način da „insistiraju na afirmaciji fundamentalnih, esencijalnih, nepromenljivih razlikama između zapadno-hrišćanske i islamske civilizacije, te da osim toga oni islam lišavaju svih oblika duhovnosti i oduzimaju mu mogućnost da bude izvor plemenitih, višnjih, pravičnih uverenja i ubeđenja.”, zaključuje naš sagovornik.

Kostić objašnjava da efekat postižu tako što „islam trasformišu u bizarnu, nasilnu, retrogradnu političku ideologiju”. „Jedan od instrumenata kojim se u svojim delovanjima vode jeste najčešće širenje straha i panike među građanima Evrope od potencijalne najezde „muslimanskih varvara”, kako inače predstavljaju skorašnje migracije sa Bliskog istoka. U takvim narativima se insistira da je krajnji cilj muslimana zapravo islamizacija i kolonizacija Evrope i vrednosno podjarmljivanje evropske racionalnosti, prosvetiteljskog duha, pluralnosti, seksualnih sloboda i rodne ravnopravnosti, to jest, stvaranje nekakve Eurabie”, objašnjav. On dodaje potpm i da „koliko god se ovakvi narativi na prvu loptu činili bizranim oni nažalost nailaze na visoku rezonancu kod građana Evrope”.

IMA LI ISLAMOFOBIJE U SRBIJI?

Kostić kaže da islamofobija nema istovetne pojavne oblike u Srbiij kao u zapadnoevropskim državama i društvima. „Ona se u značajnoj meri preklapa i prepliće sa etnonacionalističkom netrpeljivošću koja je u Srbiji u najvećoj meri prisutna prema dve etničke grupe – Bošnjacima i Albancima. Iz navedenog razloga kada govorimo o Srbiji pre možemo da govorimo o etničkoj mržnji a ne o „čistoj” islamofobiji.”, pojašnjava Kostić. On dodaje da se u procesu stigmatizacije Bošnjaka i Albanaca veoma često koriste „tropi koji se baziraju na njihovoj “drugosti” usled činjenice da su obe grupe predominantno islamske veroispovesti”.

Što se tiče refleksije na političko polje, Ejub Kostić navodi da „u njemu i dalje najveću popularnost uživaju one političke snage koje svoje ideologije zasnivaju i temelje na idejama eksluzivnog srpskog nacionalizma, gde se srpstvo vidi pre svega kao pripadnost pravoslavnoj religiji, ali i gde je u tvrobi srpskog nacionalnog indetiteta slika muslimana, koji se neretko izjednačava sa „Turčinom”, utkan kao esencijalni Drugi, kao „izdajica vere pradedovske”, „inoverac”, zbog čega se prema njima gaje veoma negativna osećanja”. On dodaje da „u skorije vreme imali smo prilike da vidimo i porast i antiimigrantskih politika i retorika u kojima takođe dominira antimuslimansko raspoloženje i veoma negativni stereotipi”

Kostić ističe da je ovde važno naglasiti da negativni stereotipi prema muslimanima nisu isključivo odlika desničarskih partija i organizacija, već su oni „izrazito prisutni i kod “progresivnih”, nekritički proevropskih krugova, u kojima vlada ponekada začuđujuć nivo evropocentrizma i ingnorancije i neznanja o islamskoj civilizaciji i istoriji”.

POSLEDICE GOVORA MRŽNJE PODSTAKNUTE ISLAMOFOBIJOM

Govor mržnje dovodi do osećanja nepripadanja, odbačenosti i otuđenja. Do zatvaranja i neretko nesigurnosti i anskioznosti.”, objašnjava Kostić. On podseća da „u Srbiji imamo veoma slikovit primer da zbog insistiranja na politikama iz devedesetih koje su dovele do genocida i etničkih čišćenja muslimana Bošnajaka i Albanaca mnogi pripadnici ovih etničkih grupa Srbiju ne mogu da vide kao „svoju” državu već se u najboljem slučaju osećaju kao građani drugoga reda, dok se neki odlučuju i da ovu državu napuste usled dubinskog osećaja egistencijalne, fizičke, ugroženosti”.

NAČINI PREVENCIJE ISLAMOFOBIJE
Naš sagovornik savetuje da ćemo pre svega putem „beskompromisnog zalaganja za drugačija društva i vrednosti” moći da doprinesemo suzbijanju širenja ove pojave. „Za društva koja su istinski pluralna, koja se neće zasnivati na veoma pogrešnoj ideji „tolerancije”, već istinskom, iskrenom, prihvatanju, drugačijeg i Drugoga.”, zaključio je Kostić.

Nalovna i fotografije u tekstu: Ivan Ejub Kostić, privatna arhiva; Institut za filozofiju i društvenu teoriju

Teodora Brkić
Teodora Brkić
Studentkinja novinarstva, radoholičarka i knjigoljubac. Ako ne znate gde je, naći ćete je u pozorištu.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još