OPEN BALKAN: Šansa za ujedinjenje ili retorika za političku korist?

*Tekst je nastao u saradnji portala Zoomer i redakcije Community Reporters Albania. Tekst možete čitati na BHS jeziku, albanskom, makedonskom i engleskom jeziku.

Albanija i Srbija imaju težak istorijski prtljag. Raspad Jugoslavije, sukob na Kosovu i jednostrano proglašena nezavisnost koja je usledila stvorili su snažne fluktuacije u tenzijama između dva naroda.

Znaci normalizacije se primećuju između Srbije i Kosova, pre svega kao rezultat dijaloga koji promoviše Evropska Unija. Tvrdi se da će normalizacija odnosa dve zemlje prevazići simbolična rukovanja, ali sve zavisi od sprovođenja bilateralnih sporazuma.

Politički odnosi i društvene razmene između kosovskih Albanaca i Srba i dalje su opterećeni tenzijama 90-ih, ali između Albanaca koji žive u Albaniji i Srba odnosi su izgleda malo topliji.

Tirana i Beograd su dva pokretačka centra inicijative „Otvoreni Balkan“. Kroz ovu novu inicijativu, koja ima za cilj da uključi zemlje Zapadnog Balkana, teži se unapređenju slobodnog kretanja dobara i građana, ali i razbijanju komunikacijskih barijera između dva naroda.

Za sada su samo Srbija, Albanija i Severna Makedonija deo ove inicijative, dok Kosovo i Metohija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora odbijaju da se pridruže.

Фото: Председништво Србије / Димитрије Голл

Šta je „Otvoreni Balkan” inicjativa i koje koristi imaju države članice?

Edi Rama, Aleksandar Vučić i Zoran Zaev sastali su se prvi put 10. oktobra 2019. godine u Novom Sadu, u Srbiji, kako bi bi napravili inicijativu čije je početno ime bilo „balkanski mini Šengen“.

Samo su Albanija, Srbija i Severna Makedonija pristale na pridruživanje, dok su Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Kosovo i Metohija odbile da učestvuju.

„Otvoreni Balkan“ je inicijativa saradnje tri zemlje regiona, Albanije, Severne Makedonije i Srbije i ima za cilj da u regionu Zapadnog Balkana što pre primeni četiri slobode Evropske Unije; kretanje ljudi, dobara, usluga i kapitala. Krajnji cilj inicijative je da omogući zemljama regiona da otvore svoje granice kako bi se olakšao život građanima, kao i poslovanje. Inicijativa je u okviru regionalne saradnje i u skladu sa Zajedničkim regionalnim tržišnim planom Berlinskog procesa, te joj se nisu usprotivile SAD i EU.

Da bi se ispunili postavljeni ciljevi, u okviru „Otvoreni Balkan“ inicijative održan je niz sastanaka na kojima su potpisani sporazumi između tri države članice.

Na prvom sastanku dogovoreno je da građani putuju sa važećom ličnom kartom do 2021. godine, da mogu raditi bilo gde u regionu i da im diplome budu priznate u celom regionu. Dogovoreno je i da se poveća saradnja protiv organizovanog kriminala, kao i da zemlje potpisnice pomognu jedna drugoj u odgovoru na prirodne katastrofe.

Na sastanku održanom desetog novembra 2019. godine fokus je bio na olakšavanju kretanja dobara i građana. Pandemija korona virusa je usporila process jer se tokom 2020. godine članice nisu mogle da sastajati fizički, te su odabrale da održavaju sastanke onlajn. Na prvom sastanku održanom uživo, nakon ublažavanja mera prouzrokovanih pandemijom korona virusa, jula 2021. godine u Skoplju predstavljen je novi naziv inicijative. Inicijativa je preimenovana iz „Mini Šengen” u „Otvoreni Balkan”.

Na ovom sastanku su trojica lidera potpisala nekoliko sporazuma koji predviđaju da će tokom 2023. godine kretanje građana i dobara postati slobodno i nesmetano između Albanije, Srbije i Severne Makedonije. Drugi sporazum zasnovan na zelenoj agendi odnosi se na zaštitu i spasavanje od prirodnih katastrofa na Zapadnom Balkanu. Na ovom sastanku dogovoreno je slobodno kretanje na tržištu rada između zemalja kroz davanje radnih dozvola za građane koji žele da rade u ovim zemljama. Albanija je u decembru 2021. bila domaćin zemljama Zapadnog Balkana, ali su zemlje uključene u inicijativu ostale iste, jer su Kosovo, Bosna i Hercegovina i Crna Gora ponovo odbile da se pridruže inicijativi.

Zemlje potpisnice „Otvoreni Balkan” inicijative potpisale su ukupno 9 sporazuma koji se odnose na mobilizaciju ove tri zemlje u pogledu suočavanja sa prirodnim katastrofama, olakšavanja uvoza i izvoza dobara, lakog pristupa tržištu rada i dobijanja boravišnih dozvola, kao i u pogledu elektronske identifikacije građana Zapadnog Balkana, saradnje u oblasti veterine, bezbednosti hrane i stočne hrane i fitosanitarija na Zapadnom Balkanu, te saradnje u oblasti akreditacije na Zapadnom Balkanu.

Vučić je tokom sastanka rekao da će zemlje uključene u ovu inicijativu poštovati dogovore, te da će spasilačke jedinice i jedinice za vanredne situacije međusobno sarađivati kako bi se izbegle tragedije koje mogu zadesiti Albaniju, Severnu Makedoniju i Srbiju. Međutim, kritična situacija sa požarima sa kojima se Albanija suočila u leto 2021. godine pokazala je da dogovori nisu bili funkcionalni i da su albanskim vatrogascima u pomoć pritekle njihove kolege sa Kosova.

Otvoreni Balkan – mnogo neodgovorenih pitanja

U Srbiji je u toku predizborna kampanja i za treći april raspisani su lokalni, parlamentarni i predsednički izbori. Open Balkan inicijativa često je prisutna u medijskom diskursu, međutim konkretnih odgovora na mnoga pitanja još uvek nema.

Prema Sporazumu o povezivanju šema elektronske identifikacije građana Zapadnog Balkana, Identifikacioni broj Otvorenog Balkana je jedinstven broj koji građani građanke sve tri zemlje mogu dobiti na portalima e-uprave ili na portalima za elektronsku identifikaciju. Preduslov za to je da građanin ili građanka imaju elektronski identitet izdat u okviru „registrovane šeme elektronske identifikacije u njegovoj zemlji”. Ovaj broj predstavlja, kako je navedeno, „dodatak na već postojeći elektronski identitet državljanina, koji mu daje mogućnost da primeni prava u okviru inicijative Otvoreni Balkan”. Početkom marta gradonačelnik Beograda prof. dr. Zoran Radojčić sastao sa gradonačelnikom Tirane Erionom Veliajem u Tirani, nakon čega je, prema pisanju regionalnih medija, izjavio da će izdavanje ovih dokumenata početi u aprilu 2022. godine.

Međutim, elektronska identifikacija je preduslov kako bi se obezbedio jednak pristup tržištu rada. Prema izjavi ministra finansija Vlade republike Srbije, Siniše Malog, od prvog januara 2022. godine biće prihvaćene jedinstvene radne dozvole za sve tri zemlje. Bez elektronske identifikacije, po svemu sudeći, to neće biti moguće.

Prema analizi Sporazuma o uslovima za slobodan pristup tržištu rada, građani i građanke Srbije, Albanije i Severne Makedonije „imaju pravo da se slobodno kreću, borave i rade” na teritorijama ove tri zemlje I jednak pristup tržištu rada. Kako bi ostvario pravo na slobodan pristup tržištu rada državljanin ili državljanka druge zemlje treba da registruje svoje podatke u skladu sa propisima, najkasnije 90 dana od ulaska u zemlju. Nakon što dobije Identifikacioni broj Otvorenog Balkana, i što elektronskim putem bude obavešten da je procedura registracije završena, stiče pravo na slobodan pristup tržištu rada, kao i omogućen boravak na teritoriji druge zemlje u trajanju od dve godine, uz mogućnost ponovne registracije. Tri države, članice „Otvorenog Balkana”, prema pomenutom sporazumu, priznavaće registrovane šeme elektronske identifikacije i povezaće svoje nacionalne eUprave.

Prema ovom Sporazumu, dogovoreno je i formiranje zajedničke komsije sa zadatkom da organizuje, koordinira i kontroliše aktivnosti u vezi sa primenom sporazuma o uslovima za slobodan pristup tržištu rada na Zapadnom Balkanu, koja ima obavezu formiranja u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu Sporazuma.

Izuzev informacija iz teksta sporazuma, javnost nije upoznata sa detaljima sprovođenja inicijative. Ostaje nejasno ko je zadužen za sprovođenje inicijative i da li je određen budžet za njeno sprovođenje, kao i da li je komisija predviđena sporazumom oformljena i ko je čini, te da li su e-uprave tri zemlje članice povezane i kada će početi izdavanje identifikacionih brojeva i jedinstvenih radnih dozvola. Tema Open Balkan inicijative nije bila predmet analize ekonomskih novinara u Srbiji, a dovoljno informacija nemaju ni profesori na Ekonomskom fakultetu u Beogradu koje je ZOOMER kontaktirao. Svi su nas uputili na jednu adresu – državne institucije.  

S obzirom na to da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio direktno uključen u sve procese u vezi inicijative i da ne zvaničnih informacija o tome koja će institucija biti zadužena za sprovođenje projekta, ZOOMER je pokušao da odgovore na gore postavljena pitanja, kao i dodatna pojašnjenja o tome na koji način će biti pojednostavljene procedure dobijanja radnih dozvola i koje će prednosti imati mladi u ove tri zemlje, dobije od savetnice predsednika Suzane Vasiljević. Takođe, zahtev za pojašnjenjima upućen je i Privrednoj komori Srbije. Do trenutka zaključenja ovog teksta odgovori na Zoomerova pitanja nisu stigli.

Фото: Председништво Србије / Димитрије Голл

Percepcije i mišljenja koje Albanci imaju o Srbima

Nema mnogo saznanja o percepcijama koje imaju ova dva naroda. Međutim, studija koju je 2015. godine sproveo albanski Institut za međunarodne studije pokazuje stavove 1.200 Albanaca širom zemlje, od kojih 46% smatra da su odnose ove dve zemlje normalni, a 36% da su odnosi između Albanije i Srbije loši ili veoma loši. Samo 16% ispitanika smatra da je ovaj odnos dobar ili veoma dobar.

Prema studiji, Albanci očekuju da će se odnosi sa Srbijom poboljšati u budućnosti, iako trećina smatra da promene neće biti. Da su države spremne da grade prijateljske odnose veruje 50% Albanaca, dok se 30% ne slaže sa ovim mišljenjem. Samo 5% građana Albanije smatra Srbiju pretnjom za Albaniju, a više od 60% građana smatra da nijedna zemlja ne predstavlja pretnju za Albaniju.

Alba Čela, ekspert ove studije, naglašava da će merenje pulsa javnog mnjenja i opšteg nivoa podrške poboljšanju odnosa (ili nedostatku istog) pomoći donosiocima odluka i kreatorima politika. Efektivni su eksterni, saradnički projekti i sporazumi u oblasti privrede i ekonomske i kulturne saradnje. Drugi cilj je da se rezultati koriste kao referentno sredstvo od strane drugih subjekata, poput civilnog društva i kulturnih aktera, kako bi se pronašli novi načini na koje se mogu proširiti mogućnosti za interakciju.

Čela pokazuje da je ista studija sprovedena i u Srbiji i primećuje se da građani žele više kulturne saradnje između ovih zemalja.

Među mladima, građanima koji žele kulturnu saradnju, čini se da postoji jedna vrsta želje da između ovih zemalja bude što više topline, jedan normalniji odnos. Ovo je za mene ostao glavni utisak iz te ankete. Naravno, mnogo toga se promenilo i na taj odnos utiču i događaji koji se dešavaju u regionu, a ne samo ponašanje koje ove zemlje imaju jedna prema drugoj, tako da je vreme da se anketa ponovi i da se postave druga pitanja koja bi bila fokusirana na trenutne inicijative. Mislim da u obe zemlje postoji dovoljno grupa građana koji bi želeli da ostave iza sebe prošlost ili sukob i imaju bolji odnos“, navodi stručnjakinja za Community Reporters Albania.

Kako bi bili koherentni sa mišljenjima koja uglavnom mladi ljudi imaju o odnosu ovih zemalja i percepcijama koje imaju o Srbima, novinari Community Reporters Albania su sproveli onlajn anketu u kojoj je učestvovalo 127 mladih, starosti od 18 do 31 godine života.

Rezultati ovog istraživanja pokazuju da 53,5% albanske omladine smatra da je odnos između dva naroda napet, 34,6% smatra da među njima postoji osećaj mržnje, a samo 11,8% mladih misli da su u dobrim odnosima.

Veliki procenat odgovora koji govore o postojanju zategnutih odnosa između ova dva naroda i osećaju mržnje jednih prema drugima, uzrokovan je nedostatkom kulturne komunikacije između dve zemlje i mitizacijom ili nerazumevanjem istorijskih faktora koje mediji često populistički iskorišćavaju.

Kiara Manja je studentkinja novinarstva koja trenutno ima mnogo srpskih prijatelja i ima dobre društvene odnose, ali je prilikom prve posete Srbiji naišla na neprijatnu situaciju sa srpskom studentkinjom koja je imala skoro istu ideju kao ona da napiše članak. Ovo je bilo dovoljno da izazove napetost u ovom odnosu dok nisu komunicirali i razjasnili svoju ideju.

Ona mi je sada bliska prijateljica, tako da je važno komunicirati jedni sa drugima bez predrasuda koje nas sprečavaju da se međusobno razumemo. Komunikacijom i upoznavanjem shvatamo da su to predrasude i sujeta, kojih ne treba da bude ni u kom momentu, jer barem mi mladi možemo da napravimo razliku“, prenosi ona svoje prvo iskustvo zasnovano na predrasudama.

Upotreba nacionalističkih simbola, kao i uticaj medija na pitanja koja pripadaju dvema državama ima veliki uticaj na percepciju građana.

Jednom prilikom hteli smo da se slikamo u Beogradu i bilo je ljudi iz Albanije, iz Bosne i Srbije i ja sam htela da napravim zastavu. Jedan učesnik iz Bosne me uhvatio za ruke i rekao da to ne radim. Shvatio je to veoma ozbiljno zato što je smatrao da bi to mogla da bude provokacija“, opisala je situaciju tokom treninga u Srbiji mlada novinarka Entenela Ndervataj.

S druge strane, iako podaci onlajn ankete pokazuju da samo 11,8% mladih misli da su odnosi između Albanaca i Srba dobri, postoje mišljenja koja ne idu u prilog ovom rezultatu.

Pavlo Jakova, deo je srpske nacionalne manjine u Odboru nacionalnih manjina. Jakova ističe da pripadnici srpske manjine, geografski rasprostranjeni u Fijeru i Skadru, imaju dobre odnose sa Albancima, kako pravoslavne tako i muslimanske veroispovesti. Iako su državljani Albanije, istovremeno su i pripadnici srpske nacionalne manjine, te ova činjenica utiče na albanske građane da imaju međusobne interakcije. Predsednik udruženja „Moračka Morava” koje štiti prava srpsko-crnogorske manjine pokazuje da ima mladih koji im pomažu da nauče srpski jezik, a pripadnici srpske nacionalne manjine nastavljaju visoko školovanje u Srbiji uz stipendije.

Mi ovde učimo 2 godine, ali smo zbog pandemije korona virusa prekinuli kurs srpskog jezika i realizovali ga preko Srbije i Mitropolije crnogorsko-primorske. Oni su nam pomogli finansijski i jedan broj dece je naučio važne osnove srpskog jezika u Skadru. Takođe, kada smo bili u prilici, poslali smo 30 studenata u Beograd sa stipendijama gde su neki od njih uspeli da steknu diplome medicine, inženjerstva, arhitekture itd“, ističe Pavlo Jakova.

Drugi podaci iz onlajn ankete koju je sprovela CRA pokazuju da je 30% mladih odgovorilo da ima prijatelje srpske nacionalnosti, naspram 70% onih koji nemaju kontakt sa srpskom omladinom.

To što 30% ima kontakte pokazuje da komunikacija među mladima i pojačana saradnja među njima zahvaljujući aktivnostima organizacija civilnog društva može uticati na poboljšanje odnosa i promeniti negativne percepcije za svaku stranu.

Takođe, odgovori na pitanje da li mladi žele da upoznaju srpsku kulturu i jezik, pokazuju da je oko 60% mladih odgovorilo da ih ne zanima, dok bi oko 40% želelo da sazna više. Zanimljivo je da u Srbiji ima škola koje koriste albanski jezik i koje pohađaju Albanci i Srbi, dok u Albaniji toga nema, što doprinosi negativnoj percepciji prema Srbiji i srpskom narodu. Interes za učenje srpskog jezika i kulture kod Albanaca je na individualnom nivou ili se uglavnom odnosi na rad sa mladima ili u organizacijama civilnog društva. Zanimljiv je slučaj novinara Bledara Kuke, koji je samostalno naučio srpski jezik preko televizijskih prenosa na nekadašnjem jugoslovenskom kanalu, što je bilo privlačno mladima tog vremena.

Zemlje koje su etnocentrične, koje nemaju komunikaciju iz istorijskih razloga sa drugima, pa ni sa susedima, kao što je Albanija dugo činila, stvaraju neku vrstu nacionalizma i neku vrstu različitosti i negativne percepcije suseda“, smatra Kuka koji bira da nacionalistička shvatanja ne utiču na njega i da vremenom usavršava srpski jezik.

Percepcija Srba prema Albancima

Najavljena Open Balkan inicijativa svakako povećava mogućnosti za mlade iz tri zemlje, međutim da li je to nešto što mladi žele? Prema dostupnim podacima, socijalna distanca između Srba i Albanaca još uvek je velika.

Rezultati Istraživanja socijalnih odnosa između etničkih zajednica u Srbiji, koje je sproveo Centar za istraživanje etniciteta 2020. godine, pokazuju da najveći stepen etničke distance postoji prema pripadnicima romske i albanske nacionalne manjine.

Prema ovom istraživanju, skoro petina ispitanika srpske nacionalnosti ne bi prihvatila da živi u susedstvu sa pripadnikom albanske manjine (19,6%), a njih 17,2% se protivi životu u zajedničkoj zemlji. Kada su u pitanju bračni odnosi, čak 36,8% ne bi prihvatilo osobu albanske nacionalnosti za supružnika, a protiv bračnih veza najbljižih srodnika sa pripadnicima albanske nacionalnosti je trećina ispitanika. Slični stav pokazuje i albanska nacionalna manjina u Srbiji – 28% ne bi živelo u susedstvu sa Srbima, a 40,8% se protivi sklapanju braka sa osobom srpske nacionalnosti.

Ovi podaci slični su podacima istraživanja koje je sprovela kancelarija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti 2016. godine, kao i 2013. godine, koja takođe pokazuju da je najveća socijalna distanca u Srbiji prema osobama albanske nacionalnosti i Romima. Što pokazuje da se radi o kontuniranom, sistemskom problemu. Prema ovom istraživanju, 45% građana 2016. godine navelo je da ne želi Albanca za člana porodice, dok je takav stav tri godine ranije imalo 57% ispitanika.

Posmatrajući ove podatke, moramo se zapitati – ako ne želimo Albance za komšije u svojoj zemlji, da li smo spremni da idemo da živimo i radimo u Albaniji?

Kako bi inicijativa Open Balkan uspela i bila više od tehničkog rešenja i mrtvog slova na papiru, potrebno je raditi na informisanju i edukaciji na ovu temu. U ovom trenutku, inicijativa je prikazana u javnosti prvenstveno kroz poslovne olakšice.

Ono što mene brine kada je Opan Balkan u pitanju je to što je predstavljan kao olakšica za vođenje biznisa i za privredne pogodnosti koje su stavljene u prvi plan i što se promoviše samo kroz to da su granice otvorene – šta nama vrede otvorene granice, ako niko ne želi preko njih da prelazi?“, istakla je za Zoomer Sofija Todorović, programska direktorka Inicijative mladih za ljudska prava u Srbiji.

Mladi imaju želju i interesovanje da putuju, upoznaju drugačije ljude i kulture i to Inicijativa svojim radom stalno dokazuje. Ono što je važno jeste ne bežati od razlika, jer da bismo spoznali ono što nas spaja, moramo razgovarati i o onome što nas razdvaja.

Floskula kaže – hajde da pričamo o svemu onom što nam je zajedničko i što nas spaja! Ali kada ima puno onog što nas zapravo deli, bez obzira da li je bazirano na mitovima i nacionalizmu ili nečemu drugom – ta pitanja moraju da se otvore. Ona jesu teška i neprijatna i ti razgovori mogu jako dugo da traju, ali taj strah mora da se skloni jer mladi ljudi i dalje imaju strah od poseta regionalnim državama, i o svemu tome moramo da razgovaramo“, zaključila je Todorović.

Sve stvari koje nas razdvajaju jesu donekle uzrok straha i barijera koju nije lako prevazići, te su čest razlog nerazumevanja, pa i diskriminacije. Mladi sa kojima smo razgovarali, a koji su išli u Albaniju na programe razmene, ističu da su prvi put zaista osećali strah, ali se i susreli sa nerazumevanjem okoline.

Prvi put kada sam išla 2017. godine, iskreno, bio je je strah. Pritom smo išli kolima preko Kosova. Borila sam se sa predrasudama unutar sebe, sa rečima ljudi koji su mi govorili „gde ćeš tamo” i „zar nemaš negde drugde da ideš” i slične stvari“, ističe za Zoomer Jelena Mitrović koja za sebe kaže da je privlači ono što je drugima tabu. “Privlači me nepoznato. Rekla sam sebi – kada si mogla da ideš na razmenu na 100km od granice sa Sirijom, sa tek napunjenih 18 godina, možeš i u Albaniju“, dodaje Jelena. Nakon tog puta, Albaniju posetila nebrojano puta. „Ja sam od onih osoba koje su da kažem zaljubljene u Albaniju. Njene planine, more, Tiranu, Sarandu, Ksamil, Elbasan. Ljudi, narod, su poprilično slični nama, gostoljubivi, radi da pomognu u svakoj situaciji iako najčešće postoji jezička barijera“, ističe.

Privlači me nepoznato. Rekla sam sebi – kada si mogla da ideš na razmenu na 100km od granice sa Sirijom, sa tek napunjenih 18 godina, možeš i u Albaniju

Jelena Mitrović

Njeno iskustvo deli i Vladimir Tasić, koji je u Tirani bio na omladinskoj konferenciji. Okolini nije bilo jasno zašto ide tamo, put je bio dug, ali ga je gostoprimstvo stanovnika Tirane iznenadilo.

Najveći problem je jezička barijera. Jednog dana smo promašili put i morali smo da pitamo građane za smernice. Gotovo niko nije znao engleski, uglavnom su stariji govorili da pričaju nemački, koji mi nismo znali. Na kraju nas je čuo čovek iz Srbije koji je tuda prolazio i pokazao nam put“, seća se Vladimir svog iskustva iz Albanije, odakle se vratio sa nezaobilaznim “Skenderbegom” za prijatelje.

Katarina Sremčević je novinarka i redovno ide poslovno u Albaniju, a svaki put se vrati sa pozitivnim utiscima. Međutim, njen prvi odlazak je takođe bio obeležen predrasudama.

Moram da priznam da sam prvi put otišla sa malom dozom predrasuda, ne prema ljudima nego prema tome kako ću ja kao Srpkinja biti prihvaćena. Međutim ljudi su predivni, gostoljubivi, kada sam im govorila da sam iz Srbije uvek bi izgovarali reči na srpskom koje znaju“, priseća se Katarina i dodaje da bi se ljudi iznenadili Albanijom jer uopšte nije ono što bi očekivali.

U Tirani se vidi dosta italijanskog i mediteranskog uticaja, šarena je i mislim da niko iz Srbije ne očekuje takav grad dok ne ode tamo. Ljudi su gostoprimljivi, pažljivi, veseli. Svako, a pre svega moja generacija i mladji ljudi koji se ni ne sećaju ratova i svadja u regionu, ne treba da uskrate sebi divna iskustva zbog predrasuda. Iako sebe smatram dosta otvorenijom prema svim nacijama, religijama, grupama, i ja sam prvi put otišla sa blagom predrasudom. Treba izaći iz konforne zone i istraživati, da li je zaista tako kako mislimo i kako nas uče“, dodaje Katarina i ističe da na ovu inicijativu gleda optimistično.

Kao novinarka, dosta sam se bavila inicijativom Open Balkan. Iako ima podeljenih mišljenja u regionu mislim da je svaka inicijativa koja podrazumeva pomirenje i spajanje dobra. U okviru te inicijative već je urađeno nekoliko konkretnih koraka, kao što su ukidanje rominga u regionu i zeleni koridori zahvaljujući kojima kamioni manje čekaju na granicama. To mi daje nadu da su političari iz zemalja učesnica ipak spremni da zajedničke interese na trenutak stave iznad dnevne politike“, zaključuje.

Ključna stvar u rušenju predrasuda je informisanost. Čini se da je upravo to što ovoj inicijativi, bar do sada, nedostaje. Utisak koji smo stekli u razgovoru jeste da nisu dovoljno informisani o tome šta inicijativa Open Balkan znači. Može se zaključiti da inicijativa nije došla do mladih, pa čak ni mladih kojih se to direktno tiče, kao što su studenti albanskog jezika u Beogradu.

Zoomer je razgovarao sa studentima i ovo su njihovi utisci.

Ublažavanje odnosa kroz sprovođenje sporazuma

„Otvoreni Balkan” inicijativa je pitanje koje se često spominje u medijima i održava na sastancima na visokom nivou između tri lidera uključenih zemalja. Očekuje se da će se potpisani sporazumi pretočiti u konkretne akcije za poboljšanje života građana Zapadnog Balkana.

To je ključni momenat našeg procesa jer će sporazumi koji će biti potpisani odrediti važan korak napred ka našem cilju, a to je garantovanje pune slobode kretanja dobara i ljudi, kapitala i usluga. Krajem februara ćemo potpisati sporazum između univerziteta o saradnji sa zajedničkim programima i aktivnostima, što su sporazumi koji nisu ni više ni manje važni od onih u Evropskoj ekonomskoj zajednici“, izjavio je albanski premijer Edi Rama na sastanku 21. decembra 2021. godine.

Istog datuma, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio „Otvoreni Balkan” inicijativi sledeće: „Ako otvorimo granice najvažniji cilj je da povežemo naše građane, naše ljude, one koji su mislili o prošlosti više nego o budućnosti… Trgovina biće lakša“.

Pavlo Jakova ovu inicijativu vidi kao pozitivan uticaj na unapređenje regionalne, kulturno-istorijske saradnje, u ekonomskom aspektu, ali i za razvoj diplomatskih odnosa i priznavanje diploma u zemljama Balkana.

Za mene je „Otvoreni Balkan“ potpuno otvoren sistem, sistem koji svima otvara mogućnost saradnje. Za olakšavanje ekonomskih, diplomatskih odnosa kretanja, priznavanja diploma i istorije, pošto istorija ima izuzetne probleme“, objašnjava Jakova.

Nikola Ristić, portparol RYCO (Regionalne kancelarije za saradnju mladih) u Albaniji, inicijativu „Otvoreni Balkan” smatra dobrom prilikom za kulturnu razmenu unutar regiona, prepoznavanje zajedničkih izazova, međusobno upoznavanje i unapređenje odnosa među građanima, te da će povećati mobilnost zahvaljujući olakšicama koje će biti obezbeđene zemljama Zapadnog Balkana.

Sve inicijative koje imaju za cilj povećanje mobilnosti u regionu su odlično sredstvo za razbijanje predrasuda. „Otvoreni Balkan” olakšava ljudima da nesmetano putuju, da istražuju jedni druge, da uče jedni o drugima i verujem da je to dobra inicijativa ne samo za mlade, već i za sve ljude koji žive u regionu. Mislim da bez ovih inicijativa ne možemo računati na prosperitet u regionu, tako da – da bismo izašli iz ove, recimo „ne baš dobre“ situacije, treba da spojimo ljude, da radimo zajedno, ali i da razgovaramo o izazovima, da razgovaramo o budućnosti. Sve što okuplja ljude u region je odlična prilika za razbijanje predrasuda i stereotipa“, rekao je Ristić.

RICO je organizacija koja ima za cilj saradnju između mladih ljudi koji žive u zemljama Zapadnog Balkana i pomaže u negovanju saradnje među mladima unoseći novi duh u region koji prevazilazi stereotipe stvorene bez poznavanja jedni drugih. Ova organizacija pruža usluge i mogućnosti koje mladi ljudi i građani Albanije i Srbije treba da urade da bi promenili negativne percepcije. Pristup ove organizacije zemljama regiona koje se suočavaju sa preprekama u susedstvu i interakciji građana, može se smatrati dobrim primerom kako možemo zamisliti budućnost između dve zemlje, Albanije i Srbije, sa olakšicama koje se očekuju u okviru regiona. Ova organizacija je dobar znak i primer temelja na kojima treba da se zasniva budućnost između dve zemlje i između dva naroda.

Autori (Srbija): Nemanja Marinović, Nikolina Bonić, Marina Milosavljević, Borivoje Lazić; audio/video produkcija Luka Palić
Autori (Albanija): Brejdon Xhavara, Jeta Pera, Ardit Hoxha; audio/video produkcija Klajdi Jella

Naslovna fotografija: Wikipedia

Avatar
Zoomerhttp://www.zoomer.rs
ZOOMER. Priča nove generacije.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Polovina mladih u Srbiji bez prihoda i želi da napusti zemlju

Čak 57% mladih u Srbiji ne zarađuje, dok njih 49% iskazuje želju da napusti zemlju, rezultati su „Alternativnog izveštaja o položaju i...

Protesti poljoprivrednika zbog cene suncokreta

Predstavnici Inicijative za opstanak poljoprivrednika započeli su danas protestnu vožnju iz Stare Pazove, kako bi pokazali nezadovoljstvo otkupnom cenom suncokteta i cenama...

ZOOMER OCENJUJE: Letnji hitovi p2 / New edition

Adios samoći, stigle su vrele noći i negde u daljini peva se "Raaanooo"… kao što smo videli prošle nedelje, retro pesme o...

Filmovi koje ne treba propustiti u avgustu

Prošle nedelje doneli smo vam listu najboljih novih deset serija koje ne smete propustiti u avgustu, a sada to isti činimo i...

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još