Diskriminacija transrodnih osoba na tržištu rada prisutna na svim nivoima, čak i u organizacijama koje štite ljudska prava

„Bilo je dosta mikroagresija, smejali su se meni i koleginici koja je takođe nebinarna, upućivali neprimerene komentare i pitao sam se da li će način na koji me vide zbog mog identiteta uticati na moj posao.“

Ovo je izjava nebinarne osobe iz Beograda koja u jednoj rečenici oslikava većinu iskustava na tražištu rada koje su za Zoomer podelile transrodne, nebinarne i rodno-varijantne osobe iz Srbije.

Proteklih meseci Zoomer je sproveo niz intervjua u trans zajednici sa željom da otkrije na koje izazove nailaze na radnom mestu, a neka od ključnih saznanja uključuju:

  • Tri četvrtine transrodnih, nebinarnih i rodno varijantanih osoba koje su odgovorile na Zoomer-ov upitnik se plaši odlaska na razgovor za posao zbog očekivane diskriminacije od strane poslodavca
  • Polovina ispitanika i ispitanica doživela je diskriminaciju u radnom kolektivu
  • Trećina ispitanika i ispitanica smatra da su se poslodavci osećali slobodno da narušavaju njihova radnička prava zato što su transrodne osobe. Više od polovine se nije žalilo na loše uslove rada iz straha da će izgubiti posao
  • Najčešći oblici diskriminacije su mikroagresije. Nijedan ispitanik_ca ne prijavljuje preživljeno fizičko ili seksualno nasilje na radnom mestu

Posebnu dimenziju ovim rezultima daje podatak da smo većinski razgovarali sa mladim osobama koje žive i rade u Beogradu ili okolini, te da su u najvećoj meri u pitanju osobe koje su se zapošljavale u nevladinim organizacijama, ili sektoru uslužnih delatnosti – putem preporuke i na mestima gde se očekuje da postoji veći stepen razumevanja i inkluzije. Opravdano je očekivati da bi u manjim gradovima i manje senzibilisanim kolektivima diskriminacija bila učestalija.

NAJČEŠĆI TIP NASILJA SU MIKROAGRESIJE

Naši podaci su u korelaciji sa, doduše izuzetno retkim, istraživanjima u našoj zemlji, koja pokazuju da je diskriminacija prema LGBTIQ+ osobama na tržištu rada još uvek veoma izražena. Prema istraživanju IDEAS-a, čak 38% LGBTIQ+ osoba bilo je izloženo diskriminaciji u poslednjih pet godina, dok se kod 46% LGBTIQ+ osoba radilo u psihološkom nasilju. Podataka koji se odnose specifično na transrodne, nebinarne i rodno varijantne osobe u Srbiji nema. Naše istraživanje je pokazalo da je najučestaliji tip nasilja psihološko nasilje, tačnije mikroagresije. U pitanju su negativni komentari ili stavovi, često upućeni u formi šale, kao i ignorisanje i nedovoljno vrednovanje rada i stručnosti.

Konstantno se komentarisao moj izgled i sposobnosti za rad. Dešavalo mi se da me ne shvataju ozbiljno zbog toga što sam trans osoba, da me ne poštuju, da neće ni da mi kažu dobar dan kada uđu u prostoriju…“, priča za Zoomer Saša, nebinarna osoba iz Beograda. Ovo iskustvo deli i Vanja iz okoline Beograda, te smatra da uzrok leži u drugačijoj rodnoj ekspresiji, koju ljudi još uvek ne mogu u potpunosti da prihvate.

Kada ne izgledaš ni stereotipično ženstveno ni stereotipično muževno, poslodavci to često smatraju „neprofesionalnim“. Dešavalo mi se isto da kada gledaju u lična dokumenta da ne veruju da sam to ja“, ističe Vanja.

Prilikom rada na tekstu snimili smo i posebnu epizodu podcasta OSAM BOJA sa Aleksandrom Mihajlovićem koji je učestvovao u jednom od retkih istraživanja na ovu temu u našoj zemlji

U samom istraživanju nismo došli do podataka koji govore o fizičkom ili seksualnom nasilju, izuzev iskaza nebinarne osobe iz okoline Beograda koja je podelila sa nama iskustvo pretnji fizičkim nasiljem: „Medicinska sam sestra i jedna od najgorih situacija je bila kada mi je koleginica pretila fizičkim nasiljem… generalno je bila agresivna prema mnogim ljudima iz kolektiva, ali mene naročito nije volela„.

Kako kaže za Zoomer trans aktivistkinja Sonja Sajzor, jedna od stručnih saradnica i istraživačica sa kojom je Zoomer sarađivao na ovom tekstu, to nije čudno jer deljenje teških iskustava podrazumeva retraumatizaciju.

Veliko ograničenje sa ovakvim istraživanjima je to da se najgore stvari neće pojaviti zato što oni koji su doživeli najgore stvari se najčešće suzdržavaju da pričaju o tome jer im je retraumatizujuće. Lično znam trans dečka kojeg je kolega na mrtvo prebio, ali on nije želeo da priča o tome jer mu je retraumatizujuće, a ja ne mogu da koristim nečije iskustvo bez dozvole te osobe„, kaže Sajzor i dodaje da je i sama prebrodila mnoga loša iskustva na radnom mestu.

Kada sam konobarisala za Noć veštica 2015. godine došla sam maskirana kao Džesika Rebit i jedan dečko koji je došao za šank me je video, posmatrao celo veče preteći, a u jednom momentu kada sam izašla do toaleta on me je pratio, uhvatio me je i ispesničio me i polomio mi je rebro„, podelila je svoje iskustvo Sajzor.

DISKRIMINACIJA NA TRŽIŠTU RADA JE SISTEMSKI PROBLEM

Pomenuti problem sa dokumentima upravo kreira jednu specifičnost diskriminacije transrodnih osoba na tržištu rada, koja se ogleda i u tome što počinje već na prvom koraku – prilikom apliciranja za posao. Prema zakonima Republike Srbije, za promenu imena u dokumentima potrebno je da se završi proces medicinskog prilagođavanja pola – što je dugotrajan i skup proces kroz koji mnoge transrodne osobe ne prođu u celosti. Da bi se promenila oznaka pola u dokumentima potrebno je ili izvršiti „hiruršku intervenciju promene pola“ ili priložiti nalaz psihijatra nakon praćenja od najmanje godinu dana, te endokrinologa u istom trajanju – što znači da je od početka tranzicije do promene oznake pola u dokumentima neophodno da prođu minimum dve godine. U teoriji, u praksi proces je mnogo duži, a tretmani skupi. Iz tog razloga, veliki broj transrodnih osoba se ne odlučuje na ovaj korak.

Pored pravne i medicinske tranzicije važno je napomenuti da u procesu prilagođavanja pola postoji i društvena tranzicija, odnosno „autovanje“  – sebi, i drugima. Ovaj proces je slobodan i individualan za svaku transrodnu osobu, međutim u procesu apliciranja za posao kod osoba koje još uvek nisu promenile dokumenta, te se ime, fotografija i oznaka pola u dokumentima ne poklapaju sa rodnim identitetom osobe koje aplicira – autovanje postaje prinudno.

Tri četvrtine ispitanika i ispitanica koji su popunili naš upitnik istaklo je da su se prilikom apliciranja za posao plašili diskriminacije od strane poslodavca. Iz iskustva kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, ovo je i najčešći razlog zbog koga su im se transrodne osobe obraćale za pomoć.

„Ono što predstavlja teškoću u procesu zapošljavanja je pribavljanje diploma o stečenom obrazovanju sa podacima o polu i imenu nakon sprovedene tranzicije. Takve pritužbe dobijamo i uspevali smo da pomognemo da dobiju diplome i ostala dokumenta koji odgovaraju njihovom pravom identitetu, što je preduslov za zapošljavanje“

Kancelarija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, za ZOOMER

Za informacije o eventualnim prijavama povodom diskriminacije na tržištu rada upit smo poslali i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i sindikatu Sloga – ali odgovore nismo dobili do trenutka objavljivanja ovog teksta.

DISKRIMINACIJA NA TRŽIŠTU RADA POSTOJI I U NEVLADINOM SEKTORU

Još jedna specifičnost iskustva transrodnih osoba na tržištu rada jeste specifičan babl u kome se posao traži. Usled straha od diskriminacije, transrodne osobe često ne apliciraju na opšte konkurse, već posao traže u nevladinim organizacijama koje se bave zagovaranjem za poboljšanje ljudskih prava manjinskih grupa, ili putem preporuke kod poslodavaca koji se smatraju otvorenim za rad sa manjinskim grupama. Međutim, to otvara mogućnost radne ekpsploatacije jer neki poslodavci, svesni toga da je transrodnim osobama otežano zapošljavanje, često postavljaju zahteve koji su van opisa posla svesni toga da će ih transrodne osobe prihvatiti iz straha da neće moći da nađu drugi posao.

Poslodavac je naglašavao da on poštuje moj rodni identitet, ali je zapravo zloupotrebljavao moj entuzijazam za rad kako bi me eksploatisao i nije mi bilo upućeno poštovanje koje zaslužujem“, ističe Vanja svoje iskustvo.

Radna eksploatacija se dešava čak i u nevladinom sektoru, u kome se otvara mogućnost za zloupotrebu pozicije moći – jer zaposleni mogu biti u situaciji i da postanu korisnici usluga i servisa ovih organizacija. Iz tog razloga se odlučuju da o tome ćute.

Radio sam u nevladinom sektoru i plašio sam se da se žalim na narušavanje mojih radničkih prava, jer sam se plašio da će meni samom trebati servisi nevladinih organizacija ukoliko mi neko naruši moja ljudska prava

Aleks, transrodni muškarac iz okoline Beograda, za ZOOMER

Ono što se, međutim, ističe, jeste da je diskriminacija najčešća tamo gde radna pozicija podrazumeva rad u širokom timu ili stalni kontakt sa ljudima. Što će veći broj ljudi sa kojima se dolazi u stalni kontakt – veći je i prostor za neadekvatno postupanje.

Uglavnom na studentskim poslovima kada radim u ugostiteljstvu, u knjizari ili u tržnom centru, dešava mi se da mušterije komentarišu moj fizički izgled, da me gledaju čudno, da su bezobrazni prema meni, da mi postavljaju neprimerena pitanja tipa da li sam muško ili žensko, šta ja uopšte radim tu i slično“, dodaje Aleks, a isto iskustvo, sa sličnog posla, deli i Iva: „Nisu znali eksplicitno da sam kvir tj trans, ali na osnovu mog fizičkog izgleda su zaključili da sam čudna i zbog toga su se često mrštili, bili neprijatni prema meni i ponašali se vidno drugačije nego prema cis kolegama“, ističe.

TRANSRODNE OSOBE RAZVIJAJU LIČNE MEHANIZME ZAŠTITE – JER U SISTEM NE VERUJU

Kako naše istraživanje pokazuje, transrodne osobe razvijaju različite lične mehanizme zaštite, koje pre svega uključuju strategije skrivanja rodnog identiteta i kod većine naših sagovornika_ca ovi mehanizmi su postojali.

Uglavnom se ne autujem na poslu, tj selektivno i pažljivo biram gde mogu da se autujem, a gde ne. Uglavnom koristim na poslu ime koje mi je namenjeno na rođenju i moje kolege misle da sam samo maskulina devojka i obraćaju mi se u ženskom rodu. Ista situacija je kada uzimam studentska angažovanja koja traju 2, 3 dana – iscrpno mi je da se autujem i da objašnjavam svoj rodni identitet“, istakao je za Zoomer Aleks, transrodni muškarac iz okoline Beograda.

Pretrpljenu diskriminaciju ne prijavljuju jer u sisteme zaštite – ne veruju. Prema istraživanju IDEAS-a, čak 92% LGBT+ osoba smatra da nacionalni sistemi i mehanizmi nisu u stanju da ih zaštite na tržištu rada.

Ćutanje o pretrpljenoj diskriminaciji je takođe fenomen koji je kontinuirano javio u svim našim razgovorima. U najvećem broju slučajeva trans osobe diskriminaciju na poslu ne prijavljuju, ili reakcija nadležnih ne bude adekvatna.

Kolega koji je potpuno neuklopljen u kolektiv zbog, između ostalog, i nekolegijalnosti, je pričao laži i klevete o meni iza mojih leđa“, priča za Zoomer Kris iz Beograda, koji diskriminaciju nije prijavio jer nije imao poverenja da će šefica bilo šta preduzeti, s obzirom na to da je i sama imala homofobične izjave.

Ovaj fenomen potvrđuje i iskustvo kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti iz koje su za Zoomer istakli da do sada uopšte nisu dobijali pritužbe zbog direktne diskriminacije trans osoba u procesu zapošljavanja.

Iz istraživanja koja su nam dostupna, evidentno je da postoji velika socijalna distanca prema trans osobama, pa su zato u velikom riziku od diskriminacije u različitim društvenim oblastima, među kojima je i zapošljavanje. Neretko su prinuđeni da svoj identitet kriju zbog straha od stigmatizacije zbog čega i mnogi slučajevi diskriminacije ostaju neprijavljeni

Kancelarija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, za ZOOMER

ISKUSTVO KOMPANIJA KOJE SU PRIMER DOBRE PRAKSE – INTERNE PROCEDURE KLJUČNI MEHANIZMI ZAŠTITE

Ono što je ohrabrujuće jeste postojanje sve većeg broja kompanija kojima je poštovanje ljudskih prava i kreiranje inkluzivne atmosfere deo tzv. „employer branding“ strategije. Razlika između ovih kompanija i kompanija koje se brendiraju kroz tzv „pinkwashing“ strategije („sezonske“ podrške Prajdu, ili kolekcije u bojama duge u vreme njegovog održavanja – ali nije poznato kakve su im unutrašnje procedure i postupanja prema manjinama), uključivanje perspektive manjinskih grupa u „employer branding“ strategije podrazume kreiranje senzibilisanog i otvorenog kolektiva kroz unutrašnje procedure, kao i stalne procese edukacije kolektiva na ove osetljive teme.

Jedna od kompanija koje predstavljaju primer dobre prakse je Vega IT, koja pored jasno definisanih pravila i ponašanja koja su prihvatljiva, odnosno neprihvatljiva, ima i osobu na poziciji DEI menadžera, koja se bavi kreiranjem inklizivnih politika i edukacijom kolega i koleginica o ovim temama.

„Kroz godine smo organizovali razne aktivnosti i ostvarili saradnje sa organizacijama što ćemo nastaviti da radimo u budućnosti. Neke od tih aktivnosti koje smo realizovali su obeležavanje Pride nedelje i meseca, organizovanje Žive biblioteke i upoznavanje sa LGBTIQ+ zajednicom, Q&A sesije sa našim kolegama i koleginicama u vezi LGBTQI+ zajednice, pojedinačni razgovori sa kolegama i koleginicama u cilju korigovanja ponašanja koja nisu u skladu sa kompanijskom kulturom i politikama… „, ističe za Zoomer Marija Rakić, DEI menadžerka ove kompanije.

Kompanija je i deo programa „Radimo zajedno“, koju sprovodi organizacija Izađi, u okviru koje zaposleni Vega IT prolaze treninge u organizaciji Centra E8, jednog od partnera na projektu. Ovi treninzi za cilj imaju senzibilizaciju rukovodilaca kompanije za rad sa LGBTIQ+ zajednicom, kao i razvoj mehanizama zaštite od diskriminacije na radu.

„Treninzi su organizovani za određene timove i partnere u našoj kompaniji. Odabrali smo da takve treninge prođu baš kolege i koleginice koji su najviše zaduženi za dalji razvoj i napredak ostalih kolega i podršku u svakodnevnom radu. Tokom ove godine planiramo da ovakav trening organizujemo i na nivou kompanije za sve zainteresovane, kao i da, nezavisno od ovog treninga, nastavimo da se edukujemo na slične teme i kreiramo još inkluzivnije radno okruženje“

Marija Rakić, DEI menadžerka kompanije Vega IT, za Zoomer

Ova kompanija je, između ostalog, uvela i praksu da privatno zdravstveno osiguranje mogu da dobiju i istopolni partneri i partnerke zaposlenih po povoljnijim cenama, kao što je to slučaj za kolege koje su u raznopolnim zajednicama i za članove njihove porodice. 

Pre nekoliko godina u Srbiji je pokrenuta i Privredna alijansa za ravnopravnost (EBA), koju su pokrenule organizacija IDEAS i kompanija IKEA. Cilj alijanse, kako objašnjava za magazin Optimist Mladen Antonijević Priljeva, jeste da štiti dostojanstvo i obezbeđuje ravnopravnost za LGBT+ osobe, što uključuje složen rad sa kompanijama na usvajanju inkluzivnih politika, razvoj i unapređenje internih mehanizama zaštite od diskriminacije, implementaciju različitih sistema podrške, edukaciju zaposlenih i menadžmenta itd. Alijansa broji više od 15 kompanija.

SISTEMSKI ODGOVOR JE ZAKON, KOJI JOŠ UVEK STOJI U FIOCI

Sistemski odgovor za sve navedene probleme nudi Zakon o rodnom identitetu, čiji je model sastavila organizacije GETEN, a koji se nalazi na čekanju isto kao i zakon o istopolnim zajednicama. Antidiskriminatorne odredbe postoje u više zakona Republike Srbije, uključujući i Zakon o zabrani diskriminacije kao krovni dokument, međutim ovi zakoni ne prepoznaju u potpunosti realnost i potrebe transrodnih osoba.

Predloženi model Zakon o rodnom identitetu bi, kako ističu iz GETEN-a, bio zasnovan na principu depsihopatologizacije koju je usvojila Svetska zdravstvena organizacija. To podrazumeva brzu i laku proceduru promene svih dokumenata u kojima bi se lično ime, oznaka za pol, JMBG prilagodilo samoodređenom rodnom identitetu. Zakon definiše i obezbeđivanje kontinuiteta u imovinskim pravima, zabranu diskriminacije na radnom mestu kao i obezbeđivanje prava na bračni i porodični život.

Dakle, sve ono što je naših 12 sagovornika i sagovornica navelo kao ključne izazove pri ostvarivanju prava na rad. U međuvremenu, za Vladu Republike Srbije, koju vodi autovana pripadnica LGBTIQ+ zajednice Ana Brnabić, već godinama donošenje ovih zakona, koji su od krucijalne važnosti za poboljšanje položaja zajednice – nije prioritet.


Autor teksta: Nemanja Marinović
Stručna saradnica i istraživačica: Sonja Sajzor

Nemanja Marinović
Kad ne uređuje tekstove, bistri politiku. Kad ne bistri politiku, bistri pop kulturu.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još