Gost prve epizode našeg serijala „Mladi ekološki aktivisti“ je Uroš Tanacković, student zaštite životne sredine, koji je nedavno sa grupom aktivista u okviru WWF projekta organizovao izložbu sa ciljem razvoja ekološke svesti u Beogradu, ali i šire. Danas pričamo o tome šta je stvarni, a šta performativni aktivizam i kako svako od nas može napraviti male, ali važne promene.
Da li smatraš da se ljudi danas bave aktivizmom zarad društvenih poena?
Da, ako pričamo o kompanijama, a nekad čak i o vlastima, ima mnogo performativnog aktivizma, koji je tu for the show, a ne da bi napravio stvarnu promenu.
Da li i takav aktivizam može doneti promene?
Čak i takva vrsta aktivizma, tog nekog lažnog aktivizma, kada je na velikom nivou može dovesti do povećanja vidljivosti, što svakako pomaže, ali je važno podizati svest o suštinskim problemima.
Kako svako od nas može da se bavi aktivizmom, čak iako nije aktivista?
Kod mikroaktivizma, ili kod aktivizma na individualnom nivou je bitno to što svako to može da radi. Ne moramo i ne možemo svi biti aktivisti. Imamo svoje poslove, radimo, imamo društveni život… Ali bitno je biti informisan u sferi ekologije i znati kako najbolje i najefikasnije možemo svoj život izmeniti u nekom malom delu, a tako da prirodi pomognemo puno.
Šta smatraš da može biti prvi korak, ono što svako od nas može da učini?
Ono što je najlakše za promenu jesu one male konzumerističke navike koje su lako mogu korigovati i što nisu nešto što je naša suštinska potreba.
