Sve istine teške su na svoj način, ali sve teorije zavera liče jedne na druge. To možemo videti ukoliko samo odemo na sajt Cenzolovke i kliknemo na odeljak Pritisci i napadi. Tom strašnom skrolu nema kraja. Snažno bih volela da umesto ovog teksta, ja pišem nekakvu listu najlepših kulturnih događaja koji su se desili u Srbiji, ili nekakvih zajedničkih uspeha, ali ova godina zaista opravdava svoj epitet – paklena.
Zato pred vas stavljam sublimaciju ove godine kroz prizmu novinarske profesije, za koju bi mnogi rekli da je od presudnog značaja u trenucima krize. Evo samo nekih od događaja na koje smo možda uspeli da zaboravimo ili od kojih samo uporno okrećemo glavu.
Godina počinje dugovanjima istini iz prošlosti
Istražujući za ovaj članak, prve stvari kojih sam se setila bili su hapšenje uzbunjivača Aleksandra Obradovića i paljenje kuće novinaru Milanu Jovanoviću iz Grocke. Ovo su zapravo slučajevi iz „dalekih“, 2019. i 2018. godine, ali svako ko ukuca njihova imena u pretraživač videće da njihove borbe nisu gotove. Skoro je obeležena godišnjica od hapšenja Aleksandra Obradovića, a on i njegov advokat i dalje čekaju dokaze od tužilaštva. Sa druge strane, povodom dvogodišnjice od paljenja kuće i pokušaja ubistva novinara Žig info portala, Cenzolovka priređuje sledeći intervju: „Milan Jovanović: Izgubio sam sve, ali mi je najbolnije to što je moja supruga izgubila zdravlje“.
Afera Nedeljnik i presretanje mejlova
Neposredno pre pandemije koja je sve dodatno zaoštrila desilo se i to da je prošli ministar odbrane Aleksandar Vulin komentarisao na mrežama intervju koji još uvek nije izašao u štampu. Tim povodom glavni i odgovorni urednik Nedeljnika Veljko Lalić, takođe je dao Cenzolovki intervju u kome kaže: Jasno je da se novinari prisluškuju. Treba da se zainteresuju, a ne da se prave da ih je baš briga
Početak pandemije i hapšenje Ane Lalić
Nedugo zatim, ispostavilo se da je Veljko Lalić bio blag kada je rekao da se novinari i novinarke „samo prisluškuju“. Njima se takođe upada u kuće i hapse se u sred noći. Na samom početku pandemije Ana Lalić objavila je kakvo je stanje u Kliničkom centru Vojvodine. Umesto da su se nadležni zahvalili na ukazanom propustu, koji su tek nakon teksta, brže bolje „rešili“, po Anu Lalić poslata je policija zbog uznemiravanja javnosti. Ceo Anin tekst zbog koja je privedena možete pročitati ovde.
Fizički napadi na novinare na julskim protestima u Beogradu
Ipak, istina ipak ne može tako lako da se ućutka. Nakon što je bilo evidentno da se zbog izbora strašno igralo merama zaštite protiv aktuelne pandemije, na koje je između ostalog upozoravala i Ana Lalić, ljudi se masovno i spontano okupljaju na ulicama. Policija je hapsila i tukla ljude kako je stigla, od kojih najmanje one koji su nerede i izazivali, ali ni novinari nisu prošli prošli sjajno iako su ih donekle štitile kamere i akreditacije. Pa ipak, Slobodna Evropa ovako izveštava:
Registrovan 21 napad na novinare tokom protesta u Beogradu, udruženja dele prsluke.
Krik navikao da njihovim članovima redakcije obijaju kuće
Nakon izbora formiran je novi saziv skupštine koji ne prestaje da proziva novinare iz kuća koje ih budno prate (N1, Nova.rs, Vreme, Nin) za strano plaćeništvo, antisrpstvo i ostale poznate epitete. Na sve to, KRIKU, našoj najozbiljnijoj organizaciji odnosno mreži za istraživanje kriminala i korupcije opet je ugrožena bezbednost. Ovoga puta obijen je stan menadžerki njihovih društvenih mreža, a kako to nije bio prvi takav slučaj, glavni i odgovorni urednik Stevan Dojčinović zaključio je u izjavi koju je dao listu Danas: Matematički, svakom petom članu redakcije KRIK-a je obijen stan.
Niz „manjih napada“ na Zorana Kesića, Dinka Gruhonjića, Žaklinu Tatalović, Vesnu Mališić…
Kada sagledamo sve ovo, onda pretnje koje dobijaju novinari i novinarke navedene u podnaslovu zbog toga što im vlast crta mete na leđima a oni samo rade svoj posao, dođe još i kao da su dobro prošli. Međutim, živeti sa takvim pritiskom je nešto što ne bih poželela ni svom najgorem neprijatelju, jer baš su te anonimne pretnje one za koje nikad ne možemo znati da li će se obistiniti.
O svim ovim slučajevima se takođe možete informisati na spomenutoj stranici Cenzolovke, bez koje ni ovaj tekst ne bi bio moguć.
Na sva ova dešavanja često reaguju domaće i strane organizacije i asocijacije novinara koje svako svoje obraćanje počinju sa „najoštrije osuđujemo“, a za N1, Ana Brnabić je izjavila da je ponašanje poslanika u skupštini koji neprestano vređaju novinare N1 i NoveS – nekorektno i da su pogrešili jer su mladi.
O ovim svemu ovome možete više čuti u Edit emisiji u kojoj je Jana Šarić ugostila Željka Bodrožića, predsednika NUNS-a i Jelenu Vasić, novinarku CINS-a i dobitnicu Evropske nagrade za istraživačko novinarstvo.
Pored ovoga očekuje vas i Edit reportaža Tamare Urošević koja je bila u redakciji KRIKA, kao i podkast u kome Jana Šarić podrobnije analizira ovu temu sa urednicom „Vremena“ Jovanom Gligorijević. Budite ove nedelje sa nama.
