Antisemitizam kao trend današnjice

Antisemitizam, koji tinja sve od kako je slomljena fašistička ideologija, sa intenziviranjem rata između Izraela i Hamasa doživeo je nagli porast. Prvi put od Drugog svetskog rata kuće Jevreja širom sveta ponovo se obeležavaju različitim simbolima, što je posebno vidljivo u Berlinu i Parizu, ali ovaj trend nije zaobišao ni Srbiju u kojoj je napadnut prostor organizacije Haver koja se, između ostalog, bavi suzbijanjem antisemitizma.

O porastu antisemitizma, ali i islamofobije, za Zoomer govore istoričarka Dubravka Stojanović i član upravnog odbora organizacije Haver Srbija, Aleksandar Stojanović.

Poreklo antisemitizma i njegov oblik danas

Iako se sam pojam antisemitizam najčešče definiše kao mržnja ili netrpeljivost prema Jevrejima, on je vezan kako za kulturološke fenomene poput religije, tako i za politička ponašanja i primetan je čak i na mestima gde Jevreji uopšte ne žive, ili ih ima jako malo, kao na primer u Japanu. Naši sagovornici ističu da ga je kao takvog jako teško definisati, ili objasniti njegove korene.

Dubravka Stojanović ističe da korene antisemitizma ne možemo potpuno odrediti jer ni jedan odgovor ne bi bio putpuno argumentovan. „Ako bi neko rekao da je antisemitizam utkan u hrišćanstvo jer su „Jevreji ubili Hrista“ (zaboravljajući i da je, ako u sve to verujemo, i sam Hrist bio Jevrejin), onda se postavlja pitanje odakle antisemitizam u drugim kulturama ili religijama”, navodi Stojanović, i dodaje da je iz tog razloga „Jevrejin” u ovom kontekstu „idealni drugi” čovečanstvu kroz vreme. „Slika Jevreja može biti sastavljena od međusobno potpuno suprotnih političkih pojava – pa su optuživani istovremeno i kao nosioci komunizma i najogoljenijeg kapitalizma. Drugi je naša slika u obrnutom ogledalu i uvek te slike mnogo više govore o nama samima nego o tom drugom. A Jevreji su tu idealne žrtve, svuda su manjina i pre postojanja Izraela nije bilo političke sile koja bi ih zaštitila još od antičkog doba”, objašnjava istoričarka.

Obeležavanje Jevreja je u istoriografiji najpoznatije korišćenjem simbola Davidove zvezde. Međutim, Stojanović navodi da potreba da određenim simbolom obeležite neprijatelja datira iz davnina. „Onda kada se neko obeleži, ne obračunavate se sa konkretnim čovekom, već sa celom nacijom, „rasom“, religijom. Istovremeno, to je i opravdanje, jer se predstavlja da ste ugroženi od tog drugog i da sve što radite činite iz samoodbrane, što onda legitimizuje svaku akciju i svaki zločin”, objašnjava Stojanović.

Targetiranje u Nemačkoj i Francuskoj je prouzrokovalo veliku zabrinutost javnosti. Pored straha izazvanim živim sećanjem na sve ono što je XX vek nosio sa sobom, veliku pažnju su izazvale i veze ovih događaja sa sukobom Izraela i Palestine. Stojanović je istakla da život u periodu kriza, sloma starih ideologija, ekonomske nestabilnosti, klimatskih promena i pandemije izaziva veliku društvenu anksioznost. „Politički je lako usmeriti društvenu anksioznost, tako da sve što danas gledamo je politička instrumentalizacija krize, desničarske grupe znaju kako to da iskoriste”.

Stojanović potom objašnjava da su se i društva podelila po pitanju stavova u vezi bliskoistočnog sukoba. „U Severnoj Irskoj katolici su uz Palestince, a protestanti uz Izrael. To najbolje pokazuje koliko stavovi u potpunosti preslikavaju unutrašnje probleme neke zemlje, nekog društva. To je odmah slika Severne Irske prebačena u sasvim drugačiji kontekst Bliskog Istoka”, kaže istoričarka

Stojanović navodi kako desničarske ideologije nisu iskorenjene, da periodu kriza šalju jasnu poruku o neodlučnosti demokratije, te da je neophoda čvrsta ruka koja će rešiti sve probleme koje u narodu izazivaju strah. „To može biti inflacija, ali i rat u Ukrajini. Rat na Bliskom Istoku je idealna šansa za razvoj mržnje prema Jevrejima i Muslimanima”, zaključuje Stojanović.

Antisemitizam u Srbiji

Sa druge strane, član UO organizacije Haver, koja je nedavno bila žrtva govora mržnje izazvane antisemitizmom, Aleksandar Stojanović, tvrdi da je nagli rast antisemitizma proizvod nove paradigme, koja više nije desničarsko-korporativna, već antiglobalistička. „Obeležavanje jevrejskih kuća, zgrada, imovine i pritisak na pripadnike jevrejske zajednice po prvi put nakon mnogo decenija glavnu ulogu preuzela je (ekstremna) levica. Ona smatra da Izrael nema pravo da postoji i da vrši neku vrstu aparthejda nad palestinskim narodom. Nepravedno je da zbog neslaganja sa politikom Izraela obični građani drugih zemalja koji su jevrejskog porekla bivaju napadnuti. Ono što posebno zabrinjava su ogromne razmere takvih dešavanja, kao i činjenica da se na hiljade mladih Jevreja širom Evrope vrši pritisak da javno osude Izrael, inače postaju meta tzv. „cancel kulture”, objašnjava Stojanović

Međutim, Stojanović ističe da iako levica preuzima ulogu u antisemitističkim aktivnostima, ekstremna dasnica aktivno učestvuje u širenju drugih oblika diskriminacije. „U Evropi trenutno se primećuje sasvim suprotna ali jednako opasna i štetna pojava: islamofobija, koja je dodatno podstaknuta pitanjem izbeglica i njihovog naseljavanja u zemlje EU”, objašnjava Stojanović.

Stojanović naglašava da mladi ljudi koji danas učestvuju u širenju antisemitskih sadržaja nisu pravilno informisani, misleći da napadima na jevrejske zajednice širom sveta zapravo pomažu Palestincima ili ugrožavaju državu Izrael. „Društvene mreže, internet, neodgovorni mediji i senzacionalističko izveštavanje takođe značajno doprinose da se novi talas antisemitizma brzo širi. Napad na prostorije Havera u Beogradu direktno je povezan za takvim tendencijama”, zaključuje Stojanović.

Međutim, iako drugačijih mišljenja o ideološkim stranama, naši sagovornici su se složili oko toga da je obrazovanje početna tačka ka suzbijanju stope diskriminacije. Aleksandar Stojanović dodaje da „aktuelnost sukoba u Izraelu i oblasti Gaze, u kojem interese imaju velike sile, utiče i preliva se na čitav svet”, te da „državni organi Republike Srbije, kao ni većine evropskih država, nemaju nikakav uticaj na bliskoistočni oružani konflikt. Međutim, mogu i moraju da preduzmu sve što je u njihovoj moći kako bi osobe iz jevrejskih i muslimanskih zajednica i njihova imovina bili adekvatno zaštićeni”, zaključuje Stojanović.

Foto: Nova.rs; Haver Srbija

Teodora Brkić
Teodora Brkić
Studentkinja novinarstva, radoholičarka i knjigoljubac. Ako ne znate gde je, naći ćete je u pozorištu.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još