Generacija Z kao ciljna grupa digitalnih marketinških kampanja

izvor: digitalnapismenost.net

Ako se pitate kako je generacija Z dobila ime, ko u nju spada i kako joj se plasiraju proizvodi, imamo odgovor.

Generacija Z je dobila naziv tako što je termin je usvojen kada je USA Today sproveo onlajn glasanje za izbor između termina, među kojima su bili i Digital Natives, Plurals, iGen, Gen Tech, itd. Mišljenja autora o rasponu godina rođenja koji obuhvata ovu generaciju se veoma razlikuju, i kreću se počev od oko 1995. godine, pa sve do 2015. kao gornje granice.

John Palfrey i Urs Gasser u knjizi „Born Digital“ objašnjavaju da ovu generaciju predstavljaju deca koja su od ranog detinjstva u dodiru sa tehnologijom i internetom kao sastavnim delom njihovog odrastanja. Oni imaju izgrađenu svest o tome da je tehnologija neophodna u njihovim životima i nemaju adekvatnu perspektivu o tome kako je živeti bez nje. (Palfrey i Gasser 2008) Ova generacija menja doživljavanje biznisa uopšte. Za nju je karakteristično neprestano prisustvo na društvenim mrežama, koje postaju sastavni deo njihove realnosti. Amber Case u svom TED izlaganju navodi da ta generacija sada prolazi kroz dve vrste adolescencije – biološku i virtuelnu, u kojoj „sazreva“ njihova prisutnost na društvenim mrežama. Zbog nedostatka komunikacije licem u lice, koja se skoro u potpunosti prenosi na tekstualne poruke, u ovoj generaciji može doći do slabljenja socijalnih veština u oflajn komunikaciji. (Case 2011)

Generacija Z predstavlja 27% svetske populacije. (Singh 2014, p. 3) Neke od karakteristika, po kojima se pripadnici ove generacije razlikuju od ostalih su sledeće:

  • Realistički su orijentisani, svesni ekonomskog stanja i pretnji u svetu, prizemni i samosvesni;
  • Najčešće komuniciraju u vizuelnoj formi, kroz fotografije, gifove, razmenu sadržaja;
  • Okupirani tehnologijom, radije učestvuju u konverzaciji posredstvom nje, nego što je slučaj sa razgovorom licem u lice;
  • Svoje hobije i interesovanja usmeravaju tako da mogu da zarađuju od njih, što im često daje mogućnost da se oprobaju u preduzetništvu;
  • Nastoje da naporno rade i ulažu trud, a u radnom okruženju prioritet im je misija kompanije više nego novac;
  • Ne poznaju različitosti, rasne i seksualne. Njihovo okruženje je heterogeno, što je sprečilo razvoj takvih stereotipa. (Pruitt 2017)

U digitalnom svetu glavna osobenost ove generacije jeste kreiranje sadržaja. (Dzamić 2016) Oni konstantno u tome učestvuju, postavljajući fotografije, komentare, video klipove… U kreiranje sadražaja oni ulažu svoj neplaćeni rad. Neki korisnici spremni su da se izlože riziku u pokušaju da proizvedu sadržaj koji će zaraditi što više pregleda na društvenim mrežama. To pokazuje primer devetnaestogodišnjaka, u koga je pucala njegova devojka, dok je on nameravao da se zaštiti knjigom i snimi video. (Mettler i Bever 2017)

Upravo zbog toga što je njihova glavna karakteristika određeno ponašanje na internetu, autori u knjizi „The Gen Z effect: The six forces shaping the future of bussines“ tvrde da je to samo skup naučenih ponašanja, po kojima ne možemo da definišemo jednu generaciju, jer svako može da ih nauči. (Koulopoulous i Keldsen 2016, p. 23) Korišćenje društvenih mreža generacije Z je ipak  specifično. U 2014. godini u Americi 23% tinejdžera od prosečno 16 godina je okarakterisalo Facebook kao najposećeniju društvenu mrežu. (Piper Jaffary 27th semi-annual… 2014) Već u 2017. godini, ovaj broj se smanjuje na čitavih 9%. (Piper Jaffray 34th semi-annual… 2017) Oni su prešli na društvene mreže koje garantuju veću privatnost, što je njima od ključnog značaja. (Palfrey i Gasser 2008)

Da bi targetiranje ove generacije bilo što uspešnije kampanje moraju da imaju sledeće osobine:

  1. Da su fokusirane na vizuelnu komunikaciju sa raznolikom ciljnom grupom;
  2. Da budu jednostavne i imaju „svarljiv“ sadržaj;
  3. Da hrane njihovu radoznalost i podstiču preduzetnički duh;
  4. Da im kao korisnicima omogući veću kontrolu nad podešavanjima;
  5. Da ih povezuju međusobno sadržajem i da idu uživo;
  6. Da inspirišu na promenu i društvene poduhvate;
  7. Da budu edukativne i daju poučan sadržaj. (Meet Generation Z: Marketing next big audience 2014)

U istraživanju „Generation Z 2025: The final generation” ova generacija se opisuje kao „finalna generacija“, koja će biti kolektivistički orijentisana i doprineti značajnim promenama u svetu. (Generation Z 2025: The final generation 2017) Najveći problem za koji se pretpostavlja da će se pojaviti, i već se pojavljuje danas, je kako se „digitalno detoksikovati“. (isto)

Zoomer
Zoomerhttp://www.zoomer.rs
ZOOMER. Priča nove generacije.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još