70,8% mladih podržalo bi zakonsku regulativu kojom bi se femicid tretirao kao zasebno krivično delo. Ovaj podatak redakcija ZOOMER-a je dobila u okviru svog, još ne objavljenog istraživanja o stavovima mladih. Zvanična statistika o broju femicida u Srbiji ne postoji, evidenciju vode feministička udruženja poput Femplatza, a izvor su obično mediji. Mediji sami senzacionalizuju ubistva, nazivajući ih tragedijama ili fatalnim ljubavima, a institucije retko kada rade svoj posao. Do sad, u 2024. dogodilo se 17 femicida.
„Definicije femicida nema, tj. nije usaglašena na međunarodnom nivou”, rekla je za ZOOMER Kosana Beker, programska direktorka udruženja Femplatz. Kako navodi, ono oko čega postoji saglasnost jeste da femicid predstavlja „najekstremniju manifestaciju muškog nasilja nad ženama” koje je u svojoj suštini rodno zasnovano.
Ovaj zločin se, često, kako bi se pojednostavilo njegovo značenje u javnosti, karakteriše kao ubistvo žene zato što je žena, a kako kaže naša sagovornica „to ponekad zna da bude zbunjujuće”. Pojava femicida je posledica „istorijskih nejedankosti, nejednakih pozicija moći između žena i muškaraca i patrijarhalnih rodnih stereotipa koji su prisutni u društvu” navodi Kosana Beker.
KAKO IZGLEDA IZVEŠTAVANJE O SLUČAJEVIMA FEMICIDA?
„U Srbiji se sve pretvorilo u tabloidno izveštavanje” rekla je programska direktorka Femplatza o izveštavanju srpskih medija o ovim slučajevima. Izveštavanje o nasilju prema ženama u srpskim medijima je inače propraćeno senzacionalizmom i problematičnim narativima. Međutim, izveštavanje o femicidu poprima potpuno nov nivo problematičnosti. „Uglavnom su to crne hronike, objavljuju se svi podaci”, rekla je Kosana.
Bez ikakvog obzira na Kodeks novinara ili uopšte normalnu, ljudsku etiku, objavljuju se informacije koje nisu od javnog značaja. Objavljuju se izjave komšija, imena žrtve i počinioca. Spekuliše se o njihovim odnosima, intervjuišu se članovi porodice. Reporting Deiversity Network na svom instagram profilu navodi da ovakvo izveštavanje upravo pokazuje kako narativi o krivici žrtve i dalje ostaju neki od najštetnijih aspekata medijskog izveštavanja o rodno zasnovanom nasilju.
„Victim blaming” i romantizacija femicida, neretko idu u paketu sa izveštavanjem o ubistvu žene. Novinarka Jovana Gligorijević je za Vreme upravo opisala dva ovakva slučaja. U jednom slučaju se proganjanje muškarca stavlja u stranu, a spekuliše se o tome da su prebroditeljka i počinioc bili u nekakvom romantičnom odnosu. Pojedini mediji, ili bi adekvatnije bilo rečeno tabloidi se, umesto izveštavanja, bave jeftinom dramaturgijom. U drugom slučaju se umesto krivljenja počinioca, traga za mogućim razlozima zbog čega je do femicida došlo. Još jedan primer medijskog lešinarenje jeste slučaj ubistva Noe Milivojev, o čemu je ZOOMER ranije pisao.
Kosana Beker kaže da je neophodno da novinari_ke prilikom izveštavanaj o ovim temama „ukazuju na to kakav je problem u pitanju, da osuđuju nasilje, pozivaju institucije na odgovornost”.
ZAKONSKE REGULATIVE
Femicid u Srbiji još uvek nije prepoznat kao zasebno krivično delo. Podaci dobijeni u ZOOMER-ovom istraživanju navode nas na optimizam, međutim i dalje postoje kritičari. „Femicid ne sme biti zasebno krivično delo. Razlog tome jeste što se na taj način različito vrednuju životi ljudi isključivo na bazi pola ili starosti”, rekao je jedan ispitanik u ZOOMER-ovom istraživanju.
Po mišljenju naše sagovornice Kosane Beker, ovakve kritike su neosnovane. Ona navodi da su u okviru Krivičnog zakonika Srbije ubistva razvrstana u „tri velike kategorije, tzv. obična ubistva, teška ubistva, odnosno kvalifikovana ubistva i ubistva koja su privilegovana”. Kako navodi, „zakonodavac zna da se različite situacije, različiti sticaji okolnosti drugačije kvalifikuju kada dođe do ubistva”. Ono što odvaja femicid od ostalih ubistava jeste to što je „rondo zasnovano ubistvo, razlikuje se od drugih ubistava upravo zbog toga što je rondo zasnovano“.
Kako navodi naša sagovornica, u slučaju femicida i njegovog uvrstavanja u krivični zakon, pravnici se dele na dve struje. Jedna, koju i udruženje građanki Femplatz zastupa, jeste „da je neophodno da femicid bude posebno krivično delo”. Kaže da je to moguće uraditi na dva načina „može da se propiše femicid i može da se u delu gde su teška ubistva doda teško ubistvo žene, kao što je Hrvatska nedavno to uradila”. Da podsetimo, vlada Republike Hrvatske je u januaru 2024. godine u Krivični zakonik uvela teško ubistvo žene tj. femicid kao posebno krivično delo.
