„Dve pilule istinu da iskrive“: Romantizacija (zlo)upotrebe lekova u pop kulturi

„Čula sam za taj lek u pesmama koje sam tada slušala i poželela da probam„, u svojoj ispovesti o periodu života kada je bila zavisna od lekova istakla je sagovornica naše novinarke Teodore Šulj. Iako je to samo jedan, najbezazleniji, faktor koji ju je uvukao u zavisnost, ovaj izjava nas je motivisala da u istraživanje uključimo i ovu perspektivu. Na koji način na zloupotrebu lekova može uticati pop kultura?

U ovom trenutku ne postoji mogućnost da vam nekoliko puta dnevno na mrežama ne iskoči kako Parker Pouzi izgovara reč „lorazepam”. Dok poslednja sezona serije „White Lotus” pokušava da na ozbiljan način obradi temu zloupotrebe lekova, zahvaljujući njenom specifičnom naglasku, „lorazepam” je postao mim na internetu. Ali i nikad popularnija reč.

„Poslednjih mesec dana je tema lorazepama skočila kao trend nakon poznate serije „Beli Lotus“ i parafrazirao bih reči lika majke i supruge elitne porodice koja se kroz seriju predstavlja kao zavisnik sedativa, Viktorije Ratlif – „U ovim godinama ne mislim da bih mogla da vodim nelagodan život, prosto nemam volju za to“ – i uveren sam da se mnogi mladi osećaju identično iako nisu ni približno godina lika iz serije, iz nerazvijenih sposobnosti, resursa i kapaciteta za podnošenje različitih emocionalnih stanja„, kaže za ZOOMER Andrija Stokić, porodični i sistemski terapeut u edukaciji.

Mnogo je sadržaja popularne kulture koji se bave zloupotrebom lekova i psihoaktivnih supstanci, pre svega kroz prizmu mentalnog zdravlja. I dok smo se uglavnom bavili brojnim analizama kako se tome pristupa u serijama, poput „Euforije„, malo smo pažnje posvetili muzici – koja je sveprisutna, a čiji je uticaj suptilan i vrlo često nevidljiv. O prisutnosti alkohola i narkotika u domaćoj lirici dosta se govorilo, međutim o prisutnosti lekova i njihovoj normalizaciji – gotovo ništa.

NJEGOVO VELIČANSTVO BENSEDIN

Lekova u lirici ima iznenađujuće mnogo. Na osnovu pretrage po ključnim rečima, pronađeno je više od 150 pesama koje u tekstu pominju konkretne lekove za smirenje – po nazivima. Najčešće prisutan lek u srpskoj lirici je „bensedin“, koji se pominje u najmanje 63 pesme nastale na prostoru bivše Jugoslavije, a koji se u javlja i kao naziv pesme u najmanje pet slučajeva. Slede „bromazepam“, „apaurin“ i „prozak“, ali i „aspirin“ koji primarno nije lek za smirenje, ali se u domaćoj lirici koristi i u tom kontekstu.

Dakle, u više od 150 pesama pominju se konkretni nazivi lekova. Pored toga, u najmanje 24 teksta pominje se reč „sedativ“ – često i u samom nazivu pesme. A ovde čak ne govorimo o pesmama u kojima se uopšteno pominju lekovi, kao što su recimo jako popularne pesme „Lek za spavanje“ Seke Aleksić, „Pilule“ Ane Nikolić, Bajagine „pilule za lilule“, „neke roze pilule“ koje su Ceci prepisane kad je bila drugi put kod doktora, „dve pilule“ koje Nataši Bekvalac treba istinu da iskrive, ili „nešto protiv bolova“ koje Lukasu ostavljaju uz punu šaku olova. Prebrojati i pobrojati prisutnost lekova u svim tim oblicima u domaćoj lirici bilo bi gotovo nemoguće.

ANALIZOM LIRIKE DO MAPE KORIŠĆENJA LEKOVA

Ako vam je previše naporno da tražite podatke o konzumiranju lekova za smirenje u različitim zemljama, možete tu informaciju dobiti slušajući muziku.

Analiza tekstova pokazuje da se na našim prostorima najviše pominje bensedin, koji i jeste najčešće prepisivan lek za smirenje kod nas. Potom slede bromazepam, apaurin i prozak. Međutim, zanimljivo je da, iako se često zloupotrebljava lek rivotril – on nije zanimljiv domaćim autorima i pojavljuje se u samo jednom pesmi – „Dama bez pardona“ Nikolije Jovanović.

Kada je strana muzika u pitanju, primetno je da se lorazepam znatno češće pojavljuje od bromazepama, i to uglavnom u pesmama koje dolaze iz zemalja istočne Evrope, dok prozak i ksanaks dominiraju na zapadu. Upravo su to lekovi i koji se pominju u pesmama planetarno popularnih izvođača, poput Eminema ili Cardi B.

Primetna je i velika žanrovska disproporcija. U najvećem broju slučajeva, lekovi se pominju u rep i hip-hop pesmama, ili u pesmama alternativnijih žanrova. Ovo je posebno primetno u slučaju balkanske muzike, gde više od dve trećine analiziranih pesama dolazi iz ovih žanrova. Od više od 170 pesama koje pominju lekove i sedative, svega 50 su pesme izvođača pop i folk žanra i to su uglavnom pesme u kojima se pominju reči bensedin, sedativ i aspirin.

Međutim, logično, upravo te pesme su i najpopularnije jer su deo mejnstrim muzike. Izuzev nekoliko pesama Sajsi MC, Mimi Mercedez, Gazda Paje, Prti Bee Gee, Marčela ili Eda Maajke, te pesama mlađih izvođača kao što su Klinac ili Lacku (a da čak ni njima to nisu pesme koje spadaju u najpopularnije), pesme i izvođači u žanrovima koji nisu pop ili folk, prilično su nepoznati široj javnosti.

LEKOVI KAO INSTANT REŠENJE ZA SVE

U većini slučajeva, lekovi su prikazani kao lak beg od stvarnosti i problema i način nošenja sa stresnim situacijama. Međutim, prisutna je i značajna žanrovska razlika. Dok se u pesmama rep i hip-hop izvođača lekovi uglavnom prikazuju kao deo životnog stila i u paketu sa psihoaktivnim supstancama, u pesmama pop i folk izvođača oni su trenutna reakcija na stresnu ili nepredviđenu životnu situaciju (uglavnom ljubavnu) i idu u paketu sa alkoholom.

U najpopularnijim mejnstrim pesamama o ovim lekovima obično pevaju žene, i vrlo često u kontekstu negacije – ovi lekovi NE deluju na u pesmama opisane situacije. Na taj način se lekovi koriste kao hiperbola – za prenaglašavanje određenih emocija, koje mogu biti i pozitivne i negativne.

Pozitivne su uglavnom u kontekstu euforije – „od kad si mi zapao za oko, ja ne spavam bez apaurina“ (Goca Tržan – Hormoni), „skok adrenalina drugi dok me dira, spustila me ne bi ni šaka bensedina“ (Dajana Penezić – Adrenalin), ili velike zaljubljenosti – „nema lijeka u apaurinu,
nema ni u crnome vinu, ti si lijek za mene zauvijek“ (Davor Badrov – Apaurin). Negativne emocije su najčešće anksioznost gde služe za smanjenje prohobicija – „previše kontrole, previše i telo joj se opire, bromazepam jedan ili dva na mene kontra deluje“ (Ceca – Pet minuta) ili razočaranje – „bio si gutljaj lošeg vina i puna šaka bensedina, šta li sam tu zavolela“ (Ana Kokić – Pogrešna ljubav), i nedostajanje – „ne trebaju bensedini, cigarete i martini, ne mogu da tebe zamene“ (Keba – Bensedini), dok se nekad javlja i u tzv. „osvetničkim“ pesmama – „imaćeš posla sa bensedinima“ (Seka Aleksić – Flaster).

Problematično u svim ovim pesmama je što se lekovi pominju usputno, kao deo svakodnevnice i prirodno stanje, čime se njihovo korišćenje prikazuje potpuno normalizovanim, pa čak i društveno poželjnim. To se posebno uočava u, doduše retkim, pesmama gde se oni prikazuju kao delotvorni. To je toliko usputno, da se uopšte i ne razmišlja o tome koju poruku može poslati mladima, a posebno mladima koji traže izlaz iz stresnih situacija, ili se bore sa nekim mentalnim poremećajima.

PRISUSTVO LEKOVA U POP KULTURI KAO SIMPTOM DRUŠTVENOG STANJA

Povećana prisutnost određene teme u pop kulturi može nedvosmisleno ukazati na stanje u kom se društvo u tom trenutku nalazi jer teži da prikaže teme sa kojima se većina publike može identifikovati.

„Romantizacija lekova za smirenje kroz pop muziku danas kao da biva kolektivni pokazatelj koliko ono što zaista osećamo, zapravo nikako ne možemo da svarimo. Konzumiranje sedativa i gutanje bromića ili trenutna masovna očaranost lorazepamom, koje se kroz savremenu muziku prezentuje biva način da progovorimo o tome„, objašnjava Andrija Stokić, ali dodaje da bi bilo naivno verovati da će povećanja reprezentacija uticati i na to da ove teme ne budu tabu.

„Naivno bi bilo da verujem da se pevanjem o romantizovanju lekova destigmatizuje tema progovaranja o tome da nismo dobro, a opet sa druge strane rekao bih da mladima danas dostupnost ovakve muzike i pristup istoj pruža osećaj povezanosti sa realnosću. Devojka iz pesme koja je popila lek da bi se smirila i nakon toga popila alkohol da bi oživela nije jedina koja na taj način veruje da pomaže samoj sebi, već mnogi„, objašnjava Stokić i dodaje da je ta pesma posledica pokazatelja društvenog stanja u kome smo i kako se nosimo sa onime što doživljavamo iznutra.

Međutim, to što se u pesma romantizuje nije stvarno rešenje problema.

„Kada se umrtvimo medikamentima koji služe da anksioznost spuste, a ne da je umire, i zatim se oživljavamo raznim sredstvima – mi postajemo zombiji, sa ciljem da ništa ne osećamo i željom da ipak osećamo, ukoliko je moguće, samo ona hajp i hiperprijatna osećanja„, kaže Stokić i dodaje da je isto i u suprotnom smeru – kada se unosi nešto što će trenutno da nas „isključi“, što za posledicu ima to da se nakon što dejstvo leka prestane osećamo još više užasnutiji i uznemireniji.

Umesto rešenja, dobijamo popularizaciju potencijalno opasnih praksi. „Mi kolektivno mladima ono što je krajnje opasno i zloupotrebljavajuće činimo da izgleda i bude kul„, zaključuje Stokić.

SAJSI MC – KADA O TOME PIŠEM, PIŠEM IZ LIČNOG ISKUSTVA

Lekovi, antidepresivi i borba sa psihičkim poteškoćama česta su tema u lirici reperke Sajsi MC. Kao jedna od retkih kantautorki sa liste mejnstrim izvođača, za ZOOMER je govorila o tome šta je njoj važno kada o tome piše. U njenim pesmama lekovi su često prikazani kao delotvorni, a autorka kaže da se samo trudi da govori o svojim iskustvima.

„U većini situacija, kada o tome pišem, to je iz ličnog iskustva i deljenje moje mentalne intime sa drugim ljudima, kako bi se putem toga povezala sa drugim ljudima koji imaju iste probleme„, kaže Sajsi MC.

U jednoj od pesama govorila je o svojoj borbi sa nesanicom. Istoimenom pesmom želela je da onima koji imaju isti problem poruči da nisu sami: „Smatram da se tenzija koju osećamo mi koji imamo nesanicu i to nas muči možda smanjuje samim tim saznanjem da ima ljudi koji su zajedno u svemu tome. To je terapeutski i lekovito„, poručuje Sajsi.

Ipak, sada kao zrela autorka uviđa da je možda neke stvari pisala nedovoljno promišljeno i da nije uzela u obzir da su i njoj samoj u mladosti neke stvari, zbog muzike, delovale romantizovano.

„Ne nužno tablete, ali neke druge stvari jesu dosta romantizovane kod mene putem muzike. To se dešavalo kad sam mlada konzumirala muziku, ali me to nije sprečilo da radim to isto – a bez svesti kako to može negativno da utiče. To je neka vrsta moje neodgovornosti. Dok sam stvarala, pogotovo na početku, to mi nije padalo na pamet. Bez obzira što sam trebalo da je imam, nisam imala tu zrelost„, kaže Sajsi.

POP KULTURA NE MOŽE BITI ZAMENA ZA PSIHOTERAPIJU

Sveopšta upotreba lekova i njihovo prisustvo u pop kulturi šalju opasnu poruku da se može naći lak izlaz iz problema, jednostavno rešenje, koje je na dohvat ruke. Tako se počinje sa konzumacijom lekova o kojima ne znamo dovoljno.

„Bio to aspirin ili bromazepam, nažalost uglavnom ni ne znamo koja je funkcija leka koji uzimamo. Tragično je što ne znamo šta tačno unosimo u sebe jer normalizujući konzumiranje lekova kao sedativnog resursa na svoju ruku bez konsultacije sa stručnim licem, suptilno oslikavamo da nam nekada autodestruktivnost izgleda smisleno„, zaključuje Stokić i naglašava da farmakoterapija ima svoju svrhu, ali isključivo uz psihijatrijski rad.

„Zato je važno da terapija bude prepisana i praćena od strane stručnog lica, umesto da lekove doživljavamo kao žvake koje ćemo zloupotrebljavati„, završava Stokić.

Istu poruku poslala je i Sajsi MC, kojoj je zbog autoimune bolesti preporučeno korišćenje bromazepama u stresnim situacijama, ali cilj mora biti da se svaki pojedinac ima pristup zdravstvenoj nezi.

„Nemojte uzimati lekove na svoju ruku. Budite pametni i idite kod lekara„, poručuje Sajsi za kraj.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Mladi i mediji za demokratski razvoj“ koji ZOOMER realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja autora izneta u ovom tekstu ne predstavljaju nužno i mišljenje partnera i donatora.

Naslovna fotografija: Canva