Ako vas je ovo naljutilo – ne poznajete dovoljno rad Zoomera ili možda niste čuli koja je ovogodišnja reč godine.
Za Oksfordovu reč 2025. godine izabran je izraz „mamac za bes“ (engl. rage bait), koji opisuje onlajn sadržaj kreiran da izazove ljutnju ili frustraciju kod korisnika. Slično „klikbejtu“, taktika je koja privlači pažnju i angažman na mrežama, ali je cilj da nas natera da reagujemo besom, komentarišemo ili delimo sadržaj.
Oxford University Press definiše rage bait kao sadržaj „namerno dizajniran da izazove bes ili negodovanje zato što je provokativan, frustrirajuć ili uvredljiv“. Prema podacima Oksforda, upotreba termina je utrostručena u poslednjih godinu dana.
„Internet više nije fokusiran samo na privlačenje pažnje, već na otimanje emocija i uticaj na reakcije korisnika. Ranije su nas mreže primarno vukle radoznalošću, sada ciljaju na naš bes i frustracije“, saopštio je Kasper Gretvol, predsednik odeljenja za jezike u Oxford Languages.
ZAŠTO ALGORITMI FAVORIZUJU RAGE BAIT?
Sociološkinja Zejnep Tufekci objašnjava za Njujork tajms da algoritmi favorizuju ekstremniji i emocionalno intenzivniji sadržaj jer on produžava vreme provedeno na platformi.
„Algoritmi nisu dizajnirani da budu istiniti ili korisni, već da maksimalno zadrže pažnju“, navodi se u radu Journal of Communications koji analizira rangiranje sadržaja prema reakcijama publike – lajkovima, komentarima, deljenjima i vremenu gledanja.
Pored akademskih istraživanja, ovo potvrđuju i interna istraživanja kompanije Meta. Dokumenti Fejsbuka iz 2021. godine, koje je objavila bivša saradnica Frensis Hogen, pokazuju da sadržaji koji izazivaju bes i podstiču polarizaciju ostvaruju naročito visok nivo angažmana.
KOJI TIPOVI RAGE BAIT SADRŽAJA POSTOJE?
„Tradwife“ i ekstremni rodni sadržaji
Tradwives su tip sadržaja koji na društvenim mrežama promovišu tradicionalne rodne uloge: žena treba da bude isključivo domaćica i majka, a muškarac glava porodice. Ovi videi pojednostavljuju jedan način života kao jedini „pravi“, često nipodaštavajući feminizam i predstavljajući ga kao „ispiranje mozga“.
Opis jednog od videa ispod heštega na TikToku glasi:
„U svetu punom žena koje seksualizuju sebe, mrze muškarce i žele 9-5 posao… Ja sam ponosna što sam skromna, submisivna, domaćica. Ima nešto tako lepo i elegantno u pravoj ženstvenosti.“
Komentari su preplavljeni raspravama: neki brane pravo na izbor i feminizam, drugi se ljute zbog reči „submisivna“ i napada na žene koje rade karijeru. ZOOMER je ranije pisao o širem fenomenu Tradwives.
Sadržaji koji promovišu toksičnu muškost
Ovi video-klipovi i memovi koriste popularne društvene narative poput „alpha, beta, sigma“ muškaraca da izazovu emocionalnu reakciju publike. Sadržaj glorifikuje agresivnost, dominaciju i emocionalnu hladnoću kao ideal „pravog muškarca“, dok kritikuje ili ismeva sve što ne spada u taj obrazac.
Endru Tejt je najpoznatiji primer, ali ovakvi sadržaji se šire kroz Jutjub, TikTok i Instagram u obliku kratkih klipova, mimova i motivacionih citata. Algoritmi ih nagrađuju jer svaka reakcija – bilo da neko podržava ili kritikuje poruku – povećava vidljivost sadržaja.
Neki mladi muškarci vide ovakve sadržaje kao „priručnik“ za uspeh i samopouzdanje, dok drugi kritikuju štetne poruke, ponekad i ironično. I jedni i drugi zapravo doprinose viralnosti jer algoritam meri angažman, a ne moralnu ili društvenu vrednost. Rezultat je širenje poruka koje normalizuju toksične obrasce ponašanja, ali i masovne debate koje ih čine idealnim za rage bait.
Loši saveti
Mnogi rage bait klipovi sa „lošim savetima“ fokusiraju se na ljubavne odnose i roditeljstvo. Naslovi i video-prikazi namerno daju provokativne, često apsurdne ili ekstremne savete, na primer kako „pravilno“ kazniti partnera, kako manipulisati partnerovim osećanjima, ili kako „usmeravati“ decu da budu poslušna. Klipovi sa očigledno lošim savetima postoje jer izazivaju impulzivnu reakciju: gledaoci žele da isprave grešku ili iskažu svoje mišljenje.
Publika reaguje masovno kroz komentare, duete i video odgovore, često kritikujući sadržaj ili dajući „ispravne“ savete. To vodi ka tome da algoritam prepoznaje interakcije i nagrađuje ih širenjem sadržaja.
Politička i ideološka polarizacija
Kratki politički sadržaji pojednostavljuju kompleksne teme i postavljaju gledaoce pred crno-bele dileme, što izaziva impulsivne reakcije. Autorima je cilj da izazovu moralni bes, neslaganje ili potvrdu sopstvenih uverenja, jer sve ove reakcije generišu visoki angažman koji algoritam nagrađuje širenjem sadržaja.
Mnogi viralni klipovi koriste strategiju gde uzmu ekstremni sadržaj jedne strane i plasiraju ga tako da automatski izazove bes ili osudu kod one druge. Na primer: video koji promoviše ekstremnu desnicu – sa narativima tipa „žene treba da budu kod kuće“ ili „muškarci su ugroženi od modernog društva“ – ne samo da jača sopstvenu bazu, već izaziva ogorčenje kod liberalne publike. Slično, radikalni levičarski sadržaji u stilu „sve žene mrze muškarce“ ili „muškarci su problem društva“ ciljano provociraju konzervativce.
Bez obzira na to koliko je sadržaj ekstreman ili kontroverzan, svaki oblik angažmana – bilo podrška ili kritika – signalizira algoritmu da ga dalje promoviše. Rezultat je rastuća polarizacija: sukobljene strane se udaljavaju, dok kreator i platforma profitiraju od povećanog angažmana.
„Mamac za bes“ pokazuje kako internet funkcioniše danas. Svaki video, mim ili objava koji nas naljuti igra po pravilima algoritma: što jače reagujemo, to je viralniji. Razumevanje ovog fenomena pomaže nam da ne reagujemo automatski već da se kritički postavimo prema sadržaju koji nam se servira i promislimo zašto nam je zapravo predložen na društvenim mrežama.
Naslovna fotografija: Canva
