fbpx

Slučaj Rio Tinto: prvi deo

Međunarodna kompanija „Rio Tinto“ bavi se rudarstvom i proizvodnjom metala u 36 zemalja širom sveta. Ističu da koriste napredne tehnologije da bi pronašli nove izvore minerala i metala. Pre 3 godine prestali su da proizvode fosilna goriva, uključujući i ugalj, jer žele da budu “deo rešenja za klimatske promene” i veruju da to jesu. Svest o uticaju koji njihov rad ima na životnu sredinu predstavljaju kao vrlo važan aspekt poslovanja kompanije.

Sa druge strane, za više od 100 godina delovanja Rio Tinta širom sveta događali su se različiti problemi, ali dve ekološke katastrofe u Australiji privukle su najviše pažnje javnosti.

U Bugenvilu (Papua Nova Gvineja) Rio Tinto je kao većinski vlasnik 45 godina upravljao rudnikom bakra i zlata “Panguna”. Nakon pobune meštana došlo je do građanskog rata i rudnik je zatvoren pre više od 20 godina. Pravni centar za ljudska prava iz Australije, zajedno sa 156 članova i članica zajednice Bugenvila u septembru prošle godine tužili su Rio Tinto.

„Mi svakodnevno živimo sa uticajuma Pangune. Naše reke su zatrovane bakrom, domovi se napune prašinom iz jalovišta, deca se razbole od zagađenja. Neke zajednice sada moraju provesti dva sata dnevno u šetnji samo da bi dobile čistu vodu za piće jer su im obližnji potoci začepljeni rudničkim otpadom. Hitno nam je potreban Rio Tinto da učini ono što je ispravno da se izbori sa katastrofom koju su ostavili za sobom.“, rekla je meštanka sela u blizini rudnika Panguna.

Izvor: Human Rights Law Center

U izveštaju Pravnog centra za ljudska prava govori se o ozbiljnim zdravstvenim problemima sa kojima se suočava lokalno stanovništvo (kožne bolesti, respiratorni problemi, komplikacije u trudnoći), sve uzrokovano zagađenom vodom, zemljištem i usevima poplavljenim toksičnim blatom na 38 lokacija u blizini nekadašnjeg rudnika.

„Ozbiljno krše osnovna prava zajednica na hranu, vodu, zdravlje i stanovanje.“

Na sajtu Rio Tinta stoji da će pružiti usluge pomirenja koje je predložila AusNCP u vezi sa ovim slučajem. Oni priznaju propuste u radu, te ističu da će poštovati međunarodne standarde i da su spremni da ispune svoje obaveze .

Velika mrlja na ugled ove svetske kompanije dospela je nakon što su u maju 2020. radnici razorili dve pećine Aboridžina u Pilbari u Australiji, koje predstavljaju arheološka nalazišta stara oko 46.000 godina, od neprocenjivog značaja. Nakon tog događaja, direktor zajedno sa dva menadžera podneli su ostavke.

„London mining network“, mreža organizacija za ljudska prava, zaštitu životne sredine i solidarnost u svom tekstu iz marta ove godine „Ulaganje u Rio Tinto? Evo šta biste trebali znati“ navodi različite primere lošeg uticaja poslovanja Rio Tinta na prirodu širom sveta, koji mogu biti povod za opravdanu sumnju u obećanja ove kompanije. 

Nevladina organizacija koja se bavi zaštitom prirodnih resursa širom sveta, Center for Biological Diversity napravila je mapu na kojoj su prikazana mesta na kojima Rio Tinto ugrožava životnu sredinu. Na toj mapi nalazi se i projekat “Jadar” u zapadnoj Srbiji.

Izvor: Center for Biological Diversity

Godina 2004. od presudnog je značaja za kasnije interesovanje ove kompanije za našu zemlju. Naime, ona je u Srbiju stigla godinu dana ranije, ali 2004. istraživači i istraživačice otkrili su jedninstveno ležište litijuma i bora u blizini Loznice. Taj novootkriveni mineral nazvali su “jadarit” po reci Jadar. Kao najznačajniji proizvodi koji bi se mogli dobiti od jadarita predstavljene su litijumske baterije i električna vozila.

„Jadar je rudno ležište sa potencijalom da Srbiju učini značajnim svetskim proizvođačem litijuma i bora“, stoji na sajtu kompanije

Prethodne godine završena su geološka istraživanja i najavljeni su planovi Rio Tinta u okviru ovog projekta. Planiraju izgradnju rudnika i fabrike za preradu rude i odlaganje industrijskog otpada. Trenutno rade na studiji izvodljivosti, nakon čega, prema njihovom planu sledi faza izgradnje početkom 2022. koja će trajati četiri godine. U ovaj projekat je do sada uloženo 450 miliona dolara.

Kada je reč o zaštiti životne sredine, kažu da su svesni loših uticaja, ali i da rade na njegovom smanjenju primenom najsavremenijih tehnologija. Sa ciljem da se čuje glas lokalne zajednice oni osnivaju lokalni Odbor za zaštitu životne sredine i organizuju dane „Otvorenih vrata“.

Otpad od rudnika i fabrike koristiće se u daljem radu u 20 procenata, dok će se ostalih 80 transportovati na deponiju, gde će biti korišćene najsavremenije tehnologije. Tvrde da otpad neće biti toksičan, a da štetne materije nikada neće dospeti u životnu sredinu. Naglašavaju da će ispuniti najviše međunarodne standarde i da će poslovati u skladu sa propisima Republike Srbije, Evropske Unije i u skladu sa dogovorima sa lokalnom zajednicom.

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu tek treba da bude urađena.

Nastavak teksta sutra.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Studija CDC: Više od 10 puta manja verovatnoća da će vakcinisane osobe biti hospitalizovane

Rezultati nove studije američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) pokazuju da vakcine protiv korona virusa značajno smanjuju verovatnoću za hospitalizaciju...

Šta se dešavalo na ekološkom ustanku i zašto nam je to važno?

U subotu 11. septembra u Beogradu održan je drugi po redu ekološki protest, kako su ga organizatori nazvali, „Ustanak za opstanak"....

LJUBICA BELJANSKI RISTIĆ: Najveća vrednost je stvoriti uslove za one koji dolaze

O svetlosti, mraku i pozorištu kao prostoru zajedničkog življenja LJUBICA BELJANSKI RISTIĆ je dramska pedagoškinja, pozorišna umetnica, radnica...

US Open: Sve što se dogodi po prvi put je posebno

Finala US Opena ove godine mnogo su obećavala. Prvo, finale ženskog singla, bilo je istorijsko i pre rezultata: poslednji...

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još