Bombardovanje Srbije počinje 24. marta 1999. godine, i trajalo je sve do 10. juna iste godine, napadnuti smo prvim projektilima NATO snaga u okolini Prištine.
Time je počela NATO vojna akcija sa zvaničnim imenom „Saveznička snaga“ i trajala je narednih 78 dana. Danas, 22 godine kasnije, mi se vodimo sloganom „Ne ponovilo se“.
„Prema zvaničnim objašnjenjima Alijanse, pokrenuta je da bi se zaustavila humanitarna katastrofa i progon Albanaca na Kosovu koje su sprovodile srpska policija i jugoslovenska vojska. Tokom dva i po meseca, bombardovani su vojni ciljevi, kasarne, postrojenja, ali i civilni objekti – bolnice, fabrike, mostovi, pruge, ostala infrastruktura, medijske kuće i predajnici, skladišta energenata. Preciznih i zvaničnih podataka o broju žrtava u Jugoslaviji nema ni dve decenije nakon bombardovanja – procene se kreću od nekoliko stotina, do nekoliko hiljada stradalih.“ navodi BBC.
Ipak, iako govorimo da nemamo do kraja precizne podatke o broju žrtava, dnevni list Danas navodi da se radi o manipulaciji vlasti kada je reč o broju žrtava. Ni danas nemamo tačan podatak od Vlade Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva odbrane.
Fond za humanitarno pravo još 2014. godine objavljuje listu na kome je spisak 754 poginule osobe od posledica NATO bombardovanja.
Iz Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji kažu da se jedno vreme na sajtu Ministarstva spoljnih poslova mogli naći podaci o tačnom broju poginulih, ali da su obrisani onog trenutka kada ruski interesi na Balkanu počinju da prodiru, navodi Sonja Biserko za Danas.
Mi, generacija Z danas ove priče i spekulacije slušamo od roditelja i iz medija. A mediji nam i 22 godine kasnije propagiraju da smo pobedili. Koga smo tačno pobedili? I u čemu?
Rat nije pobeda.
