fbpx

SVI NJENI GRESI: pevačica Milica Pavlović

Milica Pavlović je snimila spot za pesmu „Crna jutra“ u kome je odevena u kostim inspirisan narodnom nošnjom. Zapravo, ona u spotu u jednoj sceni nosi jelek preko grudi, koji bi po obliku i veličini odgovarao brushalteru. Oko struka nosi kaiš, ešarpu, sličnu onoj koju na čuvenoj slici „Kosovka devojka“ nosi vitez Orlović Pavle, a celu odevnu kombinaciju upotpunila je crnim lateks čizmama i rukavicama. Kako je objasnila na Instagramu, Milica je želela da prikaže Kosovku devojku 21. veka, što je po njenom mišljenju simbol žene koja ostaje verna i odana uz svog muškarca do samog kraja. „Ali samo kada je on pravi“, dodala je Milica Pavlović.

Nakon objavljivanja spota, Milica je primila više od 7000 poruka mržnje i na meti je verbalnog online nasilja od strane internet ratnika koji smatraju da ovim prikazom Milica skrnavi srpsku istoriju. Milicu vređaju na različite načine i poznati i nepoznati komentatori, među kojima su se u medijima izdvojili bokser Marko Nikolić i fudbaler Ognjen Vranješ. „Čime ona razmišlja kad je glava prazna“ napisao je fudbaler Ognjen Vranješ, u javnosti poznat po aferi sa privatnim fotografijama Jelene Karleuše. Još u slučaju Karleuša mizoginija dotičnog fudbalera bila je jasno uočljiva, tako da i ne čudi da je njegov nivo kritike performansa Milice Pavlović ostao na nivou ad hominem uvreda. Ne bi bilo ni vredno pomena, da se nije desilo na objavi pomenutog boksera, koji je ipak pokušao da pruži malo opširniju kritiku. Promašenu, ali je bar pokušao.

Šta simboliše Kosovka devojka?

Dakle, kao odgovor na gore navedenu simboliku Kosovke devojke koju je objavila Milica Pavlović, nadovezao se bokser Nikolić koji „kao srpski sin“ (kako je sam za sebe napisao na Instagramu) smatra da je Kosovka devojka „žena, majka i stub porodice“. Ovo mišljenje očigledno deli Vranješ, koji je isto lajkovao, kao i još dva velika Srbina – Veljko Ražnatović i Radiša Trajković Đani, ali i mnogi drugi koji su lajkovali, šerovali i na taj način sebe pozicionirali kao velike Srbe i branioce srpske tradicije i kulture. Koliko ovo tumačenje Kosovke devojke ima smisla? Ne mnogo, a evo i zašto.

Kosovka devojka je na prvom mestu, kako samo ime kaže, DEVOJKA.

Iz aspekta kosovske legende, ona je simbol otadžbine. S obzirom na to da se, prema legendi, Srbija branila na Kosovu polju na kome je njena čast sačuvana – Kosovka devojka je simbol sačuvane časti otadžbine. Tu čast je obezbedio vizet Pavle Orlović, kome Kosovka devojka vida rane. Prema tradicionalnim vrednostima iz nekih davnih vremena, „sačuvati čast“ za ženu je značilo je i očuvati „čednost“ iliti nevinost. Iz tog razloga, Kosovka devojka ostaje devojka i ne može biti ni majka, ni žena, ni stub kuće. U prilog tome, prema narodnoj pesmi Kosovka devojka je na Kosovu polju tražila verenika, kuma i devera, a to su Toplica Milan, Miloš Obilić i Kosančić Ivan. Sva trojica su poginula u borbi, što joj pred smrt kaže Orlović. Shodno tome, Kosovka devojka nikome nije i ne može biti ni majka ni žena (svaka sličnost sa stihovima pesme Vesne Zmijanac sasvim je slučajna). Dakle, pre puštanja tastature u pogon – potrebno je konsultovati školsku lektiru.

Pošto smo ovo rešili, hajde da vidimo ima li smisla ono što govori „praznoglava Milica“. Kako smo gore videli – za Milicu Pavlović (moderna) Kosovka devojka je simbol žene koja ostaje verna svom muškarcu do samog kraja. U narodnoj pesmi, Kosovka devojka predstavlja alegoriju za brigu, pomoć i ljubav prema bližnjima. Ona traži svoje voljene, ali i vida rane vojnicima – “Kog junaka u životu nađe, umiva ga hlađanom vodicom, pričešćuje vinom crvenijem i zalaže hlebom bijelijem”. Nakon što joj daje informaciju o tome da su sva trojica junaka koje traži poginula, Orlović Kosovki devojki poručuje „Ti idi dvoru bijelome, ne krvavi skuta ni rukava“. Kosovka devojka tek tada odlazi sa Kosova polja i na dvoru jadikuje „da se jadna za zelen bor uvatim i on bi se jadan osušio“, što je čuveni završni stih narodne pesme. Dakle, ona zaista ostaje verna svom muškarcu do samog kraja. Baš kao što Milica Pavlović i tvrdi. Ups. Izgleda da Milica i ne „lupeta“ baš toliko, kako tvrdi bokser.

Mnogo je onih, uglavnom mlađih, koji su odmah krenuli da dele i prijavljuju Miličin spot, kao i mnoge objave koje su se uglavnom svodile na tezu o „skrnavljenju istorije“. Danas je jako moderno biti internet ratnik, (samo)proglasiti se velikim Srbinom i braniti „srBstvo“ koje niko i ne napada. Sve je to dobro za click, share, like, follow, red u novinama, sliku na naslovnoj strani. To garantuje da će se postovi besomučno šerovati, a zatim provlačiti po raznim grupama na društvenim mrežama odakle se orkestriraju napadi – napadi koji rezultiraju sa tih 7000 poruka mržnje, koje šalju ostrašćeni mladi ljudi koji o „srBstvu“ uče sa takvih postova, umesto da konsultuju neku referencu iz ozbiljne literature, ili makar sopstvene udžbenike. To su isti oni koji su pre slučaja Milice Pavlović bili najžustriji na davanju ocena na IMDB-u za film koji nisu ni gledali i kukali kako se o Jasenovcu pre filma „Dara iz Jasenovca“ nije pričalo, a kako to dobro primećuje u svom tekstu „Raskopčano jeleče“ novinarka Jovana Gligorijević – ni bog otac ne može da ih namoli da pogledaju sopstvene udžbenike istorije za osmi razred osnovne škole ili pitaju roditelje da im ispričaju kako su išli na ekskurzije u Jasenovac. To je ista ona ekipa koja će visoko podignuti tri prsta kada u klubu čuje „Noć je vedra nad Srbijom“, iako u toj pesmi Modelsice izgledaju isto kao i Milica Pavlović – oskudno odevene u odeći inspirisanoj narodnom nošnjom. To, izgleda, nije problem – ili nije moderno i aktuelno, jer je nastalo mnogo pre društvenih mreža koje su postale poligion za sejanje toksičnog nacionalizma i mizoginije.

Da li je i gde Milica pogrešila?

U kontekstu onoga za šta je optužuju – apsolutno nije. Kosovka devojka je legenda, narodna pesma, narodno umetničko delo podložno interpretaciji i reinterpretaciji. Poznata slika Uroša Predića (koju je zapravo prvi naslikao Ferdo Kikerec) jedna je takva interpretacija. Mermerni reljef Ivana Meštrovića je druga interpretacija. Scena od dvadeset sekundi u spotu Milice Pavlović, samo je jedna u nizu popkulturnih interpretacija. Kosovka devojka ne pripada nikome, kao što ni narodna nošnja ne pripada nikome. Pripada narodu. Kako Urošu Prediću i Ivanu Meštroviću, tako i Marku Nikoliću, Milici Pavlović, meni i vama koji čitate ove redove. Svako od nas ima pravo na sopstveni osećaj patriotizma, srpstva, narodne nošnje i vrednosti. I niko od nas nikome od nas ih ne može nametati, niti učitavati samo jedno ispravno značenje i viđenje nečega što nam svima pripada.

Pop kultura jeste vid umetnosti, a pravo na umetničku slobodu jednako imaju i Uroš Predić i Milica Pavlović i Modelsice.

U jednom drugom kontekstu, mislim da Milica Pavlović jeste pogrešila. Pogrešila je u tome da iskoristi priliku i da svojoj Kosovki devojki pruži dodatno, dublje i revolucionarnije značenje. Koliko prvi post, objavljen pre nego što se digla tolika prašina, deluje promišljeno, toliko saopštenje koje je usledilo deluje kao naknadno učitavanje smisla kako bi se „slegla prašina“ i kako bi se dodvorilo konzervativnoj kritici. Naime, u saopštenju za medije Milica kaže: „Kad je scena koja je izazvala oprečne reakcije u pitanju, zbog samog teksta pesme smo želeli da predstavimo ženu koja je simbol Balkana, dok je muškarac koga neguje muški simbol junaštva. Scena je bukvalno veličanje onoga sto je najbolje i najlepše u našoj istoriji. Neverovatno je da izazove i trunku prljavih misli. Junakinja pesme traži ljubav zbog koje se gine, pa je simbol više nego jasan. Pošto takvu ljubav ne nalazi, pokazuje šta želi. Možda neki od vas nisu najbolje razumeli pesmu ili analizirali tekst, ali poruka je izuzetno snažna i u duhu ljudi koji žive na Balkanu“.

Ovde se ulazi i momenat (pre)analiziranja koje, čini mi se, nema pokriće u samom materijalu koje smo dobili u pesmi i spotu. Sam tekst pesme, zapravo, vrlo je konfuzan i prilično se „frlja“ sa različitim terminima: „S&M“, „tuđa krv“, „gen za mazohizam“… i samo u stihovima „Daj mi ljubav pa da poginem“ i delu gde traži jakog muškarca, koji će moći da je „zaključa noću“ (ovde se ne misli na bukvalno zaključavanje, što bi predstavljalo nasilje, već simboličko zaključavanje u smislu da bude verna samo njemu, što korespondira sa nastavkom pesme „ja bih kraj tebe radila šta hoću“) se vidi to što ona smatra da je poenta pesme. Verujemo joj da je to imala na umu, ali je vrlo nevešto urađeno. Sa druge strane, iako je sama simbolika Kosovke devojke kao „žene koja ostaje verna svom muškarcu“ početno dobro osmišljena, dalja simbolika u sceni takođe je prilično nevešta. Donekle prati pesmu, te imamo narodnu nošnju (što je simbol Kosovke devojke), u kombinaciji sa lateksom (što bi, verovatno, trebalo da upućuje na ovaj S&M momenat koji je vrlo dominantan u pesmi), ali isto tako imamo i ešarpu oko struka i golog muškarca odevenog samo u peškir. Ako uđemo u antropološko (pre)analiziranje, ovim simbolima Milica je prilično odlutala od „žene koja je simbol Balkana i muškarca koji je simbol junaštva“. Na prvom mestu, zato što je izostao simbol koji upućuje na negovanje (izuzev postavke tela, ali je i to diskutabilno), koji je u simbolici Kosovke devojke ključan. Primera radi, na Predićevoj slici je to zlatni kondir. Taj predmet i čin napajanja predstavljaju priznanje za časnu borbu na bojnom polju. Bez takvog predmeta, teško se može zaključiti da je muškarac koji u Miličinom spotu izgleda kao da je u sauni – zapravo ratnik. Dalje, oko struka Milica ima odevni predmet koji upuće na ešarpu koju na slici nosi Pavle Orlović. U pitanju je ešarpa od pozlaćene srme, pojas koji u državi ne dobija nijedna druga profesija osim oficira koji završe Vojnu akademiju. On je simbol viteške, službene časti. U sceni, tu ešarpu nosi Milica, čime je lišila muškarca kog „neguje“ simbola junaštva i prenela ga na sebe. Odeven kako jeste, muškarac u njenom spotu može podsećati na baticu iz saune, na antičke filozofe, pa čak i na Isusa (što bi korespondiralo sa scenom koja sledi – u kojoj se Milica na trakama spušta u pozi koja upućuje na beživotnost tela, što se može tumačiti i kao raspeće), ali baš i ne na ratnika sa bojnog polja. U potpunosti podržavam umetničku slobodu i interpretaciju modernog doba, ali meni zaista to nema previše smisla. Zapravo, više deluje kao da je scena trebalo da bude spoj nespojivog, dok je objašnjenje nastalo nakon društvene reakcije naknadno učitavanje smisla kako bi se scena opravdala. Milica jeste uvek isticala svoj ponos time što je Srpkinja i dičila se svojim poreklom, tako da konstrukti negovanja i junaštva nisu neočekivani, ali i dalje simbolika samog spota to ne podržava u potpunosti.

Jedno alternativno tumačenje

S obzirom na to da smo utvrdili da je umetnost podložna interpretaciji i reinterpretaciji, daću sebi slobodu da reinterpretiram samo Miličino delo. Kao konzument, imam na to pravo. Na primer, sama po sebi scena može imati potpuno drugu simboliku. Milica je Kosovka devojka, što može biti dvostruki simbol – simbol žene, ali i simbol otadžbine. Lateks predstavlja dominaciju, dok ešarpa predstavlja junaštvo i snagu. Kao žena, ona ostaje verna svom muškarcu, ali ostaje i samostalna, snažna i hrabra. Ona je verna njemu, ako je pravi kako Milica ističe, ali i verna sebi. Prebačeno u kontekst otadžbine – može simbolisati snagu koju država ima sama po sebi i dominaciju koja ne mora počivati nužno na militarističkim vrednostima i mačizmu (kao što je to kroz diskurs junaštva u saopštenju Milica odabrala kao simbol). Ona može biti i kulturna, ili ekonomska. Prema toj simbolici, otadžbina je jaka, stabilna, cenjena. Na kraju, kao dodatno tumačenje – otadžbina je ženskog roda.

Ovo je samo jedno od mogućnih tumačenja i ovakvo tumačenje bi, makar meni lično, bilo draže. Kao i Milica, volim svoju zemlju, i daleko bi mi bila draža ugledna i uticajna, ekonomski stabilna Srbija, nego Srbija koja se busa u grudi militarizmom i vraćanjima vojnog roka. Svakome svoj patriotizam.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Najnovije

Angela Davis: aktivistkinja za koju treba da zna ceo svet

Položaj afroameričke populacije u Americi je poslednjih nekoliko godina pod znakom uzvičnika, postaje sve teži, kako zbog ophođenja policije prema populaciji, tako...

Jachim Zoomira Nedelju 020

Ova ilustracija ce dati velike rezultate!

Jeste li za (ne)obavezno služenje vojnog roka?

Nijedna tema ne dovede do takve vatrene nacionalne debate kao pitanje vraćanja vojnog roka kao obaveze, a jedni od najglasnijih su svakako...

Ivana Španović se povredila, ne ide na Evropsko prvenstvo u Poljsku

Ivana Španović, najbolja srpska atletičarka i trostruka evropska šampionka u skoku u dalj, povredila se na treningu za Evropsko prvenstvo za koje...

Instagram

Preporučujemo