Prethodne nedelje sa Verom (84), Zoricom (48), Jovanom(29), Sarom (18) i Milom (18) započela sam seriju tekstova o menstrualnom ciklusu. Danas razgovaramo o tome koje su načine zaštite tokom ciklusa koristile, a koje danas koriste, žene u Srbiji.
Baka Vera, nam priča da su se šezdesetih godina prošlog veka na Kosovu, gde je ona tada živela, za zaštitu od probijanja krvarenja na garderobu koristile različite tkanine od konoplja i vune koje su žene vezivale oko nogu i kukova, jer tada nije bilo savremenog donjeg veša. Kaže da je svaka žena koristila ono što je imala, a što je bilo lako za pranje i prijatno za nošenje. Dodaje da je bilo najvažnije da se odeća održava čistom, jer je nisu imali mnogo.
Zorica je, kao i većina njenih drugarica osamdesetih godina prošlog veka, koristila vatu, a kasnije su počele da koriste uloške i to je jedino što ona koristi i danas. Smatra da je higijena najvažnija.
Jovana, Sara i Mila takođe koriste različite vrste uložaka. Jovana bi želela da isproba ekološke uloške koji se mogu prati i ponovo koristiti.
Mila kaže da se boji da isproba tampone, tako da za sada koristi samo uloške.
„Koristim uloške, jer su mi oni najjednostavniji za korišćenje. Razmišljala sam o tamponima, ali ih do sada nisam koristila, malo me je strah da ih koristim. Ne znam koje druge alternative postoje”, kaže Mila.
Menstrualna čašica?
Sara planira da isproba menstrualnu čašicu, koja je sve popularnija među ženama u Srbiji poslednjih godina, ali i dalje veliki broj njih ima predrasude vezane za ovaj proizvod.
„Koristim samo uloške trenutno. Čula sam za menstrualnu čašicu i planiram da je isprobam uskoro, jer mislim da je lakše i praktičnije i čistije sa tim”, dodaje Sara ciklusa.
Menstrualna čašica je silikonska ili gumena čašica koja se postavlja u vaginu. Ona skuplja krv i zbog vakuma koji se stvara onemogućava curenje krvi izvan nje. Ukoliko se redovno pere, može da se koristi više puta. U tekstu na portalu BBC na srpskom, koji je analizirao veliko međunarodno istraživanje objavljeno u časopisu „Lancet Public Helth” u kojem je učestvovalo preko tri hiljade ispitanica, navodi se da su menstrualne čašice bezbedne isto koliko i ulošci i tamponi, a da je curenje slično ili manje u odnosu na ova dva proizvoda.
Kako se svet odnosi prema ženama?
Škotska je 2018. godine postala prva zemlja na svetu koja je ženama u školama i na fakultetima obezbedila besplatne sanitarne proizvode. Dve godine kasnije, Škotski parlament doneo je odluku o uvođenju besplatnih uložaka i tampona na javnim mestima, u apotekama, mesnim zajednicama, sportskim klubovima, u javnim toaletima. U svetu, ali i u Srbiji ulošci se oporezuju jer se ne smatraju neophodnim higijenskim i medicinskim proizvodom.
Prema pisanju Dojče Vele-a, U Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj i Poljskoj porez na uloške je 5%, dok je u Indiji, Irskoj, Maleziji i Nigeriji on ukinut. Južnoafrička Republika, Francuska, Novi Zeland, kao i pojedine američke države, zemlje su u kojima se ulošci dele besplatno u školama i na pojedinim javnim mestima. Žene u Brazilu podigle su pobunu protiv predsednika te zemlje koji je u oktobru ove godine stavio veto na zakon koji omogućava besplatne uloške i tampone u školama. Prema istraživanju Unicefa, čak 4 miliona devojčica u toj zemlji ne ide u školu kada ima menstruaciju, dok četvrtina njih nema novca za uloške ili tampone. Siromaštvo je izuzetno rasprostranjeno u Brazil, te bi za žene u zatvorima, beskućnice i one iz ekstremno siromašnih porodica, problem koji danas imaju mogao biti rešen usvajanjem ovog predloga zakona.
Koliko košta biti žena u Srbiji?
U Srbiji je procenat oporezivanja uložaka čak 20%. Prema analizi „Ženske inicijative”, prosečna cena uloška u našoj zemlji je 16 dinara, a cena jednog pakovanja, u proseku 213 dinara. U toku jedne godine, žena u Srbiji potroši najmanje 4.000 dinara na uloške.
Studentkinje Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, članice „Ženske inicijative” u septembru ove godine su, u okviru projekta „Šta nam teško” sprovele anketu među 1.500 svojih koleginica i uspele da na svoj fakultet uvedu besplatne uloške u svakom javnom toaletu. Tako je Filozofski fakultet postao prva ustanova u Srbiji koja se na odgovoran i brižan način odnosi prema ženama.
