YANXovanje utorkom 17: KONSTRAKTIVAN FINIŠ START

Zašto te nema, Yanx? Mislim, svuda sem na YANXovanju. E pa, nagomilalo se obaveza i nastupa, odnosno imala sam dosta svoga posla. A dragi urednik Nemanja i moji ZOOMeri imali su puno razumevanje. I da sam im na nekoj plati, verujem da bi i tada imali razumevanja jer su super kul, šta je danas retko. Nije što smo naši, nego znamo da je ljubav prava. Ni sponzorisana, ni fejk.

Jeste, bilo je čuveno „Beogradsko proleće“, i jesam oko toga i nove pesme „Tirkiz“ imala gomilu obaveza. Inače, nekada renomiran festival koji se vratio na velika vrata posle 22 godine. Iznedrio nam je legende poput Đorđa Marjanovića, Beti Đorđević, ali i čuvenog Zdravka Čolića. Naravno i mnoge, mnoge druge, što pevače, što kompozitore. Oduvek se sviralo i pevalo uživo, pevače je pratio veliki orkestar. Prenosio je, naravno, RTS. Dakle, mnogo obaveza oko nastupa, plus drugih, plus privatnih. A čast je bila nastupiti na takvom događaju sa ogromnom, dugom tradicijom. Kao nekada, učestvovali su artisti iz cele Juge. A posebna mi je bila radost što se podesilo da se održava i na moj rođendan.

E, onda je usledilo još nastupa, sve se skupilo toliko da ne stignem da piskaram, ali neću o tome. Želela bih da se osvrnem na Evroviziju s obzirom na to da večeras počinje taj muzički festival, ali i definitivno najveće takmičenje svih vremena. Takav je koncept, odnosno format takmičenja. Iako nisam fan istih, ne bi bilo toliko fanova i adrenalina da je samo revijalni fest. To vam je jednostavno pre svega televizijski šou program, i navijanje za svoju i druge zemlje čije nam se pesme dopadaju je cela forica, u tom grmu leži zekonjac. I, što da ne. Kao neka evropska muzička olimpijada pop mjuza. Susret različitih kultura, euforija i ljubav koja traje, i proširila se i na USA, a pročitala sam i na Kanadu. I, svaka im čast.

Ne možete vi znati, a verujte mi ni zamisliti koliko je velika količina posla za tako neke događaje, tog reda veličine. Hajde, konkretno za ESC – skraćeno od Eurovision Song Contest. Pripreme za sledeći ESC maltene počinju po završetku takmičenja koje mi odgledamo. I traju cele godine. Posebno što je u današnje vreme sve toliko multimedijalno da ne smem ni da zamislim koliki je opseg posla. Od ove godine se intervjui sprovode preko aplikacije Tik tok, jer je trenutno kapiram najpopularnija, te su ušli u partnerstvo. Meni se lično dopadao stari princip druženja, pune sale novinara sa ekipama zemalja. Međutim, s obzirom na to da i dalje traju kovid mere, najpre iz predostrožnosti, i činjenice da se ceo svet za vreme pandemije preselio u online svet, onda je opravdano.

Svi vokali u pesmi, dakle glavni i prateći se od postojanja ESC-a pevaju uživo. Evo, svedok sam puta tri, jer toliko puta sam (dodao bi Nemanja – za sad) bila, i svaki put smo i pevali i igrali što bi narod rekao, u fulu. Pripreme za ta 3 minuta preko ekrana traju baš dugo. Postoji i anegdota kada je divna i fantastična Marija Šestić, tada predstavljajući BiH, posle svog nastupa rekla „i, šta, to je to?“. Pa da. Proleti. Oko tri meseca pripema, gde nisu tu samo probe u svojoj zemlji, putovanja u sklopu promovisanja pesme, nastupi, nego i svi intervjui, emisije, celokupan masivan PR. A onda kada dođete tamo čeka vas dve nedelje danonoćnog iscrpljujućeg, ali lepog i adrenalinskog rasporeda. Dakle, opet probe raznog tipa po etapama, druženja, žurke zemalja, snimanja, odnosno sve ono od pre samo još intenzivnije i u malom vremenskom okviru. Zapravo, prva nedelja je takva, a druga vam je samo održavanje Evrovizije koje se odvija i dan danas po principu utorkom prvo polufinale, četvrtkom drugo i u subotu veliko finale.
Prošle i ove godine, zbog pomenutih nužnih mera, veoma olakšavajuća okolnost je što svi prateći vokali, sem određenih koji imitiraju glavni vokal, mogu da idu preko matrice. Verujte mi, to mnogo olakšava. E sad, koliko sam shvatila, ko želi, može imati i prateće uživo kao što je grupa Hurricane prošle godine i imala. Ipak, živo je živo. A ako neko ima najvrhunskije uslove za sve što se ovog našeg posla tiče, to je ESC.

Naša posebna divna Ana aka Konstrakta i ekipa „Zemlje gruva“ nastupaju u drugom polufinalu, dakle u četvrtak. Lično mislim da je mrvu lakše kada se nastupa u prvom polufinalu s obzirom na to da onda imate dva relativno slobodna dana do finala, ako u isto uđete, pošto je celi fokus na zemljama koje nastupaju u tom polufinalu koje se tada održava. Bar malko, eto kao, nekog odmora. Jer, vi možda gledate preko malih ekrana onim danima koje sam spomenula, ali cela Evrovizija se ponavlja i proba u celosti kao kada se prenosi čak tri puta pre samog prenosa, plus uživo. Dakle, oni koji nastupaju danas su juče imali ceo program u toku dana, te sinoć, te danas u toku dana, pa onda opet uživo uveče za sve nas. A podjednako je važno i ono nastupanje uveče ali dan pre pravog prenosa za publiku, jer taj prenos gledaju ekskluzivno svi žiriji zemalja kada i šalju svoje ocene. Dakle dupli, da ne kažem dupli pa puta dva posao. Imala sam tu sreću da sam sva tri puta za našu zemlju nastupala sa ekipom u prvim polufinalima, kao i da smo sva tri puta ušli u finale, i onda dva puta ponovili ceo taj rolerkoster sa „pauzicom“ od dva dana između.

Ima još mnogo, mnogo detalja, ali sam, nadam se uspela da vrlo sažmem bar po neku interesantnu stvar za vas koji to gledate preko malih ekrana. Pa vi posle zastanite malo pre ovih ili onih komentara, posebno ružnih i samo bar na sekund se setite koliko su to preogroman zadatak, posao i napor. Da, šta vas briga – to je u opisu našeg posla, ko nas j… Ali ne verujem da bismo mi tako žučno i redovno komentarisali druge vrste poslova kao i bilo koji deo odvijanja istih. A da ne pominjem tek vredne ljude iza scene koje ne vidite, koji nose celokupnu manifestaciju. U hiljadama se broje. I tako su u sekund uigrani, kapa dole. Tako da, pobeda neke od zemalja je do jaja stvar, sreća, radost, ponos, euforija, ali istog sekunda glavne odgovorne te zemlje zaboli glava kad pomisle šta sve kreće i koji cunami. Iliti cela godina pripeme i nekoliko meseci nesanice. Ali, dobro… U fantastične svrhe! A i, sve su to neopisivo divne uspomene, momenti druženja, sklopite kontakte i prijateljstva za ceo život. Umor i stres vrlo da, ali pobede ih radost i ljubav golema.

Ekipi Srbije na čelu sa Konstraktom želim svu sreću, ljubav i maksimalnu koncentraciju svih bitnih ćelija kroz sve dane insomnije tokom iscrpljujućih priprema za ta 3 minuta svetske zabave i našeg ponosa. Vrlo verujem da ćemo pobediti, bio bi i red sa ovako fantastičnom celom pričom, a i posle 15 godina. Podržavamo i navijamo i za ostale; mada, neka se lome kolege po bini, neka sevaju vatrometi, butke i visoke note, a naša će Ana lepo sesti nobl, gospodski otpevati, preneti važnu poruku koju ima, oprati ruke i čistih ruku se sa staklenom statuom kući vratiti. Sve nam se uklapa da pobeda zasija! Zato pripremite zastave, grla za vrištanje, pištaljke, ma šta god za slavlje minus petarde i slične gluposti. Pa da nasapunjamo, te operemo šta se oprati treba. Srećan početak i nedelja ESC svima koji slave!

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još