Suicidalnost mladih: imamo li adekvatan odgovor?

U Srbiji, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije iz 2019. godine, koje je preneo portal Direktno, skoro 1400 osoba godišnje počini samoubistvo, što je oko 4 dnevno. Većina slučajeva ne bude ispraćena u medijima, ali ponekad mediji i ispate ove slučajeve kao što je to bio slučaj u oktobru prošle godine kada je pisano o „crnoj seriji“ kada su četiri osobe iste nedelje oduzele sebi život.

Reklo bi se da bi, uz ovakve „crne statistike“ sistem trebalo efikasnije da reaguje u slučajevima suicidalnih tendencija ili pokušaja suicida, međutim prema iskustvu LGBT aktiviste Marka Mihailovića, koji je sinoć pokušavao da zbrine osobu koja je pokušala suicid, reakcije nadležnih institucija nisu adekvatne, a procedure otežavaju, umesto da olakšaju zbrinjavanje. Na prvom mestu, prema informacijama koje je dobio, da bi Hitna pomoć reagovala potrebno je da ih kontaktira neko ko se nalazi sa osobom koja je pokušala suicid, što nije uvek slučaj jer se osobe u toj situaciji često telefonskim putem obrate nekoj osobi od poverenja koji nije pored njih u tom trenutku. Upravo u takvoj situaciji našao se i Mihailović.

„Večeras sam dobio sam poziv od jedne LGBT+ osobe koja je pokušala da izvrši samoubistvo tako što je popila gomilu lekova i alkohola. Odmah sam zvao hitnu pomoć, ali su mi oni rekli da moram da budem pored te osobe da bih ih zvao ili da neko iz zgrade u kojoj živi pozove“, opisao je situaciju Mihailović na svom Twitter profilu i dodao da je odmah otišao do te osobe.

„Naravno da sam odmah otišao do te osobe, hitnoj je trebalo 6 minuta da mi se javi kada sam ih opet zvao i onda su mi spustili slušalicu zbog loše konekcije. Posle dodatnih 5 minuta čekanja samo da mi se neko iz hitne pomoći javi, objasnio sam situaciju, a onda čekao još 35 minuta sa veoma intoksifikovanom suicidalnom osobom da ekipa hitne pomoći stigne“ opisao je Mihailović proces i naveo da je osoblje hitne pomoći, kao i policije, bilo „ekstremno neljubazno“ i teralo njega da osobu kojoj je potrebna pomoć odveze do ambulantnih kola.

Poseban problem je to što je, kako navodi Mihailović, osoba o kojoj se radi više puta pokušala samoubistvo i nijednom nije dobila adekvatnu pomoć, prema njegovim rečima.

„Pored toga, želim da naglasim da je ova osoba više puta pokušala samoubistvo i da je iz psihijatrijske bolnice svaki put puštena posle jednog dana sa receptom za iste lekove kojima je više puta pokušala da se ubije, umesto da je hospitalizovana i da joj je adekvatna nega pružena“ naglasio je Mihailović i naveo da želi da ukaže na vrlo stvarne probleme koje LGBT+ osobe imaju i da neki ljudi iz LGBT zajednice trpe nasilje i torturu od detinjstva i pod većim su rizikom da izvrše samoubistvo.

Da to zaista jeste tako pokazuju i istraživanja koja dovode u vezi suicidalne tendencije i seksualnu orijentaciju, tačnije – diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije. Istraživanja ove teme u Srbiji gotovo da nema, a jedino domaće istraživanje u kome su primarni fokus suicidalne tendencije homoseksualno orijentisanih mladića jeste doktorka disertacije Dr Jelene Srdanović Maraš, specijalistkinje medicinske psihologije, koja je utvrdila da gotovo svaki deseti gej mladić u Srbiji razmišlja o samoubistvu. Tačnije, 9% homoseksualno orijentisanih mladića starosti između 18 i 26 godina razmišljalo je o samoubistvu u trenutku istraživanja, dok je 4% imala razrađen plan samoubistva i u neposrednom riziku. Prema podacima doktorke Srdanović Maraš, 72,7% gej mladića bilo je izloženo diskriminaciji, dok se 32,7% osećalo neprihvaćenim u grupi vršnjaka u toku školovanja.

Ovi podaci korespondiraju sa dostupnim podacima na svetskom nivou. U brojnim istraživanjima se kao faktori povećanog rizika navode pol, uzrast, porodična disfunkcionalnost, ali sva naglašavaju i društvene faktore – diskriminaciju, viktimizaciju, zlostavljanje, predrasude, odbacivanje. Posebno rizične grupe su mladi beskućnici, odbegli od kuće i delikventi, ali i seksualne manjine. Istraživanja iz sveta pokazuju da oko 30% samoubistava u svetskoj populaciji počine homoseksualno orijentisane osobe.

Potpuno je jasno da je suicidalnost veliki društveni problem, ali da li se rešava na adekvatan način? Slučaj o kome je pisao Mihailović na Twitteru imalo je pozitivan ishod – osoba je ovaj put hospitalizovana nakon odluke konzilijuma.

„Konačno i dobre vesti – konzilijum je odlučio da je hospitalizuju. Nadam se da će dobiti adekvatan tretman jer sam siguran (i pored užasnih iskustava od sinoć) da ipak ima dobrih i odgovornih lekara koji svoj posao obavljaju savesno i u interesu pacijenta“, napisao je Mihailović na Twitteru epilog ove priče.

 Ostaje otvoreno pitanje da li je potrebno proći kroz sve to da bi se osobi koja pokuša suicid pružila pomoć ili je moguće procedure pojednostaviti i prilagoditi pacijentu? Šta je potrebno dodatno uraditi na prevenciji? Kolika je naša odgovornost, odgovornost celog društva?

Ono što je trenutno dostupno i dobro funkcioniše jesu SOS telefoni, na koje se možete obratiti ako vam je potrebna pomoć ili podrška:

Nacionalna linija za prevenciju samoubistava (24 sata dnevno): 011/7777 000

Centar Srce (svaki dan od 14 do 23h): 0800-300-303 ili mejl adresa: vanja@centarsrce.org

Centar za mentalno zdravlje (svakog dana od 9 do 18h): 011/3612-487 i 064/8652-520

Nemanja Marinović
Nemanja Marinović
Kad ne uređuje tekstove, bistri politiku. Kad ne bistri politiku, bistri pop kulturu.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Večeras ističe rok za prijavu za rad na popisu stanovništva

Danas u 20 časova ističe rok za prijavu zainteresovanih za rad na popisu stanovništva, domaćinstava i stanova. Ukoliko...

Dan rudara: Ziđin slavi uz Zvezde Granda, za poginule u rudniku „Soko” još nema pravde

U subotu, šestog avgusta, u Srbiji je obeležen Dan rudara. Ovaj dan se obeležava u sećanje na 6. avgust 1903. godine, kada...

KBC Zemun će dozvoliti prisustvo oca na porođaju

Ginekološko-akušerska klinika KBC-a Zemun dozvoliće prisustvo oca na porođaju, najavio je upravnik GAK-a u KBC Zemun, ginekolog i akušer prim. dr Tomislav...

Izložba japanskih umetnika u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine

U okviru Desetog festivala „Dunavski dijalozi”, koji je deo zvaničnog programa „Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2022”, u Muzeju savremene umetnosti...

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još