Zakon o hitnoj medicinskoj pomoći koji je izradila interna ekspertska radna grupa Pokreta – Meri, predat je nadležnima u Narodnoj skupštini Republike Srbije pre nešto više od mesec dana. Kako se navodi, Srbija je jedina zemlja u regionu koja nema ni jedan akt kojim se uređuje oblast rada hitne medicinske pomoći i nikada ga nije imala. Na skoro 40 odsto teritorije Srbije nisu organizovane adekvatne službe hitne pomoći što znači da više od milion stanovnika nema pristup hitnoj zdravstvenoj zaštiti odgovarajućeg kvaliteta.
Novi predlog zakona treba da razreši ove probleme: „Centralizacija svih poziva, uvođenje dispečerskih centara u centrima upravnih okruga, uvođođenje jedinstvenog protokola za trijažu poziva, uvođenje jedinstvene procedure za prijem pacijenata iz vozila hitne pomoći u Ustanovu koja treba da ga zbrine, dodela statusa službenog lica članovima Urgentih terenskih ekipa, novčane kazne za nesavesne građane koji bezrazložno zovu Hitnu pomoć“, pojasnio je na konferenciji za medije Dejan Zejnula, predsednik pokreta Pravo na život – „Meri“ i dodao da služba Hitne pomoći nije jednako dostupna svima.
„Hitna pomoć mora biti jednako dostupna svima i svi građani moraju imati mogućnost da dobiju adekvatnu, efikasnu urgentnu medicinsku pomoć. To, sada, nije slučaj. Hitna pomoć nije dostupna za milion građana Srbije koji žive u sredinama sa manje od 25.000 stanovnika. Ne postoji jedinstveni protokol za trijažu poziva i na pozive građana odgovara se različito u različitim gradovima. Kao da infarkt nije isti u Beogradu i u Svrljigu, u Novom Sadu i u Čoki”, rekao je Zejnula, piše Politika.
Predlog zakona je predat i sada je na Narodnoj skupštini da o njemu odlučuje. Među prvima su zakon podržali predstavnici poslaničke grupe Zeleno-levi klub, Ne davimo Beograd, koji su se nedavno sastali sa predstavnicima pokreta Pravo na život – Meri.
„Nažalost Srbija je jedina zemlja u regionu u kojoj pružanje hitne medicinske pomoći nije regulisano zasebnim zakonom. Vreme je da to promenimo. Neophodno je uspostavljanje detaljnih protokola prilikom postupanja i pružanja pomoći građanima. Kao i organizovanje obaveznih obuka za medicinsko osoblje koje pruža hitnu medicinsku pomoć. Ovo mora da prati i standardizacija saniteta i opreme, kako bismo dobili službu koja odgovara i građanima, ali i lekarima i medicinskom osoblju, kojima je neophodna podrška“ – izjavio je narodni poslanik Robert Kozma.
Predstavnici ovog pokreta naglasili su i da je od izuzetne važnosti po javno zdravlje da se zakonskim putem sistematizuje i organizuje pružanje hitne pomoći građanima u nevolji i prehospitalno zbrinjavanje građana.
„Nedostatak adekvatne sistematizacije i prioritizacije prilikom pružanja hitne medicinske pomoći, kao i nepostojanje ujednačenih i obavezujućih protokola i tumačenja postupanja službe hitne pomoći i zavoda koji pružaju hitnu pomoć, neretko dovodi do smrtnih ishoda koji su mogli biti sprečeni samo da se na vreme reagovalo. Ovo posebno pogađa građane opština sa manje od 25 hiljada stanovnika u kojima nije organizovana zasebna služba hitne pomoći, ali i građane opština i gradova u kojima nema zdravstvenih ustanova koje pružaju sekundarnu i tercijarnu zdravstvenu zaštitu„, navodi se u saopštenju Zeleno-levog kluba, Ne davimo Beograd.
Naslovna fotografija: Mikhail Nilov / Pexels
