YANXovanje utorkom 13: ROGONJČIĆEM ĆU TE, ĆEŠ ME

Mora da se i vama dešava da zapnete. Želim pa želim, hoću pa hoću, i onda često glavom kroz zid. Bilo da je u pitanju nešto ili neko. I u redu je kada smo bikonje, moramo sad, pa makar. Jer, tako smo u mogućnosti sa sobom – tada, trenutno, tako. Samo, koliko li nam to bikonjstvo bude kasnije smešno, odnosno rogonjstvo – jer imamo i bikove, i ovnove, i jarčeve. Svaki put kada se odmaknemo, odnosno prođe pre svega dovoljno vremena, bude nam i smešno i nebitno. I, to nešto ostane tamo negde samo jedna lepa ili ružna stvar iza nas.

Ma zašto nismo uprošćenije mentalno građeni? Da smo Ferdinand koji samo i uvek miriše cveće. Da kada nam s osmehom neko opsuje sve po spisku, onda i mi njemu, njoj; usledi lep dan vama, lep dan nama, i svako natrag međ’ cveće. Da je to samo do pukih reči, a ne izražavanja, sve ok. Dakle, onda psovanje ne bi bilo psovanje, već samo neki tamo niz fraza koje su, eto tako, isto u upotrebi. Jeste li probali da nekom sa slatkim osmehom, mirnog duha kažete na primer „duvaj ga“? Njaaa… How cute. Mada, ne, nije da je samo fikcija. Tako možete reći bilo kojoj osobi koju  iskreno volite kada vas ponekad zeki, ali ne trigerujete. Šta više, nastavite zezanciju na svoj račun. Jer, budni ste, svesni, nezapaljivi. Ne zamerate.

E sad. Da se vratim na ono s početka. Rogonje smo, dakle, kada nešto zacrtamo. Pa često zaboravimo i da se zapitamo zašto i da li to nešto ili nekog zaista želimo, a onda i da smo to rogato stvorenje najpre sami sebi. Pa usledi tuc-muc, te muć-muć, i pokapiramo da će stvari ionako leći na svoje mesto. Odnosno doći za nas u pravo vreme i na pravom mestu. Jer, zaista bude tako. No, ako ne na drugi način, mnogo rogonjastih momenata nam treba da bismo se probudili i uvideli mnogo šta. Pa sad, kome se vraća u loop i ko se još uvek tvrdoglavi, vraćaće mu se sve dok ne nauči. Na ovaj ili onaj način. Možete i u Zimbabve, ali gle čuda, sebe sa sobom nosite svuda. Pa i oreol, i rogove. Svi imamo ta oba pola.

Najlakše je reći – đavo mi je kriv. Ono jes. Njega optužujemo kada se usijaju oni delovi nas koji su u crvenoj zoni i upadaju u pik. Samo jer vas je naterao, izazvao. Golicao, šaputao, sugerisao. I, ako vam je crni vučić aktivniji, preći ćete lajnu. Ali, ako je beli, nećete. Svi imamo izbor. Slobodnu volju, ah. Koliko gotivno, koliko privlačno, a zna da pravi ujeb. Šta ćete. Nije džabe ona stara, pazi kojeg vučka hraniš. Sve u svemu, kada nastupe žute minute, i one vrlo svesne i budne povuče afekat.

Eto šta se desi jednom zaista velikom i budnom Vil Smitu na najvećoj svetskoj ceremoniji, dodeli „Oskara“ (ne deluje mi iscenirano jer je vrlo edgy, mada, Holivud). To sad ode viralno brzinom svetlosti, i napravi štetu čoveku koji je svestan da je samom sebi i porodici naneo najveću štetu. Oduševljena sam njegovim zvaničnim saopštenjem. Zapravo, ne oduševljena, već bih očekivala tako nešto od takvog čoveka, odnosno slike koju imam o njemu. Ni reč više, ni reč manje. Sve je pretačno. Najbitnije, vrlo ljudski. Ne bih očekivala od njega ono sinoć, ali s obzirom na to da smo svi ljudi, od svih – sve. Ali kada bi svi, pošto prespavaju i pokupe se, postupili kao on u saopštenju posle momenta koji je bio njegovo pomračenje i triger, eh gde bi nam kraj bio. Svesnost, poniznost, i moć izvinjenja. Preuzimanja odgovornosti za svoje postupke. Posebno kapiram triger, bol i bes povodom supruginog zdravstvenog stanja. To zaista nije ni za čiju šalu, ni u kom obliku. Jedino ako čovek nije znao kada je pisao šale, odnosno scenario za najavu, ali to se da obavezno proveriti kada su ovako veliki događaji i ljudi. No, dobro, šta sad. Svakako, nasilje nije odgovor.

Ovo je 13. kolumna po redu. Neki taj broj smatraju baksuznim, neke podseća na nešto đavolje, ali sve šta znamo na tu temu je da smo mi kao ljudi interpretirali, fiksirali, umislili nekad tamo negde nešto tako. Mislim da broj 13 kroz godine ima samo jako, jako loš PR. I ne volim difoltove, odnosno zaletanja na osudu. Kao i u slučaju Vil Smita, i u još zilion prilika. Za mnogo šta se ljudi zaleću, nesvesno lupajući veće šamare nego onaj koji neko u tom trenutku lupi nekome. Da ponovim, ne opravdavam nasilje. Ali nemojmo ljude u određene fioke samo na osnovu jednog uzorka. Iliti (ne)postupka. Budimo iznad toga. Da kada nam izvire rogovi ne padamo na đavolji tizer, već da se svakim danom trudimo, svetlošću nadjačamo bilo kakva iskušenja i primamljive ponude. Posebno u vanrednim okolnostima. Da ne bude, molim vas, rogonjčićem ću te, rogonjčićem ćeš me. Narodski, spusti loptu, iliti – s rogovima, down.

Naslovna fotografija: Will Smith (R) hits Chris Rock as Rock spoke on stage during the 94th Academy Awards in Hollywood, Los Angeles, California, U.S., March 27, 2022. REUTERS/Brian Snyder

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još