Danas obeležavamo 8. mart – Međunarodni dan žena poznatiji i pod sloganom Neću cvet – hoću revoluciju. Ovaj praznik se kao međunarodni praznik žena slavi od 1917. godine, a Ujedinjene Nacije su ga prvi put obeležile tek 1975. godine. Razlog zbog kog se baš 8. mart uzima kao dan obeležavanja povezan je sa nizom protesta i demonstracija koje su organizovale žene zaposlene u tekstilnoj industriji u Njujorku 1857. godine. Tokom godina, ovaj dan poprimio je razna obeležja, pa tako umesto da slavimo žensku borbu i revoluciju, mi kupujemo cveća i bombonjere.
Feministkinje i aktivistkinje se bore sa ovim stereotipnim navikama društva, pa svake godine svuda u svetu izlaze na ulice i obeležavaju ovaj dan onako kako dolikuje: borbom za ravnopravnost.
Ova godina je drugačija zbog pandemije korona virusa, pa smo našu borbu digitalizovale i prenele u online prostor. S tim u vezi, želim da vas upoznam sa nekoliko savremenih naučnica, feministkinja, aktivistkinja, borkinja koje neumorno rade na boljem položaju žena (i ostalih) marginalizovanih grupa.
ŽARANA PAPIĆ
Bila je jedna od pionirki feminističkog pokreta u Jugoslaviji. Papić je bila sociološkinja i antropološkinja, profesorka na fakultetu i suosnivačica Centra za ženske studije u Beogradu (1992).
Žarana Papić je pripadala krugu mladih ljudi koji su aktivno učestvovali u mnogim događanjima u Studenskom kulturnom centru u Beogradu, tada najznačajnijom institucijom alternativne kulture. Vreme njenih studija poklapa se i sa velikim studentskim protestima 1968. godine u kojima je aktivna.
Od 1977. godine objavljuje članke na temu ženskog pitanja. Zajedno sa Lydijom Sklevicky uređuje knjigu “Antropologija žene” (1983), prvom te vrste u Jugoslaviji.
Umire 2002. godine a nama ostavlja mnoge naučno-feminističke radove, škole i borbe.
ADRIANA ZAHARIJEVIĆ
Diplomirala je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, da bi kasnije svoje studije nastavila na Fakultetu političkih nauka u Beogradu baveći se političkom filozofijom, feminističkom teorijom i društvenom istorijom 19. veka.
Radi na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju i jedna je od redovnih predavačica u Centru za ženske studije u Beogradu.
Tekstovi su joj prevedeni na više evropskih jezika, a autorka je knjiga “Postajanje ženom” (2010), “Ko je pojedinac? Genealoško propitivanje ideje građanina” (2014, 2019) i “Život telā. Politička filozofija Džudit Batler” (2020).
Piše za nekoliko dnevnih listova i portal, jedna je od vodećih savremenih feministkinja i naučnica pored Katarine Lončarević, Nađe Duhaček, Daše Duhaček, Zorice Ivanović itd.
MARIJA ANĐELKOVIĆ
Jedna je od osnivačica, a sada i direktorka nevladine organizacije ASTRA, sa sedištem u Beogradu, posvećena iskorenjivanju svih oblika trgovine ljudima i eksploatacije, a koja je dobitnik ovogodišnje nagrade Child10 za borbu protiv trgovine ljudima, naročito ženama i decom.
Anđelković je velika borkinja za prava žena i dece, koja se u radu nevladinog sektora zalaže za feminističke principe.
ANA BANKO
Tokom pandemije koronavirusa shvatamo, možda po prvi put, kako su to žene na prvoj liniji fronta. Shvatamo šta sve žene, lekarke, čine za ovo društvo. Jedna od njih je i virusološkinja prof. dr Ana Banko sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ona je i glavna istraživačica na „ROLERS“ naučnom projektu.
Banko je vrlo aktivna u naučnim krugovima, ali i u medijskom prostoru. Ona medije koristi za deljenje svog znanja o virusu, i značaju vakcinacije za građane i građanke.
MINJA BOGAVAC
Ona je dramaturškinja, pozorišna rediteljka i slem pesnikinja. Borkinja i feministkinja, aktivna u radu sa mladima.
Njeni dramski tekstovi izvođeni su u srpskim i evropskim pozorištima, prevođeni i uvršteni u nekoliko antologija savremene drame.
Od 1999. godine, sa rediteljkom Jelenom Bogavac i audio-vizuelnim umetnikom Igorom Markovićem vodi pozorišnu trupu Drama mental studio (DMS). Sarađuje sa brojnim organizacijama i institucijama kulture, među kojima su BITEF, Centar E8, Reflektor teatar.
Jedna je od prošlogodišnjih dobitnica BeFem nagrade koja se dodeljuje 8. marta.
JOVANA GLIGORIJEVIĆ
Novinarka, borkinja, feministkinja. Pomoćnica urednika nedeljnika VREME, urednica portala Vugl. Članica grupe Novinarke protiv nasilja prema ženama.
Žena čije je ime sinonim za borbu žena, ženska prava i prava žena u medijima.
Gligorijević se aktivno bori protiv nasilja prema ženama, kako u aktivističkom i ličnom delovanju, tako i profesionalno svojim medijskim angažmanom i radom sa mladima.
STAŠA ZAJOVIĆ
Mirovna aktivistkinja, jedna od osnivačica i najglasnija članica grupe „Žene u crnom“.
Autorka brojnih eseja, članaka i dodataka u lokalnim, regionalnim i međunarodnim medijima, časopisima i publikacijama o ženama i politici, reproduktivnim pravima, ratu, nacionalizmu i militarizmu, otporu žena ratu i antimilitarizmu (1992 – danas).
Nominovana za Nobelovu nagradu za mir u okviru kampanje „1.000 žena za Nobelovu nagradu za mir“ 2005. godine.
JELENA JAĆIMOVIĆ
Ilustratorka, aktivistkinja, borkinja, feministkinja, čuvarka ženskih prava kroz aktivizam i svoje umetničke radove.
Članica redakcije Zoomer, i deo ekipe Ne davimo Beograd.
Aktivno sarađuje sa mnogim ženskim nevladinim organizacijama, i najglasnija je protiv političkog i patrijarhalnog sistema društva i države.
HRISTINA CVETIČANIN KNEŽEVIĆ
Ona je sociološkinja, politikološkinja, feministkinja i aktivistkinja. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, odsek za sociologiju, a magistrirala je politokologiju – rodne studije, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Trenutno pohađa doktorske studije iz oblasti kulture i medija na Fakultetu političkih nauka.
Od 2019. godine koordinira istraživačkim programom Centra za ženske studije, Beograd. Radi na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu kao mlađa istraživačica.
Aktivna je na polju borbe protiv digitalnog nasilja prema ženama i bezbednosti na internetu. Od skoro vodi i stranicu „Feminizam i teretana“ putem koje osnažuje žene da rade na sebi, telu i snazi.
MILICA CRKVENJAKOV
Poznatija još i kao Draga devojčice, odnedavno na našoj medijskoj sceni kao jedna od mladih influenserki koja putem YouTuba-a komunicira i edukuje mlade devojke o svim „ženskim pitanjima“, bez tabua.
Ona je mlada aktivistkinja, feministkinja i borkinja koja je pronašla komunikacijski put za identifikaciju i edukaciju sa devojčicama i devojkama, otvoreno i destigmatizovano.
Javno govori i dela na polju queer i LGBTQ+ aktivizma.
KRISTINA KASTELEC
Borkinja za bolje i pravednije društvo. Borkinja za svet bez nasilja prema ženama, i protiv homofobnog društva.
Javnim izlaganjima govori o traumama i ličnim temama putem kojih se ljudi identifikuju: kao što je korektivno silovanje i o važnost mentalnog zdravlja.
Kastelec je tattoo umetnica, i u svom salonu TETO VAŽI radi besplatne tetovaže za žrtve seksualnog nasilja.
RADMILA PETROVIĆ
Rođena 1996. godine, mlada pesnikinja iz sela kod Arilja, po struci ekonomistkinja. Velika žena, velika borkinja.
ŠUMA, PLUG, JAGORČEVINA
osećam duše ženskih predaka
koje su nastradale od muške ruke
zakačile se za mene
kad sam krenula u Beograd
i neće ni one kući
govore mi: seci ih kao pihtije!
pogledom ili kuhinjskim nožem?
možda perorezom koji nosim u džepu?
hoću, samo ne ovog
naročito ovog!, naređuju
od svega što sam na svetu mogla biti
bila sam samo žensko, priča Radovanka
pse na selu nikad nismo cenili
a biti žena bilo je gore od psa
tvoj pradeda je bio kao izvor
kaže Dobrosava, hladan i prek
spavali smo u kaci za rakiju kad me je doveo
vešao me je kao mačku koja je pojela sve piliće
a sve je to i bilo zbog rakije
snago, ne pristaj da budeš nečija
izađite iz mojih pesama!
i vi ste htele samo sinove
koji su vam posle razbijali glave
ništa iz muke niste naučile, babe
sve je bilo uzalud
Srećan nam 8. mart!
Borba se nastavlja.
