Zelenović: Više ćemo zaraditi od žita nego od litijuma

Na konvenciji „Za dobar grad”, održanoj u Dorćoj Platzu u Beogradu, koalicija MORAMO predstavila je svoje programske ciljeve. Tim povodom razgovarali smo sa nosiocem republičke liste za parlamentarne izbore, Nebojšom Zelenovićem.

Ukoliko osvojite vlast, koja će biti vaša prva odluka?

Prva odluka usmerena je na okolnosti u kojima sada živimo. Izbori će biti za tri sednice, a mi se nalazimo u jednom velikom izazovu u kome ja vidim priliku. S obzirom na okolnosti – zatvaranje granica, rat u Ukrajini, ruska agresija… – dolazi do skoka cena hrane na svetskom tržištu. Ja tu vidim jednu ogromnu priliku za celu Srbiju i za sve poljoprivrednike u Srbiji, da i Srbija i svi poljoprivrednici ostvare veliki novac, tako što ćemo uložiti u poljoprivredu. Omogućiti velike subvencije po hektaru, omogućiti da se skinu PDV i akcize na gorivo, na đubrivo i omogućiti ljudima da brzo proizvedu velike količine hrane. Prvo žitarica, onda voća i povrća. Mi možemo vrlo brzo postati sila u proizvodnji hrane.

Dakle, prvi korak bi bio ulaganje u poljoprivredu?

Tako je. Naš prvi korak bi bio da podignemo selo, zatim podignemo proizvodnju hrane i zatim uđemo u jedan ritam u kome ljudi koji dobro misle i dobro rade u poljoprivredi, a u biznisu počinju da budu pravi partneri svojoj državi.

Trenutno vidimo podatke da Srbija više uvozi osnovne namirnice. Da li bi zabrana uvoza ojačala domaću privredu?

U ovom trenutku nemamo sve podatke. Ono što sad vidimo je da su napunjene robne rezerve robom iz inostranstva. To znači da je naš predsednik doneo odluku da uvozi robu, a pritom se postavlja pitanje zašto tu istu robu nije kupio od domaćih poljoprivrednika i privrednika. Sada nas očekuje da vidimo šta se tačno dešava. Jako je važno da se ta debata otvori sa svim privrednicima, da se dobro proračunaju kapaciteti i da se na dobar način investira u sve ono što trenutno može da ima dobru cenu na tržištu. Zabrana izvoza može imati efekte na neki kraći rok, ali bez ozbiljnog ulaganja u proizvodnju ona će biti potpuno besmislena. Sada je prava prilika da se zaradi novac u poljoprivredi i proizvodnji hrane i treba to da iskoristimo.

Foto: N1

Govorili ste da ste, dok ste bili gradonačelnik u Šapcu, uspeli da rešite problem zagađenja vode uz pomoć Evropske Unije. Da li mislite da je to prvi gorući ekološki problem ili zagađenje vazduha?

Postoje rešenja i za vazduh i za vodu i to rešenja koja su relativno brza i nisu skupa. Za vazduh je prvi korak smanjenje potrošnje tako što ćete da izolujete sve objekte i to je ono što mislimo da može da bude novi veliki biznis za podizanje srpske privrede. U građevinarstvu pre svega, jer imate domaće materijale, domaću operativu, domaći transport, domaći novac. Sve je domaće. U sledećih 8 do 10 godina to je 7 do 8 posto porasta bruto društvenog proizvoda, ako bi se implementirala takva mera. Kada imate smanjenu potrošnju, onda vi možete da skalirate svoju potrošnju energije što iz uglja, što iz svih drugih izvora i da polako uđete u energetsku tranziciju.

Šta je najveći problem kada je u pitanju zagađenje vazduha?

Što se tiče vazduha, problem su kućna ložišta. Potrebno je građane u gradovima gde je i najveće zagađenje priključiti na sisteme daljinskog grejanja. Mi smo u Šapcu uveli besplatan priključak na toplanski sistem, to bi zapravo uradili u svim gradovima odmah kao prvu meru. Zatim važna mera bi bila prelazak velikih zagađivaća, termoelektrana, na drugačije  izvore. To znači ulazak solara, ulazak vetra na tržište i za to sve postoje planovi Elektroprivrede Srbije koji stoje i čame od 2012. godine u nekoj fioci.

Šta uraditi sa zagađenjem vode i sa kompanijama koje uništavaju prirodnu sredinu, kao što je Rio Tinto?

Što se tiče voda, mora da se prečišćava otpadna voda iz svakog mesta i za to postoji program Evropske unije koje smo mi iskoristili. Ako je mogao Šabac, može da iskoristi svako. To je samo pitanje da li ćemo nastaviti da radimo sa skupim kineskim kreditima i da potrošimo četiri do šest milijardi evra na kanalizaciju sa sumnjivim tehnologijama koje dolaze iz Kine, ili ćemo u dogovoru sa Evropskom unijom uraditi to za šest stotina milijardi evra. Mi imamo dobro iskustvo iz EU, ne znam zašto bi bacili pet milijardi evra, hajde da te pare pametno iskoristimo i da se prečišćava voda iz svakog mesta. Tako kada postavite sistem počnete da brinete o zemlji. Nema velike poljoprivrede ako nema zemlje. Zato ne želimo da vidimo Rio Tinto u Srbiji, ne želimo da se iskopava litijum i bor u Srbiji. Bez iskopavanja litijuma i bora sačuvaćete sela, ako sačuvate sela i pomognete poljoprivrednicima da sarađuju – svi ćemo profitirati. Više ćemo novca zaraditi od žita, kukuruza, jagoda i malina nego od litijuma.

Da li to možemo da sprovedemo sami?

Ne, to ne može da se dogodi bez velikih dogovora sa Zapadom i Evropskom unijom. Oni za to imaju sredstva za nas koja su spremni da ulože da to uradimo na način na koji se radi u Evropskoj uniji.


REPORTAŽU SA PROGRAMSKE KONVENCIJE „ZA DOBAR GRAD” MOŽETE POGLEDATI NA NAŠEM YOUTUBE KANALU:

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još