Sa razvojem veštačke inteligencije, dobili smo nove alatke sa kojim možemo lakše da funkcionišemo u digitalnoj sferi. Primera radi, ChatGPT nam je postao najbolji prijatelj pri pisanju poslovnih emailova ili pisanje seminarskih radova. Mnogi programi imaju sada dodatke za proizvodnju slika, crteža ili fotografija, dovoljno je da upišeš opis iliti prompt i stil koji želiš i veštačka inteligencija će ti stvoriti unikatno umetničko delo. Sada se postavlja pitanje koliko je to umetničko delo unikatno a koliko je narušavanje autorskih prava, uzimajući u obzir da se veštačka inteligencija oslanja na već postojeći materijal sa interneta.
Kako nam objašnjava Mirko Stojković, redovni profesor na Fakultetu Dramskih umetnosti, „veštačka inteligencija narušava autorska prava ne samo umetnika, već i svih koji su ikada stvorili bilo šta što se našlo na internetu.“
Kada razgovaramo o AI umetnosti konkretno mislimo na umetnost koju je generisala veštačka inteligencija ili je na bilo kakav način modifikovala već postojeću sliku ili fotografiju.Time se omogućava svima da stvaraju umetnost, čak i bez potrebne kreativnosti ili tehnike koje zahtevaju „klasične“ metode. Iz tih razloga postavlja se pitanje da li se ovo može klasifikovati kao „prava“ umetnost ili ne.
„Ako ljudi koriste AI kao alatku, onda je prilično jasno da je u pitanju „prava“ umetnost, jer umetnici od vajkada koriste različite alatke u stvaranju svojih dela.“, objašnjava nam Stojković i naglašava, „Tako AI može da se posmatra kao dleto ili kičica ili pisaća mašina ili digitalna kamera ili bilo koja druga alatka koju su umetnici koristili ili koju još uvek koriste.“
Stojković napominje da su video klipovi i slike generisani veštačkom inteligencijom sastavljeni od elemenata iz velikih baza podataka. Veštačka inteligencija kombinuje te elemente prema pravilima koja je razvila analizom postojećeg sadržaja. Zbog toga u takvim slikama i videima nedostaje originalni doprinos ili emocija od strane AI.
Uprkos impresivnim tehničkim mogućnostima, sadržaj generisan pomoću AI ograničen je pravilima i algoritmima na kojima se zasniva. Dolazi do nedostataka stvaralačkog impulsa, intuitivne interpretacije i ličnih iskustava koje ljudi unose u umetnost čineći ove radove pomalo „praznim“. Postavlja se pitanje da li nedostaje ta ljudska kreativnost i emocije u ovom sadržaju?
„Mislim da savremenoj umetnosti nedostaje emocije, naročito na planu empatije i vere. Što se kreativnosti tiče, nikada se više nije stvaralo, a to se dogodilo zahvaljujući napretku tehnologije”, objašnjava Stojković i dodaje, „Moglo bi da se kaže da je umetnost demokratizovana, ali ta fraza krije jednu činjenicu koja je prilično porazna za svakog egalitaristu: nisu svi ljudi umetnici.“
Profesor Mirko Stojković nam ilustruje ovo kroz primer fotografije, u današnje vreme svako ima telefon sa kamerom i može da se bavi fotografijom. Danas možemo da se pitamo o kvalitetu prosečne fotografije: da li su fotografije bile bolje u vreme kada su ih pravili isključivo profesionalci, koji su imali pristup skupoj opremi i neophodno znanje za razvijanje filmova, ili su bolje sada, u eri Instagrama? „Veštačka inteligencija će ovu pojavu u umetnosti da iz kategorije inflacije prevede u hiperinflaciju.“, odgovara nam Stojković i podvlači, „Zbog toga kao prvu ozbiljniju posledicu veće primene AI u umetnosti očekujem nezaustavljivu poplavu kiča koja će dodatno srozati nivo popularne kulture.“
Uzimajući u obzir da je korišćenje veštačke inteligencije u proizvodnji „umetničkog“ sadržaja postavlja se pitanja da li je će postati pretnja po digitalnoj ili tradicionalnoj umetnosti, ili će prosto postati alatka za stvaranje. Prema profesoru Stojkoviću, korišćenje AI je suštinski povezano sa digitalnom umetnošću, te joj ne može biti pretnja. Kada je reč o tradicionalnoj umetnosti, i AI umetnost će jednog dana postati deo te tradicionalne umetnosti. To je pre svega pitanje epohe u kojoj umetnost nastaje, a ne suštinske promene same umetnosti, koja se uvek oslanja na osnovna pitanja estetike ili ontologije.
Iako smo da sada razgovarali samo o negativnim aspektima AI umetnosti, treba istražiti i pozitivne kako bismo razumeli vrednost ovog novog metoda i na koji način može doprineti umetnicima. Kako nam objašnjava Stojković, veštačka inteligencija će znatno olakšati dosadne procese u stvaranju. Ilustruje nam kroz još jedan primer – motion capture. Prema njegovim rečima „mukotrpan“ proces snimanja glumaca uz pomoć brojnih kamera koji posle mora da se uskladi sa 3D modelom. Sve to predstavlja prepreku animatorima, režiserima i direktorima fotografije, udaljavajući ih od dela posla koji zaista vole. Veštačka inteligencija ima potencijal da eliminiše ovaj segment stvaranja filma, omogućavajući jednostavnim komandom u trodimenzionalnom prostoru animiranje dvodimenzionalne fotografije glumca. Zahvaljujući veštačkoj inteligenciji, umetnicima će ostati više vremena da se bave samom umetnošću.
Ono što nam preostaje jeste da se zapitamo kako će umetnost izgledati u budućnosti, s obzirom na to da veštačka inteligencija počinje da preuzima ulogu ljudi na pozicijama koje zahtevaju repetitivne i jednostavne zadatke, poput unosa podataka, obrade osnovnih informacija ili automatizacije rutinskih procesa. Stojković veruje da će se najveće promene dogoditi u oblasti generisanja videa, pre svega filmova koji su uvek bili skupi za proizvodnju. Brže nego što mnogi očekuju, biće moguće proizvesti film sličnog kvaliteta gotovo u kućnim uslovima. U tom kontekstu, razlika u gledanosti sve više će zavisiti od novca uloženog u marketing, a ne od budžeta samog filma.
U svetlu brze evolucije veštačke inteligencije i njenog uticaja na umetnost, suočavamo se sa brojnim pitanjima o autentičnosti, emotivnosti i pravima stvaraoca. Dok AI otvara nove horizonte u produkciji i dostupnosti umetničkog sadržaja, istovremeno izaziva kritičku refleksiju o vrednostima koje čine umetnost jedinstvenom. Budućnost umetnosti zavisi od sposobnosti umetnika da iskoriste prednosti tehnologije, a istovremeno očuvaju dubinu i emotivnost koja je esencijalna za ljudsko iskustvo.
Naslovna: Canva AI
