Bio sam u osnovnoj školi kada sam prvi put čuo ljude kako sa izrazom gađenja na licu izgovaraju reč “Šiptar”, a dodatno su udžbenici iz istorije zalivali to tek posađeno seme mržnje prema stanovništvu Albanskog porekla sa Kosova. Siguran sam da nisam jedini kome je ta mržnja nametnuta, niti da sam jedini kome se zbog toga vršnjaci i vršnjakinje sa Kosova koji su nam tako blizu, čine tako dalekima. Koliko nas je, zapravo imalo priliku da priđe bliže i da ih upozna? Verovatne ne veliki broj. Zato nam o lošim, a i dobrim stranama života na Kosovu govore aktivisti i aktivistkinje iz Prištine koji svojim zalaganjem menjaju svoje zajednice: Elsa, Amina, Agon koji su studenti i studentkinje prava, medicine i sociologije, kao i Hana koja je srednjoškolka.
Sistem obrazovanja nam je ugrožen i prisutna je korupcija
“Kosovo ima jedan od najgorih sistema obrazovanja na svetu, što je grozna vest za mlade. Sistem obrazovanja ne priprema mlade za život kao ni za buduće poslove” kaže Agon što potvrđuje i istraživanje vezano za ovu oblast, a takođe se u udžbenicima za srednje škole iz biologije, građanskog obrazovanja, istorije, psihologije i sociologije pojavljuje preko 100 izjava sa diskriminatornom retorikom, navodi se u izveštaju koji je objavio YIHR Kosovo. Vezano za ovu temu, Elsa nagoveštava da je korupcija prisutna u sistemu obrazovanja i da u školama “pare govore” a takođe i da odrastanje na Kosovu znači znati svaki od termina “nekompetentnost, korupcija, neefikasnost, ilegalno i nepravda” od malena. Korupciju kao jedan od problema navode takođe Hana i Amina, a Agon smatra da mladi odbijaju da ćute kada je ova tema u pitanju što je obećavajući znak za budućnost.
Prisutna je nezaposlenost i nemamo slobodnu tranziciju ka drugim zemljama
U izveštaju Svetske banke i Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije ističe se da je nezaposlenost na Kosovu najveća na Balkanu i da iznosi 29%. Ovim problemom su najviše pogođeni mladi, imajući u vidu da 53% stanovništva Kosova čine mladi ispod 25 godina. Agon navodi nezaposlenost kao jedan od glavnih problema, kao i to da je viza svima neophodna bilo gde da putuju, osim komšijskih država i Turske sa čim se slaže i Elsa. Državljani Republike Kosovo mogu da putuju bez vize u Albaniju, Makedoniju, Crnu Goru, Maldivska ostrva i Republiku Tursku navodi se na sajtu Ministarstva inostranih poslova i dijaspore Republike Kosovo. Oni koji poseduju pasoš ne mogu da ga pokažu, već samo da daju ličnu kartu i da sačekaju da se izradi dodatni dokument sa kojim mogu da budu u Srbiji do tri meseca, navodi BBC Srbija.
Mladi se ipak bore za ovu zemlju
“Mi se često usuđujemo da ovo mesto nazivamo beznadežnim, ali ako ostanete dovoljno dugo shvatićete zapravo da to jednostavno nije istina. Osvrnete se i vidite mlade mlade ljude koji energično rade, naporno uče, motivisani time da naprave promene. Tinejdžeri i tinejdžerke se bave programiranjem, vršnjaci i vršnjakinje upisuju Harvard, mnogi ispod 30 godina uspešno razvijaju sopstvene biznise, to su sve ljudi koje možete upoznati u mom gradu. Ne tako beznadežno uopšte!” kaže Elsa, kao i to da u njenom okruženju izreka “poluprazna čaša” znači da ima prostora da se napravi promena. Nesumnjivo je da mladi predstavljaju ogromnu nadu i glavnu pokretačku snagu Kosova sa čime se slažu i moji ostali sagovornici i sagovornice.
“Osoba koja nije dovedena do ludila na ovom Kosovu, nikada čak nije ni bila razumna”
Ovako glasi citat na jednom zidu u Prištini gde i Elsa živi, a nadovezijući se na njega ona ističe da to može biti istina i da su za stvaranje inovativnije okoline potrebni neki “luđi”. Međutim, smatram da su “luđi” potrebniji i nama u Srbiji za stvaranje boljeg okruženja. Za pocetak okruženja gde nećemo biti unapred “isprogramirani” da nekoga mrzimo na osnovu nacionalne pripadnosi kao i okruženja, gde neće biti nikakve mogućnosti da mladi sa Kosova i iz Srbije jedni druge smatraju gonjenim zverima.
