Presek nedelje: nešto vam ništa ne verujem

U moru medijskih informacija, prebukirani drugim obavezama, ne stižemo sve da ispratimo, pogledamo, pročitamo. Zato je tu PRESEK NEDELJE, da vam pruži pogled unazad i „sažvaće“ ono što je bitno. Nema na čemu.

Ove nedelje mi je opšti utisak – ništa vam ne verujem. Uopšte ne verujem da je u srži peticije protiv Jale i Bube incident u Nišu, niti da je baš Brega trn u oku, ni da su poskupljena u cilju spasavanja domaćih proizvođača. Ništa vam, bre, ne verujem.

Foto: Buba Corelli ft. Jala Brat & Coby – Divljam / Youtube printscreen

Šta zapravo stoji iza peticije protiv Jale i Bube?

Na internetu je pokrenuta peticija da se zabrani ulazak u zemlju bosanskim reperima Jali i Bubi nakon incidenta koji se dogodio u Nišu. Naime, radi se o nastupu koji su njih dvojica imali sa reperom Inasom 31. jula, a incident se zapravo dogodio dok je Inas pevao svoj blok. Kako se vidi na snimku koji kruži internetom, dečak koji je bio na bini bačen je u publiku, a nakon toga su osobe koje su ga bacile skočile za njim i udarale ga.

Kako pišu Južne vesti, Saša Matejić ispred Team sistem musica, jedan od organizatora koncerta rekao je da nije tako kao što izgleda, već da su deca radila izazov da ukradu Moet sa stejdža i da ih je obezbeđenje Nifon, znajući za to, pustilo na binu, a da je „pomoć pri silasku izgledala kao bacanje“. On je negirao da je bilo bacanja, kao da snimak ne postoji i da se sa njega ne vidi vrlo jasno šta se desilo. Sa druge strane, Slavko Šain iz obezbeđenja Nifon, kazao je za Južne vesti da je zgrožen ponašanjem osoba koje su učestvovale u incidentu, ali da to nisu članovi njihovog obezbeđenja, već su bili u timu izvođača. Nakon incidenta, potvrđuju oba sagovornika Južnih vesti, saslušani su u niškoj Policiji. Matejić kaže da nije bilo osnova za pokretanje bilo kakvog postupka. Južne vesti do trenutka pisanja teksta nisu dobile informacije iz policije u vezi sa incidentom.

Bio izazov ili ne, čije god obezbeđenje bilo – vidimo jasno šta se desilo i ponašanje jeste nedopustivo. Ali, da li je osnov da se nekome zabrani da uđu u Srbiju? Ova situacija je, navodno povod, ali se peticija šeruje uz fotografije navodnih antisrpskih komentara sa jutjub kanala „Imperia“ koji su već bili u medijima i vrlo su sumnjive verodostojnosti.

Peticija je postavljena uz opis „Potpisujemo ovu peticiju za zabranu ulaska u Srbiju dotičnim „reperima“ jer svako ko ne poštuje ovu državu, njenu decu i njen narod, nema šta da traži tu. Jer „nije Srbija šaka pirinča da je pozova svaka vrana koju vetar nanese“!“.

Nešto mi se ne čini da je ovaj citat koji se pripisuje Milošu Obiliću povezan sa incidentom, već bi se pre reklo da iza peticije, upakovane u hajp oko ovog incidenta, stoji neka sasvim druga „ideologija“.

Kako pišu tabloidi, ljudi na mrežama su „kivni“ jer se reperi nisu oglasili ovim povodom, a zapravo jesu – Buba je osudio nasilje koje se dogodio i objasnio da oni nisu bili na sceni i nisu imali veze sa tim događajem.

Takođe, pitanje je po kojoj osnovi im se može zabraniti ulaz u zemlju jer oni nijedan zakon ove zemlje nisu prekršili. Zakon o strancima opisuje niz situacija u kojima se nekome može zabraniti ulaz u zemlji, od kojih nijedan nije relevantan za ovaj slučaj, izuzev možda kada je u pitanju „stranac odgovoran za prekršaj ili osuđen za krivično delo sa elementima nasilja ili ako je za takav prekršaj ili krivično delo pokrenut postupak“ – dakle, u slučaju kada bi se pokrenuo postupak što se nije dogodilo (a moralo bi!) i ako se utvrdi da su njih dvojica za prekršaj krivi.

I dok potpisujemo neke peticije koje nismo sigurni ni čije su, ni na kojim osnovama formirane – možda da se zapitamo da ovo nije još jedna priča o nečemu sasvim drugom, upakovanom u oblandu „brige“ za nekoga i „zaštite“ od nasilja. Ne bi bio prvi, ni jedini slučaj.


Foto: Youtube printscreen

Bregović inspiracija za masakr na Kosovu?

Udarna vest u kosovskim medijima jeste najavljeni nastup Gorana Bregovića na festivalu piva u Korči u Albaniji. Kako pojedini mediji na albanskom jeziku navode, Goran Bregović je svojom muzikom postao „inspirator za masakre na Kosovu“, pre svega referišući na pesmu „Kalašnjikov“.

Posebno je zanimljiva ova teza ako se uzme u obzir da je pesma nastala pre tih događaja na koje se referiše, nepovezana sa njima, i kako je Bregović istakao – sasvim slučajno, te da čak i ne zna kako mu je baš reč „kalašnjikov“ pala na pamet.

Druga zanimljivost je to što je upravo Bregović nastupao u Tirani 2014. godine, kada mu je tadašnji gradonačelnik glavnog grada Albanije, a sadašnji premijer Edi Rama, dodelio ključeve grada.

Odlazi se i korak dalje, te kako piše N1, KoSSev prenosi pisanje lista Gazeta ekspres koji tvrdi kako je Bregović „priznao“ da se sastao sa nekadašnjim liderom bosanskih Srba Radovanom Karadžićem koji je pred Haškim tribunalom osuđen na doživotni zatvor zbog ratnih zločina u BiH, te ispričao da je jednom sreo Karadžića na recepciji jednog hotela u Beogradu i pitao ga: „Kako stoji naša stvar?“, na šta je Karadžić odgovorio: „Pobeđujemo 100 odsto!“ Gazeta ekspres piše i da je Bregović, koji je nedavno upitan šta je to značilo, pokušao je da promeni smisao ovog razgovora rekavši da se zapravo radi o kockarskoj igri, a ne o ratu u Bosni, prenosi N1.

Otvara se pitanje – kome i zašto baš sada smeta Goran Bregović? I čemu ovo naknadno učitavanje služi? Pa sve čak i da jedna pesma jeste bila iskorišćena u određene svrhe, da li je to odgovornost njenog autora i kako autor može da utiče na to kako će deo publike njegovo delo interpretirati i koje će mu značenje dati?

Bilo kako bilo, nastupa će evidentno biti jer, prema rečima zamenice gradonačelnika Korče bez obzira na zahteva sa Kosova i bez obzira na to što su pevači sa Kosova otkazali učešće na festivalu zbog pretnji nacionalističkih grupa – Bregovićem nastup neće biti otkazan.

„Ne postoji politički pristup učešću pevača rođenog u Sarajevu i čast nam je da on nastupi, a koliko mi znamo, a u pravu smo, Bregović se nikada nije pozicionirao ni protiv Albanaca ni protiv Kosovara“, izjavila je zamenica gradonačelnika Benilja Terova, piše N1.


Foto: N1

Preko vode do slobode

Zamislite crveni meteoalarm, preko 35 stepeni, vraćaš se posle celog dana s posla – i nemaš vode ni za piće i osveženje, a kamoli za tuširanje? Ako vam je teško da zamislite ovu scenu – skoknite do Lazarevca.

Lazarevčani su održali protest „Lazarevac žedan vode i slobode“ zato što, u 21. veku – nemaju vodu. Vodosnabdevanje je decenijski problem ovog grada, a restrikcije su posebno učestale poslednjih 15 godina. Lazarevčanima je posebno veliki problem to što ne znaju ni kada će se restrikcije dogoditi. Zato su zahtevi protesta konačno rešavanje pitanja vodosnabdevanja, ostavka direktora komunalnog preduzeća u ovom gradu, kao i to da ih gradske vlasti redovno obaveštavaju kada će se restrikcije dogoditi.

Zamislite da ste toliko godina bez vode da vam je prihvatljivo i da samo znate kad će sledeći put nestati? Kao da voda nije univerzalna ljudska potreba, a trebalo bi biti i ljudsko pravo.

Lazarevac je posetio i zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić koji je najavio da će Grad Beograd raspisati tendere za kopanje bunara koji bi trebalo u narenom periodu reše problem vodosnabdevanja, piše N1. Po pisanju ovog medija, Vesić je istakao da se ne može očekivati instant rešenje, te da Lazarevac u narednih pet, šest godina treba da se osloni na bunare, sve dok ne bude izgrađena fabrika vode „Makiš 3“.


Foto: Facebook/Senad Šantić

Može i drugačije

Znamo kako kapitalizam izgleda. Pelene u fabrikama, otpuštanja kad radna snaga postane „previše skupa“ i odlazak u zemlje još-više-trećeg-od-trećeg-sveta gde je sve jeftinije, bezočna akumulacija profita na račun jeftine radne snage… ali i ne mora uvek tako. Ako dođeš iz Švedske, koja je socijaldemokratska, možda ćeš radnike i vrednovati malo više.

Upravo je to primer koji nam donosi Mostarac Senad Šantić koji je odveo sve zaposlene u svojoj firmi ZenDev na godišnji odmor u tursku Alanju. Kako navodi N1 Sarajevo, Šantić i njegov kolega uradili su to kada su shvatili da većina ljudi koji rade u firmi nisu nikada leteli avionom. Želeli su da urade nešto posebno za ljude koji su „uradili sve za njih”. Smatraju da će doći do povezivanja i da će se to pozitivno odraziti na posao.

Naravno, mnogi ih ismevaju. Mnogi ne mogu da shvate da, zapravo, istraživanja i pokazuju da su zadovoljni radnici produktivniji. Da se duže zadržavaju u firmi i time se ne troše resursi na stalno obučavanje novog kadra. Da se više identifikuju sa firmom i više trude i daju bolje rezultate. I jednostavno – srećan čovek je produktivniji čovek. I ako hoćeš da budeš dobar kapitalista – radnik treba da ti bude zadovoljan, a ne potlačen i potplaćen. Ali, onda nećeš biti kapitalista u smislu nama poznatom.

„Pre nekoliko dana neko me pitao – zašto? Dobro pitanje, koje vas tera da razmišljate stilovima liderstva, o odnosu poslodavac-zaposleni, o menadžmentu, kapitalizmu protiv socijalizma i drugim pitanjima”, napisao je Šantić na Fejsbuku, piše N1.

I otvorio je brojna pitanja.


Foto: Eduardo Amorim / Visualhunt

Poskupljenje za opšte dobro

Sigurno ste primetili da su ovog leta cene nešto čudno. Nešto kao da sve košta mnogo više nego što smo to navikli, a pre svega voće i povrće. Ili je to samo moj utisak.

O slučaju paradajza već sam ranije pisao, a novi slučaj evidentnom poskupljenja sada je svinjsko meso.

Kako piše N1, svinjsko meso, koje se najviše jede u Srbiji, od januara je poskupelo za oko 20 odsto. Podaci koje navode pokazuju da je na teritoriji Beograda cena svinjskog mesa od 430 dinara, koliko je bila u januaru, poskupela na 520 dinara, u julu. U januaru je u Vranju cena svinjetine bila najjeftinija – 325 dinara, dok je uz blage oscilacije u julu povećana za 20 dinara.

Šta je objašnjenje? Kako piše N1, stručnjaci naglašavaju da Srbija godišnje uveze i do 50 hiljada tona svinjskog mesa, te prema predviđanjima analitičara dolazi vreme kada će ponuda mesa biti smanjena, što prema zakonu ponude i tražnje, dovodi do povećanja cene.

Ah taj zakon ponude i tražnje, šta bi mi bez njega.

Sa druge strane, kako piše N1, agroekonomski analitičar Milan Prostran naglašava da će povećanje cena od 10 ili 20 odsto potrošači verovatno moći da podnesu, a da će mnogo pomoći proizvođačima.

„Dakle, ja nemam nameru da smirujem nikakvu situaciju, nego pokušavam da kažem da je ovaj sektor stočarstva u Srbiji već duže u velikoj krizi. I morali bismo svi zajedno, kao potrošači, da i platimo možda nešto višu cenu da ga na kraju podržimo i da spašavamo sopstvene proizvođače“, ističe Milan Prostran.

Da li spašavamo proizvođače kao što spašavamo i proizvođače paradajza? Koliko od tog novca koji platimo ide proizvođačima, a koliko se u cenu ugrade svi ostali dok ona dođe do našeg stola? Jel će to opet biti ona priča proizvođač dobije 10 dinara, a mi u marketu kupujemo za 110? Izvinite što ne verujemo vašoj kapitalističkoj logici.

Cover photo: Buba Corelli ft. Jala Brat & Coby – Divljam / Youtube printscreen

Nemanja Marinović
Nemanja Marinović
Kad ne uređuje tekstove, bistri politiku. Kad ne bistri politiku, bistri pop kulturu.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Leksikon s2:ep16 / Andrija Perišić

Poželeti da saznaš životnu priču ponekad podseća ne nemoguću misiju. Leksikon je te nemoguće misije pretvarao u moguće.

Pitali ste koja to prava LGBT+ osobe nemaju – evo kompletnog odgovora

Danas se obeležava Međunarodni dan borbe protiv homofobije, transfobije i bifobije (IDAHOT) kako bi se skrenula pažnja na nasilje i diskriminaciju lezbejki,...

100 evra za mlade – evo kako da se prijavite

Noćas su otvorene prijave za pomoć države za mlade od 16 do 29 godina, u iznosu od po 100 evra i trajaće...

Epilog slučaja Mirele Čavajde

Hrvatsku javnost, ali i region danima već potresa slučaj Zagrepčanke, Mirele Čavajde kojoj u u poodmakloj trudnoći lekari, zbog prigovora savesti, ne...

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još