Veganski obroci od sada u menzama u Beogradu!

Kako se veganska i vegetarijanska populacija proširila, logičan sled događaja jeste bilo otvaranje mnoštva novih restorana koji nude raznovrsna jela prilagođena ovakvom vidu ishrane, ili prilagođavanje menija u već postojećim. Studenti se, ipak, zbog finansija tokom trajanja školovanja hrane u menzi, a nekima je ovo i jedina prilika da dobiju kuvani obrok. Oni studenti koji su na vege ishrani, za razliku od svojih kolega, susreću se sa problemom kada je odlazak u menzu u pitanju. U menzama koje su deo Studentskog centra različitih univerziteta u Srbiji, zastupljeni su dijetalni i posni obroci, ali ne i obroci prilagođeni veganima i vegetarijancima. Kako sami kažu, samo salata ne može da bude obrok, a iako u ponuđenim obrocima nema mesa, to ne znači da obroci uopšte ne sadrže namirnice životinjskog porekla. Dakle, uviđate da je problem i neinformisanost i nezainteresovanost za rešavanje ovog problema. Studenti su, kao i za većinu željenih promena, morali da uzmu stvari u svoje ruke i izbore se za pristojne obroke u menzi koji zadovoljavaju njihove nutritivne potrebe. Međutim, juče je u Fejsbuk grupi Studentska mreža Beograd – SMB osvanula vest da su od sada, u menzama u Beogradu, dostupni veganski obroci. Đorđe Mijović, student Matematičkog fakulteta, koji je zapravo i jedan od nekolicine odgovornih ljudi za ovu malu pobedu, ispričao nam je koji je tačno bio njegov cilj.

„Veganstvo je sada jak globalni pokret. Svijet je odavno zreo za mijenjanje, a ko će to drugi da pokrene do studenti. Univerziteti širom svijeta studentima nude razne opcije ishrane i Beograd kao jedna metropola ne bi nikako smio zaostajati u ovom segmentu.
Naravno, mišljenja sam da je veganstvo jedini moralno ispravan način ishrane i studenti kao ljudi koji trebaju biti otvorenog uma trebaju ovo spoznati. Briga o životinjama i svijetu okolo je obaveza”, rekao je Mijović i dodao da je cilj bio otvaranje posebne linije za ljude sa alergijama i ljude koji ne jedu ništa životinjskog porijekla. „Nadam se da će studenti sada probati da se aktiviraju i uzmu neko novo jelo, dodaje Mijović.

Ovaj student je predlagao i najjednostavnije jelovnike i osmislio recepte.

„Nije to ništa specijalno, tradicionalno – proso i sočivo, a uskoro će biti neki gulaš sa sojom. Ako bude povećana konzumacija ovih jela, naravno da će proširiti meni, jer poslao sam SC-u gomilu recepata. U svakom slučaju, što smo mi više otvoreniji umom, sve će biti bolje, dodaje i podvlaći da borbu nije vodio sam, već su svi studenti iz grupe na neki način dali svoj doprinos, a Studentski centar je reagovao i uvažio predloge.

„U borbi su mi pomogli drugari iz Vege zajednice sa nekim njihovim savjetima. Takođe, studenti koji su vegani i vegetarijanci su kasnije davali razne konstruktivne prijedloge. Studentski centar je odmah izašao u susret i razgovor sa upravom je bio jako prijatan. Saslušali su sve argumente koje sam imao da iznesem i onda su rekli da će uraditi ono što mogu. Bili su efikasni i jako sam zahvalan na tome, završava Mijović.

Veganstvo je sada jak globalni pokret. Svijet je odavno zreo za mijenjanje, a ko će to drugi da pokrene do studenti. Univerziteti širom svijeta studentima nude razne opcije ishrane i Beograd kao jedna metropola ne bi nikako smio zaostajati u ovom segmentu – Đorđe mijović

Kako bismo saznali kako je došlo do ove saradnje kontaktirali smo i Studentski centar, a Srđan Janković, pomoćnika direktora za ishranu Studentskog centra istakao je da je sve poteklo od analize ankete koja je sprovedena prošle godine, a da su inicijativu koju je Đorđe Mijović pokrenuo sa grupom studenata prihvatili kao dobronamernu i zahvalni su na svim predlozima.

„Analizom prošlogodišnje ankete, uočeno je da su se u sektoru ishrane sugestije najčešće odnosile na veću zastupljenost određenih vrsta jela (posna, vegetarijanska, jela od pečuraka, jela od piletine, razne paste i rižota, peciva i testenine). Ustanova Studentski centar „Beograd” je već tada počela da osmišljava strategiju uvođenja novih jela prema zahtevima iz ankete. Kako smo mi pravno lice osnovano u cilju zadovoljavanja potreba u opštem interesu (smeštaj i ishrana studenata), u obavezi smo da sve namirnice nabavljamo kroz postupke javnih nabavki. Određene namirnice poput prosa, sočiva i sl. prošle godine nismo imali predviđene Planom javnih nabavki, ali smo ih uvrstili u Plan javnih nabavki za 2021. godinu i tek nakon sprovođenja i okončanja postupka smo u mogućnosti da pokrenemo njihovu nabavku i da jela od tih namirnica uvrstimo u jelovnike studentskih restorana”, objašnjava Janković i dodaje da su SC potrudio da obrati pažnju na sve zahteve i da izađe u susret koliko je u mogućnosti.

„U Ustanovi Studentski centar „Beograd” se zaista trudimo da osluškujemo potrebe naših korisnika i da izlazimo u susret svim realnim zahtevima koje postave pred nas. Stalnim poboljšanjem usluga, trudimo se da studentima omogućimo što bolje uslove za stanovanje i život i raduje nas što ankete svaki put pokažu da naši korisnici to prepoznaju i cene”, zaključuje Janković.

Komentari na društvenim mrežama su bili mahom pozitivni, a utisci studenata i studentkinja vegana, vegetarijanaca, ali i onih koji su podržavali akciju od početka, svedoče o tome koliko je ovo važno za poboljšanje kvaliteta života manjih grupa, za sada u Beogradu, što daje prostora da se inicijativa primeni i u menzama ostalih univerzitetskih gradova.

„Ja sam presrećna zbog toga! Baš sam se obradovala. Mislim da je bilo krajnje vreme, jer stvarno znam dosta ljudi koji ne jedu meso, a voleli bi da se hrane u menzi. Iskreno, ja sam do sada uspevala da se najedem kombinujući povrće (priloge), ali realno fali tu neki konkretniji deo obroka. Ja sam predložila soju i neke vege burgere, videćemo hoće li biti toga. Takođe, mislim da će i ljudi koji jedu meso probati neko od ovih jela, jer im je dosadila hrana koju su do sada jeli. Sve u svemu, jedna divna vest!“, oduševljeno je istakla Hristina Šćekić, studentkinja Fakulteta veterinarske medicine.

Jako mi znači i to što ću u menzi konačno moći da pitam kuvarice: „Ima li nešto vegansko?” umesto dosadašnjeg: „Ima li nešto posno, osim ribe?”, jer sam često dobijala odgovor: „Pa, danas se ne posti!” ili „Kako posno utorkom/četvrtkom?!” – Jovana Arsenović

Njeno oduševljenje deli i Jovana Arsenović, studentkinja Filozofskog fakulteta: „Stvarno mi dosta znači što su za sad uveli dva nova veganska obroka, jer ishrana u menzi svakako olakšava život studentima u domu, a sad će koju opciju više imati i onu koji su na biljnoj ishrani. Veganski obroci koji su se do sada mogli naći u menzi (osim danima posta sredom i petkom) često su bili nedovoljno nutritivno bogati npr. samo barena mešavina povrća ili sam pirinač uz salatu, ali od toga se stvarno brzo ogladni…tako da sam uvek morala u sobi imati i neke druge namirnice, koje bi me dodatno zasitile. U vezi sa tim je i „teškoća” skladištenja tih namirnica (ako moraju u frižider, kojeg u domu nema) kao i spremanja hrane u sobi, u kojoj i nema baš mnogo uslova za neko specijalno spremanje hrane. Tako da će novi uvedeni obroci u menzi sigurno umanjiti pomenute teškoće. Takođe mi znači i to što ću u menzi konačno moći da pitam kuvarice: „Ima li nešto vegansko?” umesto dosadašnjeg: „Ima li nešto posno, osim ribe?”, jer sam često dobijala odgovor: „Pa, danas se ne posti!” ili „Kako posno utorkom/četvrtkom?!” Ja bih onda za svaki pojedinačni obrok sa povrćem morala da postavljam dodatna pitanja… Tako da smatram značajnim pomakom i to što je sam pojam veganstva polako ušao u studentske menze“, ističe ova studentkinja.

Goran Vojinović, student Filološkog fakulteta nije vegan, ali podržava inicijativu.

„Iako nisam ni vegetarijanac ni vegan, mnogo mi je drago da će studentima, koji to jesu, biti dostupni povoljni i izbalansirani obroci, kao što su već dostupni njihovim kolegama koji jedu meso. Menza već godinama unazad daje takođe i posne opcije tokom velikih postova, što je fantastično, a takođe je i dokaz da u jelovniku studentskih menzi postoji prostor za prilagođavanje različitim načinima života, tako da mi je drago da je uprava Studentskog centra Beograd imala razumevanja i za vegane i vegetarijance. Video sam po ovim glomaznim fejsbuk grupama sa studentima da su neki ljudi reagovali podrugljivo ili negativno, ali studentska menza nije milostinja, niti to treba da bude, te smatram potpuno normalnim da studenti guraju da imaju raznovrsniji izbor u jelima koja se u menzama služe“, objašnjava Vojinović.

Aneta Simić, studentkinja Fakulteta političkih nauka, takođe nema specifičan režim ishrane, ali je inicijativu ispratila i podržavala od početka.

„Đorđe je u studentskim grupama postavljao peticiju o uvođenju veganskih i vegetarijanskih obroka u menze, a ono što je meni tada zapalo za oko jeste previše hejt komentara na takve objave. Ja zaista nisam razumela zašto se baca hejt, umesto da se tako nešto podrži. Nije mi bilo jasno šta to tačno ostalima smeta, iako ni sama nisam vegan niti vegetarijanac, jedem meso. Ali, imam veliko poštovanje prema ljudima koji su se odlučili na takav način života na koji mi nismo navikli, i onda kada neko odluči da menja život iz korena i izabere novi, zdraviji način ishrane, valjda im treba pružiti podršku za nešto što im je važno, jer ta promena na ostale neće nikako negativno uticati. Potpisala sam peticiju, jer nije fer da oni ne mogu da se hrane raznovrsno kao mi, a dodatni je plus to što sada i mi možemo da probamo neku novu hranu i neke nove recepte, kao i da naučimo nešto novo“, kaže Simić.

Nađa Nikić, studentkinja Elektrotehničkog fakulteta, vodi Instagram profil @nocni.leptir koji je pun poučnog sadržaja o biljnoj ishrani, veganskom pokretu uopšte, kao i preporukama za dokumentarce koji se bave ovim temama. Uvođenje veganske opcije vidi kao veliki korak napred.

„Uvođenje veganskih opcija u menzama je veliki korak napred, ka poboljsanju kvaliteta obroka ali i ka širenju svesti o samom pokretu. Smatram da svi zaslužujemo mogućnost izbora bez obzira da li neke namirnice ne jedemo zbog alergija, verskih (kao što je post) ili etičkih razloga. Međutim, veganstvo nije samo način ishrane, veganstvo je posvećenost poštovanju prava drugih pojedinaca. Jednostavno ne želimo da pate zbog našeg obroka i smatramo da je u redu ako želimo da imamo mogućnost da se u menzi tako hranimo“, ističe Nikić.

Studentske menze su retke ustanove društvene solidarnosti koje su nam preostale kao socijalističko nasleđe, a da solidno funkcionišu, i mogle bi biti primer daljeg razvijanja u skladu sa novim saznanjima i vrednostima – Marija Jakovljević

Mišljenja svih studenata i studentkinja koji se hrane u menzi su da je ovo jedan jako važan trenutak, ne samo zato što je u pitanju uvođenje vege obroka, već zato što je prilika da se razmišlja o daljim promenama koje služe za dobrobit celog društva, a ne samo studenata koji su korisnici menze. Dalje treba razmišljati šta je sa hranom koja ostane i sa hranom koju studenti vrate. Kako se ona dalje prerađuje, odnosno gde se odlaže i da li ponovo na studentsku inicijativu treba potezati i to pitanje i smišljati nove strategije? Ovo posebno ističe sociološkinja Marija Jakovljević, koja u vreme kada je aktivno koristila menzu nije imala ovu mogućnost, zbog čega je njoj i njenim kolegama i koleginicama bilo otežan pristup kvalitetnoj ishrani u studentskim menzama.

„Nadam se da ćemo informaciju sa studentskih FB grupa da je uvedena veganska opcija u studentskoj menzi uskoro videti i na zvaničnom sajtu Studentskog centa. Krajem svojih studija, pre 5-6 godina, sam sprovela istraživanje o režimima ishrane mladih i već tada je bilo jasno da je pitanje ishrane politički – ekološki i moralni izbor dela mladih, a potom i stvar brige o zdravlju. Institucije poslovično kaskaju za razvojem svesti i potreba, ali je sjajno čuti da su sada otvorene za bar neke progresivne studentske inicijative. Studentske menze su retke ustanove društvene solidarnosti koje su nam preostale kao socijalističko nasleđe, a da solidno funkcionišu, i mogle bi biti primer daljeg razvijanja u skladu sa novim saznanjima i vrednostima”, ističe Jakovljević i dodaje da postoji još mnogo prostora za napredak.

„Zamislite da su menze potpuno zelene i odgovorne, u smislu da su sve namirnice lokalne – čime se smanjuje ekološki otisak transporta i podržava domaća proizvodnja (što možda i jeste slučaj?), da su svi obroci veganski – samim tim bez nasilja nad nedužnim bićima, a ujedno i zdraviji te da se viškovi hrane higijenski skupljaju i doniraju ljudima i životinjama u potrebi – ljudima neraspoređena hrana iz lonaca, životinjama za koje je prikladna – ono što preostane kada student vrate. To je relativno lako izvodljivo, kada ima volje. Nažalost, volja je još uvek ograničena, jer ljudi veganstvo često percipiraju kao pitanje životnog stila, a zapravo je pitanje bazične solidarnosti kroz očuvanje životnog okruženja i odgovornog odnosa prema životinjama i nama samima. Veliko bravo za studentsku inicijativu! Ovo je važan korak i nadam se da će pokrenuti talas „ozelenjavanja“ usluga Studentskog centra, zaključuje Jakovljević.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Marko Obradović: Ljubav kao imidž, samo da se vidi

Muzika mu nije bila želja iz detinjstva, iako su početni koraci vodili ka samoj. Koji su mu ciljevi sada, kakvi su planovi...

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još