Zašto (ne) podržavam današnju blokadu

Ako danas oko dva popodne idete negde, nećete daleko stići. Ali ako danas ne uradimo nešto, nećemo stići nigde. Osim možda u inostranstvo, ako nas puste preko granice.

Naime, inicijativa „Kreni promeni“ najavila je da će danas od 14 časova blokirati beogradski most „Gazela“, a blokade se najavljuju i u Novom Sadu i Kragujevcu, kao i u „drugim gradovima će se građani samoorganizovati“. U Beogradu će okupljanje početi u 13 časova ispred Palate pravde, nakon čega se planira jednočasovno blokiranje Mostarske petlje.

Povod blokada su izglasane izmena zakona o referendumu i eksproprijaciji u Skupštini Srbije. Prema izmenama zakona o referendumu više nije potrebno da na referendum izađe 50% glasača sa pravom glasa, da bi se donela odluka. Zakon o eksproprijaciji sada omogućava da bilo koja svojina, pa i privatna, postane predmet eksproprijacije, a sve po osnovu nekog međunarodnog ugovora u okviru projekta koji je označen kao projekat od javnog interesa ili od nacionalnog značaja. Vlada će imati diskreciono pravo da proglašava određene projekte projektima od javnog interesa.

U slobodnom prevodu, ako se raspiše referendum o gorećem ekološkom pitanju u Srbiji – Rio Tintu, neće biti važno koliko građana izađe na izbore da bi se on usvojio. To znači da će vladajuća stranka, na osnovu svojih sigurnih glasova, moći da referendumom odobri Rio Tintu kopanje u dolini Jadra, iako neće imati podršku većine građana. Prema drugom zakonu, projekat Rio Tinto se može proglasiti projektom od nacionalnog interesa, te se građanima doline Jadra, koji ne žele da svoju imovinu prodaju ovoj kompaniji koja je već uveliko kupuje, može narediti iseljenje sa lokacija potrebnih ovoj kompaniji. S obzirom na to da Rio Tinto, uprkos agresivnom reklamiranju na javnom servisu, nema podršku građana, uopšte nije čudno zašto se upravo sada donose ovakve izmene zakona i u čiju korist.

Sećate se one priče kako je na Kosovu prvo otkupljivana imovina Srba, da bi posle oni koji nisu želeli da je prodaju bili proterani? Vidite li neku vezu?

Da, jeste zamena teza. I ovo jeste „udaranje na nacionalizam”, isto kao što cela ova priča od početka udara na desnicu, umesto na levicu. Narativ protesta i kampanje je prilično desničarski, a ne uviđa se da je ovo levo pitanje. Govori se u kategorijama „veleizdaje”, o tome da je „patriotski” braniti srpska prirodna blaga i tome da ćemo postati „robovi”. A zapravo se radi o tome da je kapitalizam taj koji se održava na neokolonijalizmu, da kapitalizam funkcioniše tako što prljavu industriju razvijenih zemalja seli u nerazvijene, da je kapitalizam taj koji ugnjetava sva radna prava i eksploatiše radnike. I da kapitalizam uvek i neodvojivo ide ruku pod ruku sa nacionalizmom. Živi od njega, hrani se njime. To je simbioza.

Moramo da shvatimo da ne treba da budemo protiv Rio Tinta zato što smo „veliki Srbi na braniku otadžbine”, već zato što su oni jasan primer kako funkcioniše kapitalizam. Ako si protiv Rio Tinta, a nisi protiv kapitalizma, onda u suštini ne radiš apsolutno ništa. Danas Rio Tinto, sutra neko drugi. Problem je sistem. Ne možeš biti patriota i voleti i svoj narod i kapitalizam jer je upravo kapitalizam, uvek i svuda, najveći neprijatelj svakog radnog naroda. Plašite se da ćemo biti kolonija? Odbacite kapitalizam.

I bolje je usmeriti narativ sa onog što je populističko, na ono što nas zaista spaja. To nije imaginarna „ljubav” prema nečemu, već veoma opipljivi okovi kapitalizma. Nikakva radna prava, smešno niske plate, loše obrazovanje, nedovoljno dostupna zdravstvena zaštita, uništen vazduh. Kapitalizam. Rio Tinto je samo jedan od simptoma, ali ne i uzrok onoga što ne valja.

Druga stvar koja je upitna jeste metod borbe. Poznato je da Beograd baš i ne voli zaustavljanje saobraćaja, posebno kada ne postoji razumevanje zbog čega se to dešava, a to je nažalost sada slučaj. Još uvek nedovoljan broj građana razume ovaj problem, te zbog toga protesti i nisu masovni. Peticije je potpisalo 300 hiljada ljudi, ali to je i dalje manje od četvrtine samo stanovnika Beograda, a kamoli cele Srbije.
Kada se na to doda da se poručuje da se snimaju postupci policije „u slučaju da ne bude mnogo ljudi” i da se blokira saobraćaj „raštrkano”, deo javnosti je već kivan na ove metode i smatra da je i organizatorima jasno da će mali broj ljudi izaći na ulice i smatraju da će „šaka ljudi” terorisati sve građane Beograda.

I to je tačno. I pogrešno. Nijedan protest neće nikada biti „masovan” u tom smislu da izađe „većina”. I petog oktobra je izašlo par desetina hiljada ljudi, a ne ceo Beograd. A broj ljudi na dosadašnjim protestima ovim povodom, kao i pomenutih 300.000 potpisa jesu „kritična masa”. Uostalom, ukoliko je Vlada potpuno indiferentna na mišljenje dela građana koji uopšte nije zanemarljiv, ukoliko ne postoji prava debata u javnosti i ukoliko se bahato donose zakoni koji pogoduju jedino stranim investitorima i koji će ovu državu pretvoriti u deponiju za toksične industrije sveta i koloniju – šta drugo preostaje?

Ako vas ne zanima kako ćete sutra disati i kakvu ćete vodu piti, razmislite o još jednoj stvari – na referendumu sada MANJINA može odlučivati o stvarima koje se tiču VEĆINE. Šta sutra može pasti na pamet nekome da „baci” na referendum? Čija se sve prava mogu tako oduzeti, koje se sve manjine mogu staviti van zakona? Da li ste svesni uopšte kakve to posledice može imati u ovom društvu, ovakvom kakvo je?

I zato (ne) podržavam današnju blokadu. Podržavam – jer podržavam borbu protiv kompanije Rio Tinto i svih ostalih kapitalističkih kolonijalista. Ali ako treba da se blokiraju ulice, neka se blokiraju tako da to napravi promenu. Suštinsku i sistemsku promenu. Ne podržavam narativ da treba da sam protiv Rio Tinta zato što sam Srbin ili zato što sam patriota na braniku otadžbine, ne podržavam pucanje na emocije o tome da „čuvamo naše lepote” i „volimo svoju zemlju”. Neću da stojim ruku pod ruku sa desničarima koji su tu #zatoštosuSrbi i koji će sutra na ime te iste „ljubavi” prema zemlji maltretirati Rome, migrante, LGBT osobe i druge manjine. Podržavam blokadu jer mora da se uradi nešto odmah i sad jer zakoni su već tu. Ali ceo pokret i borbu ću podržati onda kad sa narativa desnice pređe na narativ levice i kada se shvati da se ne borimo protiv nekih „neprijatelja Srbije”, već protiv kapitalističkog sistema. Kada shvatimo da je borba protiv Rio Tinta ista borba kao borba za prava vijetnamskih radnika u Linglongu.

Nemanja Marinović
Nemanja Marinović
Kad ne uređuje tekstove, bistri politiku. Kad ne bistri politiku, bistri pop kulturu.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Milijarde Rio Tinta, za čije babe zdravlje?

Kakva zbrka se dešava trenutno. Kakva zbrka. Ko nas je u ovu zbrku uveo? Niko ne zna, već samo prstom upiru u...

Bojana Stamenov: Moja gojaznost je bila veći problem društvu, nego meni

Tema body positivity i prihvatanja svakog oblika tela kao jednako lepog i savršenog aktuelna je u javnosti nakon reklamne kampanje brenda Extreme...

Besermenji: Strani mediji su pratili izveštavanje u Srbiji o slučaju Đoković

Jedna od najvažnijih vesti koja je pogodila Srbiju jeste (ne)učešće Novaka Đokovića na Australian Open-u. Imali smo priliku da australijski pravni sistem...

Humanitarno igranje „Bečke stolice” u sećanje na Luku Kurjačkog

U ponedeljak, 24. januara, sa početkom od 20 časova, biće održano humanitarno igranje predstave „Bečka stolica" na velikoj sceni „Doma kulture Studentski...

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još