Pašina kuhinja part 1: Muškarci, varjače u ruke!

Da ne citiram Muškarčine, ali pravi muškarac zna da kuva! Ako čekate nekoga da Vam donese ručak u krevet i pride gunđate o ukusu, Vi niste muškarac, Vi ste parazit. Ali to već svi znamo, zar ne?

Top liste se vraćaju, rođaci. Dobrodošli na Zoomer, poslušajte Pašinu tužnu životnu priču. *puštaj violinu*

Kad sam bio klinac, hteo sam da budem kuvar. Gledao sam 24Kitchen po ceo Božji dan, mislio sam da ću gotovo sigurno postati novi Džejmi Oliver. Čak sam se i prijavio za neko opskurno takmičenje u kuvanju, neki rijaliti, ne znam iskreno ni ja šta je to bilo. Ali znam da sam bio rešen. Doktorirao sam i spremanje jednog jela, kojim bih osvojio svet. A to jelo bilo je:

Špagete bolonjeze

Poenta ovog teksta je da sve pišem iz glave, onako kako ja spremam. Znači, bez guglanja i proveravanja. Autentični Paša.

Pošto moja majka ne koristi toliko začina prilikom kuvanja, može se reći da sam ostao željan začinjene hrane. Iako sam od nje nasledio jezivo slab želudac koji me ubija sa gorušicom svaki put kad pojedem i nešto malko začinjeno, volim lukčinu, biber i đumbir više nego ‘leba.

Ako želite da saznate kako da spremite savršene bolonjeze… guglajte, nemam pojma. Ovde ćete naučiti kako da pravite bolonjeze a la Pasha. *rokaj novu temu*

Pošto obično klopu koju ja spremam jedemo samo burazer i ja, doza za nas dvojicu odgovara dozi za 5-oro ljudi. Neophodni sastojci su:

500gr dva puta mlevenog mešanog mesa

Litar paradajz sosa (kupite neki na akciji, iskreno nije bitno koji je)

Ofrlje odoka brašna

Ofrlje odoka soli

Ofrlje odoka ulja

Pola crnog luka

Ofrlje odoka belog luka u prahu, bosiljka, đumbira, peršuna, majorana, bibera (koji god da imate, beli, crni, žuti, mi u Zoomeru nismo rasisti), ORIGANO (volim ga najviše na svetu), možete i još neke te listiće, meni je to uvek bilo kul

I NAJVAŽNIJI ZAČIN- Smeša začina za bolonjeze

Koliko god da sam ja Džejmi Oliver, što je sigurno sigurno je.

‘Ajmo sad na spremanje klope.

Iseckate lukac, možete i ceo kad ste već iseckali pola, neće se baci. Izabrano posuđe u kom spremam mi je lonac, a ne tiganj. Razlog? Lakše se posle podgreva, tiganj mi je nekako bljak.

Dakle, iseckate lukac i bacite u lonac koji ste prethodno zapljunuli uljem (ne previše zejtina, oskudica je, a i luk lepo pusti vodu). Pojačate vatru na najjače, jer ste i Vi najjači, i onda malo mešate taj luk, da ne zagori. Kad dobije zlatnu boju, onda smanjite na pola vatre i surduknete ono mleveno meso. Dok se meso još ne obradi termički, nakrkate onaj granulirani beli luk. To sam slučajno uradio prošli put kad sam spremao i pao sam na guzicu kad sam probao. Dakle, pomešate to sveže meso sa lukom i na tihoj vatri konstantno mešate meso, da ne uhvati odozdo. Ako uhvati, onda možete da se slikate i to u boji, ’em će meso biti onako gorko zagorelo, ’em ćete oribati šerpu na sveti Nikad.

Kad meso postane onako mleveno-meso-braonkasto, smanjite vatru skroz dok se okrećete i paničite jer ne znate kako da otvorite paradajz sos i smešu začina. Koliko god da sam spreman, uvek zaboravim makaze i svaki put mi zagori meso. Vi to nemojte da radite, ne budite kao Paša. Meso prelijte paradajz sosom i usput dobro mešajte. Postepeno pojačajte vatru i dodajte smešu začina. Pošto je ta smeša predviđena za polovinu mere koju sam ja preporučio, dodajte još kulturnu količinu brašna, ofrlje odoka, otprilike punu varjaču. E, sad kreće moj omiljeni deo. Sad se igrajte. Skidajte redom šta imate sa police od začina i krkajte. Začin koji bih najviše preporučio jeste origano. Origano daje taj oriđiđi italijanski ukus.

Sve to fino lepo kulturno šarmantno promešajte, ne dajte sosu da proključa. Mešajte dok Vam ruke ne otpadnu. Potom, kad ste se umorili od mešanja, možete dodati opet neke začine, so i tako to, ko šta voli. Poenta je da to deluje nejestivo koliko je začinjeno. Trik je u tome što je paradajz sos toliko sladak da je neophodno prezačiniti da bi to imalo smisla.

Onda poklopite šerpu, malo opet pojačajte vatru, da proključa. Kad proključa, vo vjeki vjekov isključite ringlu i ostavite šerpu na toj uzavreloj ringli. Akcenat, pored začina, stavljam na poklopcu šerpe. To je vitalni, kardinalni deo. Zašto? Jer ko će ribati šporet, to ključa k’o Etna?

Špagete ne moram da Vam pričam kako se kuvaju, to valjda znate. U vrelu vodu malo soli i ulja, 8 minuta kuvati špagete, procediti i izvaditi jelte.

I tako se, Muškarčine prave špagete.

Ne brukajte se u buduće, spremite i Vi nešto što nisu viršle ili zagoreli ćevapi i obradujte najbliže. Meso dinstajte na vreloj vodi, srećan Božić i Hristos se rodi!

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još