Tanasije i Kristina: Samospoznaja je proces kroz koji svaki umetnik mora da prođe

U ponedeljak, 24. januara, sa početkom od 20 časova, biće održano humanitarno igranje predstave „Bečka stolica” (tekst: Nikolaj Koljada, režija: Predrag Stojmenović) na velikoj sceni „Doma kulture Studentski grad”. Sav novac od karata biće uplaćen na zajednički račun svih korisnika fondacije „Budi human”. Igranje je posvećeno sećanju na mladog scenaristu Luku Kurjačkog, za čije lečenje je prvobitno bio namenjen novac od ovog igranja. Nakon što je Luka preminuo, glumci Tanasije Ćakić i Kristina Milosavljević su odlučili da novac preusmere na sve korisnike fondacije.

Ovaj specifični komad, smešten u specifičan beli prostor, postavlja neka od važnih ontoloških pitanja i problematizuje arhetipske čovekove motive. Tanasije i Kristina su za Zoomer, između ostalog, govorili i o svojim pokretačima i viđenjima ovakvog dramskog teksta.

Kada govorimo o komadu Bečka Stolica, između ostalog ga možemo definisati kao
egzistencijalističku dramu, sa elementima distopije (ako sagledamo okolnost eksperimenata na ljudima). Međutim, kroz ovako specifičan format, Koljada uspeva da problematizuje neke od osnovnih ljudskih motiva: ljubav, strah i čežnju. Šta je vama bio glavni poriv za izvođenje ovakvog komada kao diplomske predstave?

Tanasije: Verujem da je svaki komad o nekom obliku ljubavi. Ono što je zanimljivo u ovom komadu je koliko su likovi tabula rasa, koji se sreću prvi put i kako pronalaze ljubav u nesvakidašnjim okolnostima koje deluju stravično (eksperimentisanje na ljudima). Ipak, Koljada je postavio ove likove tako da nose nešto iskonski poznato svima. S druge strane, nadrealni ton drame je ono što me je privuklo. Kako je tekst biran za diplomiranje, bilo mi je bitno da na relativno bezbednom terenu (fakultetu), isprobam da igram nešto stilski drugačije.

Kristina: Mene je prvo privukao pisac. Bila sam upoznata sa Koljadinim komadima, ali kada sam pročitala „Bečku stolicu” nije mi bila ni nalik većini njegovih drama, koje  odišu groteskom, a likovi su uglavnom sa margine. Tanasije i ja smo ovde pronašli elemente melodrame i  naučne fantastike. U samim likovima vidljivo je  odsustvo psiholoških osobina, a sukob se formira na osnovu različitog izbora suprostavljenjih stavova Njega i Nje, što ukazuje da je ovo između ostalog i egzistencijalistička drama. Kada sam pomenula naučnu fantastiku, velika inspriacija bio nam je film „Večni sjaj besprekornog uma“, jer su glavni motivi ovog filma upravo ljubav i zaborav. Verujem da nas je ljubav iz njih podstakla da izaberemo ovo kao svoju diplomsku predstavu, s obzirom na to da je potreba za bliskošću sveprisutna tema u današnjem društvu.

Zidovi kvadratne sobe obloženi zaslepljujuće belom tkaninom. Tavanica ogledalo. I pod je takođe ogledalo. U sobi nema vrata, nema ni prozora. Ne zna se odakle dolazi svetlo – stoji u prvoj didaskaliji komada, gde nas autor, već na početku, uvodi u klaustrofobičnu atmosferu suočavanja sa samim sobom. Koliko je tako nešto zapravo teško i da li umetnost, a posebno bavljenje njome, pomaže u tome?

Tanasije: Suočavanje sa samim sobom, ili samospoznaja, proces je koji smatram da svaki umetnik (pa i svaki čovek) mora da prođe. Kao i naši likovi. U opisu prostorije, u kojoj se likovi nalaze, ima nečeg čistog, gotovo sterilnog, pa i odabir belih bademantila za kostime (za koje je bio zadužen izuzetni Boris Čakširan) doprineo je daljem shvatanju te čistote, pročišćenosti, i na kraju samospoznaje.

Kristina: Kroz svaki novi proces, upoznajemo različite likove, ali i sebe. Klaustrofobična atmosfera sa početka komada, pomogla je da pronađem neka meni interesantna glumačka rešenja i navela da cela prva trećina predstave zapravo crpi inspiraciju iz tih okolnosti u kojima su njih dvoje. Suočavanje ne mora nužno biti teško, zapravo je bliže nekom olakšanju. 

Glavni likovi komada su On i Ona. Kakve mogućnosti, vama kao glumcu i glumici, pruža ova univerzalizacija (uskraćena za detaljnu karakterizaciju lika)?

Tanasije: Tu je zanimljivo što to nisu samo on i ona, već On i Ona. U komadu ne postoje druga imena koja se pominju, i kada se referiše na ljubav govori se o Njoj. To daje fatalistički ton likovima. O njima saznajemo mnogo toga i kroz zapažanja, koja dele jedno s drugim, jedno o drugom. Ne bih se složio da drama ima klasičnu univerzalizaciju likova, pre da ima perfidno skrivenu karakterizaciju.

Kristina: Mislim da  se izbor pisca da nazove likove On i Ona podudara sa  arhetipovima muškarca i žene.  Njihov odnos je kompleksan, čak u nekim delovima i komičan, jer je do te mere prepoznatljiva situacija u partnerskom odnosu. Moram priznati da sam svojoj junakinji  dala ime, koje je ostalo samo moja tajna.

U ponedeljak se, nažalost, predstava izvodi nakon smrti mladog autora, Luke Kurjačkog, a prikupljeni novac biće uplaćen na zajednički račun svih korisnika fondacije Budi human. Tanasije, naveo si da se ovoga puta predstava izvodi u drugom kontekstu – kontekstu sećanja, a čini mi se da se i kroz sam komad prožima motiv sećanja koja su deo nas, koja su nas suštinski oblikovala. Koliko vam je važno što na ovaj način održavate sećanje na Luku i što će se prikupljeni novac usmeriti na one koji se bore za život?

Tanasije: Mislim da je divna inicijativa bila pokrenuta u svim ljudima da pomognu Luki, a to mi je unelo neku nadu u moć nesebičnog okupljanja zarad nekog višeg cilja. Kako nas je Luka nažalost napustio, plašim se da su se ljudi možda udaljili od tog cilja. Bilo mi je bitno da se taj talas nesebičnosti nastavi, i nadje svoj put, i mislim da će tako sećanje na Luku nastaviti da živi.

Kristina: Prvobitni motiv našeg izvođenja 24. januara, bio je da pomognemo u prikupljanju novca za Lukino lečenje, a u decembru su naše kolege realizovale nekoliko predstava i kulturnih dešavanja sa istim ciljem. Vest da nas je Luka napustio, veoma nas je pogodila. Pitali smo se šta uraditi sa zakazanom predstavom. Ono što nikako nije bila opcija jeste njeno otkazivanje, na neki način bi to bilo odustajanje. Odustati je najlakše, zato smo odlučili da sav novac od predstave bude uplaćen fondaciji „Budi human”, upravo zato što je borba svih njih teška, a na nama je da je na bilo koji način olakšamo.

Hvala vam na divnom razgovoru.

Hvala tebi na pozivu.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Novo zahlađenje odnosa Grčke i Turske izvor nestabilnosti

Turska državna novinaska agencija Anadolu, prenela je da je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao da za njega grčki premijer Kirijakos Micotakis...

Medijski stručnjaci i NVO osudili izveštavanje o majmunskim boginjama

Grupa organizacija i medija objavila je saopštenje u kojem se osuđuje neprofesionalno izveštavanje medija o širenju majmunskih boginja i dovođenja u vezu...

Gol protiv stigme: Milica Pavlović i fudbalerke sa Daunovim sindromom

U sportskoj dvorani kampusa Univerziteta u Banjaluci odigrana je utakmica „fudbalom protiv stigme" u kojoj su fudbalsko umeće pokazale devojke sa Daunovim...

Aktivistkinja u Kanu ogolila pitanje silovanja u ratu

Žena u toplesu istrčala je na crveni tepih na Filmskom festivalu u Kanu kako bi porukom ispisanom na telu protestovala protiv silovanja...

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još