Antonije Pušić, poznatiji kao Rambo Amadeus, objavio je „objašnjenje“ svog postupka prema novinarki Lejli Kašić i smatrate ga licemernim? Naravno da smatrate, zato što to i jeste. Ali mnogo vas je to začudilo, pogodilo, šokiralo? A zašto?
Žao mi je, ali čovek je jednostavno licemer i to traje decenijama. Ali krenimo redom.
Naime, ako neko nije ispratio, Lejla Kašić, producentkinja emisije „Dnevnica“ na Radio-televiziji Crne Gore, putem Instagrama je optužila crnogorskog muzičara Ramba Amadeusa za seksualno zlostavljanje. Kako je istakla, u pitanju je „neprimereno i nedozvoljeno dodirivanje po intimnom delu tela, uz propratne skeptične komentare, na kraju i njegovo priznanje učinjenog“.
I to priznanje je ono što je najviše problematično u celoj priči, a došlo je nakon što se jedno vreme nije oglašavao, čak ni kada je UNICEF reagovao zavničnim saopštenjem u kojem navode da osuđuju bilo koji vid uznemiravanja, te da će popularni muzičar biti suspendovan. Kada je odlučio da se oglasi – bolje da je ćutao, jer je samo potvrdio ono što nam je odavno poznato.
Naime, Rambo Amadeus je u obraćanju javnosti rekao sledeće: „dotičnu gospodjicu sam – dok smo se približavali kući socijalno ugrožene porodice, savim neplanirano pipnuo ili pljesnuo po dupetu ili pak štipnuo, pojma nemam sad. To nema nikakve veze sa seksom, barem ne s moje strane. Htio sam da joj nekako dojavim da nemam više što, da me je satjerala u ponižavajući položaj. Nekakav zadnji pokušaj da odustane od grubog upada u intimu jedne porodice. Nesretno artikulisan kvazi-drugarski alarm. Seksističan možda, seksualan ne“ i dodao da ju je „pljesnuo, pipinuo ili štipnuo, što je stvar forenzičke interpretacije, u trajanju od jedne sekunde„.
Kako dalje objašnjava, on je to uradio zato što „nije imao kud“ jer nikako drugačije nije mogao da objasni producentkinji koju je, kako je sam naveo, nazvao „ludačom koja treba da se leči„, kako je neprihvatljivo da snimaju porodicu kojoj pomažu i time je stigmatizujemo u javnosti. Pušić pokušava da svoj postupak opravda „nadrkanošću i sarkazmom“ zbog nečega što je ona njemu učinila (jer žena je uvek kriva) jer je on „brzopleto upao u nešto što nema veze sa njegovim senzibilitetom i uverenjima„.
LICEMERJE BROJ 1: Pušić je znao u koju emisiju dolazi
Ovde je njegovo prvo licemerje – Pušić je vrlo dobro znao o kojoj emisiji se radi, kakav je koncept emisije i mogao je da svoje učešće u formatu sa kojim se toliko duboko ne slaže odbije. On nije, kako tvrdi, „stavljen pred svršen čin“ jer se „čitava lokalna zajednica radovala njegovom učešću“ – već je dobrovoljno prihvatio učešće i došao na snimanje.
Ova „odbrana“ upakovana u tobože „vrednosti i integritet koje brani“ svakako ne može da se prihvati jer koliko god duboka njegova frustracija bila čovek od približno 60 godina, koji se decenijama predstavlja kao intelektualna i kulturna elita, mora da ima razvijene principe samokontrole koji će mu omogućiti da svoju frustraciju iskaže na drugačiji način.
Ali i pored toga je sama po sebi licemerna jer je sve informacije o formatu imao unapred i mogao je da učešće, u ime svojih vrednosti, odbije.
LICEMERJE BROJ 2: Već je bio deo sličnih projekata
Pušić je mogao da odbije učešće u ovoj emisiji, isto kao što je mogao da odbije i angažman pre nekoliko godina u identičnom formatu – emisiji „Sa Tamarom u akciji“. Naime, Pušić je komponovao sve uvodne špice za ovu emisiju.
Očigledno, kada je u pitanju profesionalni angažman, te „vrednosti“ zbog kojih mu se takvi formati gade – padaju u vodu.
LICEMERJE BROJ 3: I do sada je debelo zarađivao od projekata koji mu se „gade“
Vratimo se decenijama unazad. Mnogo više od njegove muzike i „vrednosti“ koje navodno promoviše, Pušić je poznat po kovanici „turbofolk“ koju je lično osmislio u cilju davanja pežorativnog i uvredljivog značenja celokupnoj modernoj popkulturnoj sceni tadašnjeg (i sadašnjeg) Balkana. On je tada „turbofolk“ definisao kao „kakofoniju svih ukusa i mirisa vezanih u jednu zvučnu promaju koja ima zadatak da zadovolji najšire ukuse i najniže strasti„.
Međutim, istovremeno dok je kovao termin i pričao najstrašnije uvrede na temu celokupnog žanra, Rambo Amadeus je bez problema komponovao turbofolk hit „Moj se dragi Englez pravi“ za Lepu Brenu, snimio duet „Idemo na more“ sa Vesnom Zmijanac i učestvovao u filmu „Slatko od snova“ Dragane Mirković.
Čemu vrednosti, kad su u igri pare?
LICEMERJE BROJ 4: Kao što njegov odnos prema turbofolku pokazuje matricu licemerja, takav je i njegov toksični maskulinitet
Ako je ikoga začudilo to što je Pušić u stanju da se neprimereno ponaša prema nekoj ženi, a onda bahato i licemerno prebaci krivicu na nju, medije, društvo i bukvalno sve osim na njega samog (jer on, jadni Kalimero, samo ne zna više kako da odreaguje na tolike društvene nepravde) – možemo se vratiti jedno 40 godina unazad i videti da je zapravo toksični maskulinitet zapravo njegova kontinuirana vrednost, a ne ono što pokušava da prezentuje.
Naime, Pušić je još u intervjuu iz 1989. godine za magazin „Ćao“ govorio i o odnosu sa ženama i rekao: „Kad vidim neku dobru ribu, ja odmah pobesnim: ruke mi same krenu i, jednostavno, više ih ne mogu kontrolisati. Čas jure nečije dupe, čas… užas jedan. Šta da ti pričam: to je lepše od loto ‘sedmice’“, rekao je tad Rambo i dodao da je on jako „patrijarhalan tip“, te da ga jako nervira kada devojke idu ulicom i puše, kao i da „ne dozvoljava devojci s kojom se zabavlja da nosi mini suknju„.
On je još tada bio izrazito licemeran i to opravdao svojim „krstaškim ratom protiv nemorala“ jer se on „nemoralnom bavi do degutantnosti, kako bi se ljudima nemoral zgadio„. On je sebe nazvao „Isusom dvadesetog i dvadesetprvog veka“ koji je spreman da „žrtvuje svoj dobar ugled ne bi li mlade generacije konačno spasio nemorala„.
„U stanju sam da čak javno opštim s kravom ili – ne daj bože – da vršim bludnu radnju s klinkom od 18 godina, samo zato da bi se to ostalima zgadilo i da to oni nikad ne bi uradili…“, rekao je tada Rambo.
Tako je u stanju i da jednu ženu „hvata za dupe“ kako bi je emancipovao i objasnio joj da je loša novinarka i producentkinja koja proizvodi loše TV emisije u kojima je dobrovoljno pristao da učestvuje.
Nije imao drugu opciju, jadan. Šta će. Nije do njega.
To je za njeno dobro. I dobro svih nas.
Kako da ne.
Naslovna fotografija: Lejla Kašić i Rambo Amadeus / Foto: Instagram/lejlakasic, Ivan Dinić / Izvor: Nova.rs
