Zašto su masovne ubice muškarci?

Najnovije masovno ubistvo u SAD-u odnelo je 21 život, od čega je 19 dece. Pucnjava se dogodila u školi Robb Elementary u Teksasu, a po broju žrtava ovo je druga najfatalnija pucnjava u školi u istoriji Amerike.

Šta sve masovne pucnjave u školama imaju zajedničko – ubica je uvek sam i uvek je u pitanju muška osoba. Kako navode naučnici koji sprovode The Violence Project, prema bazi koja obuhvata slučajeve od 1966. godine samo dva slučaja izlaze iz ovih okvira i to su slučajevi kada su bila dva napadača. U svim zabeleženim napadima napadači su bili muškarci, pre svega dečaci jer je prosečna starost napadača 18 godina.

Ono što je takođe primetno je da su u najvećem broju slučajava napadači na neki način povezani sa metom napada, tj. u pitanju su bivši ili sadašnji učenici škole. Takođe, većina njih je na neki način unapred najavila da će se napad dogoditi.

Iz razgovora sa preživelim napadačima (većina ne preživi napad, već bude ubijena od strane policije, ili počini samoubistvo nakon napada) naučnici su zaključili da, iako su nekoliko slučajeva motivisana prethodnim, u najvećem broju slučajeva motiv je – bes.

Njihov put prema nasilju uključuje mržnju prema sebi i očaj okrenut prema spolja, ka svetu, a naše istraživanje otkriva da često unapred komuniciraju svoju nameru kao posljednji, očajnički vapaj za pomoć“, navode naučnici i dodaju da je ključ za zaustavljanje ovih tragedija da društvo bude svesno ovih znakova upozorenja i odmah deluje na njih.

ZAŠTO SU DEČACI BESNI I OČAJNI?

Zašto su statistički gledano upravo muškarci oni koji će počiniti masovna ubistva? Da li su hegemoni maskulinitet i masovna ubistva u vezi? Koliku društvo igra ulogu u „kreiranju” muškaraca sposobnih za ovakva dela?

Odgovore na ova pitanja dao je Gari Barker, predsednik Centra za maskulinitet i društvenu pravdu Equimundo. U svom eseju, Barker navodi da je vreme da „prestanemo da se pitamo zašto su to muškarci i potvrdimo da znamo što se događa”.

Bio sam svedok pucnjave u mojoj srednjoj školi u Teksasu pre otprilike četiri decenije. Tada, kao i sada, učinio je to mladić s lakim pristupom oružju koji je oduzimao živote drugima. Kao student novinar pisao sam članke o kontroli oružja i suočio se s fizičkim pretnjama studenata jer sam se usudio da, u srcu oružjem opsednutog Teksasa, sugerišem da je manje smrtonosnog oružja moralna nužnost“, naveo je Barker, koga su ovi događaji direktno usmerili i motivisali za rad na okončanju nasilja i partnerstvo s kolegama na podsticanju zdrave muškosti i ravnopravnosti polova.

Foto: Andy DelGiudice / izvor https://www.worldeditions.org/

Barker je kao najveći problem vidi to što društvo na masovno pucanje muškaraca vidi kao normalno, a krivicu, prema njegovom mišljenju nose političari.

Četiri decenije gledamo kukavičluk političara koji ne samo da odbijaju da donesu zakon o kontroli oružja, nego i podstiču mržnju i lažne hipermaskuline priče koje pomažu da se ponovno dobiju izbori”, naveo je Barker koji smatra „sramotnim” to što se deca i mladi uče tome kako da se odbrane u svojim školima od muškaraca naoružanih smrtonosnim vojnim oružjem, čime se deca u školama dodatno traumatizuju.

Da li su muškarci predodređeni za nasilje?

Nasilje se smatra „normalnim” i „prirodnim” za muškarce, zato što je ono društveno normalizovano. Na muško nasilje, u svim svojim oblicima, potpuno smo navikli. Zato, prema Barkerovom mišljenju, „nasedamo na lagani i lažni argument da su ti dečaci i muškarci nekako bili predodređeni za to“. Barker smatra da je „lakše misliti da se radi o nekoliko loših ili zlih ljudi, nego pogledati u srž problema i videti da je to odgovornost svih nas“.

Svi smo mi deo ponavljanja štetnih ideja muškosti u kojima odgajamo svoje sinove. Svi smo deo prihvatanja zdravstvenog sistema koji ne pruža adekvatne usluge mentalnog zdravlja na nestigmatizirajuće načine. Svi mi doprinosimo ukidanju usluga socijalne pomoći, programa posle škole i zapošljavanja koji stvaraju zajednice, veze i osećaj vrednosti – što mora uključivati i mladiće kojima su te veze posebno potrebne“, navodi Barker i dodaje da „postoji nešto duboko pogrešno u načinu na koji se u SAD-u raspravlja o muškosti” i u tome što je ideja „opasnog, čvrstog momka” toliko duboko ukorenjena u javni diskurs.

Kada se kreiraju ovi negativni oblici maskuliniteta?

Maskulinitet je društveni konstrukt i u „rodne kutije” strpani smo ne odmah po rođenju, kada nam obuku prvu plavu benkicu ili stave roze kapicu, već još pre rođenja kada nam sobu okreče u plavo ili roze i kupuju igračke „u skladu sa našim polom”. Međutim, u adolescenciji se u najvećoj meri usvajaju rodne uloge, uključujući i ove negativne oblike maskuliniteta. Istraživanje koje je sproveo Barker pokazuje da se na uzrastu mlađem od 13 godina uz pojam „muškosti” vezuju potpuno drugačije osobine.

Neposredno pre pandemije i karantina pitali smo dečake uzrasta od 9 do 13 godina, iz porodica koje su glasale i za republikance i za demokrate, o njihovim definicijama muškosti. U obe grupe odgovori su bili slični i pretežno pozitivni. Muškost je značila: uslužan, pošten, zauzima se za druge, čini dobro drugima, brine. Dečaci u ovoj zemlji, kao i svuda, dolaze na svet želeći veze i brigu i sami po sebi su sposobni da poštuju i vole ​​druge i traže jednakost“, zaključuje Barker i napominje da stvarnu štetu stvara ono što sistemski radimo dečacima – kod kuće, u školama, na poslu, ali i na internetu.

Kao što je čuvena feministkinja Simon De Bovoar rekla: „ženom se ne rađa, ženom se postaje“. Isto važi i za muškarce: toksični maskulinitet nije gen, on se uči. Masovne ubice se ne rađaju, već ih društvo stvara.

Naslovna fotografija: Maurício Mascaro / Pexels

Nemanja Marinović
Nemanja Marinović
Kad ne uređuje tekstove, bistri politiku. Kad ne bistri politiku, bistri pop kulturu.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Sadisti i mazohisti na internetu: Ne budi hejter, baci lajk

Ako mislite da je hejter produkt modernog doba u velikoj ste zabludi. Mrzitelja koji nagomilani bes i nataložene frustracije ispoljavaju negativnim komentarima...

Dan rudara: Ziđin slavi uz Zvezde Granda, za poginule u rudniku „Soko” još nema pravde

U subotu, šestog avgusta, u Srbiji je obeležen Dan rudara. Ovaj dan se obeležava u sećanje na 6. avgust 1903. godine, kada...

Budućnost kakvu želimo

Na Međunarodni dan mladih, mladi umetnici Beograda i WWF, u saradnji sa Botaničkom baštom „Jevremovac“, postavili su umetničku instalaciju o klimatskoj...

Počinje „Nišvil”: nagrada za životno delo Beti Đorđević

Danas počinje prestižni džez festival „Nišvil" koji se tradicionalno održava svake godine u Nišu, još od 1995. godine. Ili, bar za sada,...

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još