Poslednja, ali ne i najmanje važna SUPERGIRL je MILENA ŠIBALIĆ, koautorka i glumica u predstavi „Devojčice”. Kada govori o odrastanju, na sceni Milena kaže: „Biti odrasla, znači raditi stvari na koje bi tvoji roditelji bili ponosni”, a za Zoomer priča o svom odrastanju i prijateljstvima koja je napravila, u Reflektor teatru.
Čime se baviš, kad ne igraš predstavu „Devojčice“?
Kad nisam na probi sa mojim superdrugaricama onda sam verovatno na fakultetu i slušam predavanja. Druga sam godina na Filološkom fakultetu i studiram grčki jezik koji volim od malena i baš sam srećna što sam tu! Radim povremeno kao baristikinja u kafiću i imam brend sa drugaricama, CentarBebe, gde nižemo perlice i volimo šljokice. Kad imam vremena volim da se igram, da slušam muziku, pijem dobru kafu i pevam sa drugarima!
U predstavi pričate lične priče iz odrastanja. Zato se nameće pitanje: kakva si bila kad si bila mala? O čemu si maštala, čega si volela da se igraš, kako ti je bilo u školi, koje si predmete najviše volela?
„Kad si srećna, presrećna si, kad si tužna, pretužna si, eto tako, puna kontrasta“ stalno govori moja mama za mene – ona se bolje seća. Bila sam kao i sva deca radoznala, volela sam da se igram sama a i u društvu, volela sam da pevam i pravim koncerte i performanse, volela sam da se igram prodavnice, da pravim predstave i reklame. Omiljeni predmeti: geografija i likovno u osnovnoj školi, a posle, u gimnaziji: latinski i hemija.
Kako si saznala za ovaj projekat i kako si odlučila da se prijaviš na audiciju? Čega se sećaš iz procesa selekcije? Da li si očekivala da ćeš biti primljena?
Videla sam objavu na Fejsbuku i oduševila sam se idejom. Nisam pre nikad bila na audiciji pa sam bila malo uplašena. Ali toliko mi se svidela ideja i objava da sam se prijavila, upisala u leksikon i rekla: šta bude – biće. Bila sam malo skeptična, nisam bila sigurna da ću biti primljena, pa zato nisam nikom ni rekla da sam se prijavila, ni porodici ni prijateljima… Jedan dan mi je stigla poruka od Kristine da dođem na razgovor i eto! 🙂
Šta si novo naučila radeći na ovoj predstavi?
Jako mi je drago što sam upoznala devojke iz različith gradova, što sam napravila divna prijateljstva sa super-kul divnim i zanimljivim mladim ženama, koje studiraju razne stvari, bave se raznim stvarima i svaka je jedinstvena. Dosta smo pričale na radionicama o događajima iz prošlosti i tu sam naučila da u svim tim našim različitostima ima dosta sličnosti. Naučila sam dosta o istoriji feminizma, kroz suze, bes i smeh.
Važan deo rada na „Devojčicama“ bila je i takozvana „Mala škola feminizma“, odnosno niz razgovora koji ste vodile sa stručnim saradnicama. Koji od ovih razgovora ti je bio posebno upečatljiv i zašto?
„Mala škola feminizma“ je bilo jedno divno iskustvo. Upoznala sam divne žene i beskrajno mi je drago što sam imala priliku da ih upoznam. Svaki razgovor je bio poseban i drugačiji, zaista ne bih mogla jedan da izdvojim.
Imaš li svoju ličnu poruku za devojčice koje danas odrastaju: šta treba da znaju, čega da se čuvaju?
Poruka za devojčice je citat iz predstave: „Borite se kao devojčice, imamo prava na sve!” Budite glasne, hrabre i ne odustajte!
Predstavu „Devojčice” možete pogledati 17. novembra na Sceni Reflektor teatra u Dorćol Platzu i 30. novembra, za rođendan Reflektor teatra, kada se igra zajedno sa kultnom predstavom „Muškarčine”.
