Novo zahlađenje odnosa Grčke i Turske izvor nestabilnosti

Turska državna novinaska agencija Anadolu, prenela je da je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao da za njega grčki premijer Kirijakos Micotakis „više ne postoji“, optužujući premijera Micotakisa da pokušava da blokira prodaju borbenih aviona F-16 Ankari tokom svoje posete Sjedinjenim Američkim Državama.

Izvor nezadovoljstva turskog predsednika je govor grčkog premijera u američkom Kongresu, koji se desio 17. ovog meseca, kada je Micotakis upozorio Sjedinjene Države da ne stvaraju novi izvor nestabilnosti tokom krize u Ukrajini saradnjom sa Turskom.

Pored toga, Erdogan je otkazao i planirane razgovore između Atine i Ankare i optužio Atinu da skriva sledbenike njegovog neprijatelja, muslimanskog sveštenika Fetulaha Gulena.

Kako prenosi Dojče Vele, Erdogan je izjavio novinarima posle sastanka vlade da je „ove godine trebalo da imamo sastanak strateškog saveta. U mojoj knjizi više nema nikoga po imenu Micotakis. Nikada neću prihvatiti takav susret sa njim jer idemo istim putem kao političari koji drže obećanja, koji imaju karakter i koji su časni“.

Micotakis je američkom Kongresu, prema pisanju Dojče Vele-a rekao da je „poslednja stvar koja je potrebna NATO-u u trenutku kada je naš fokus na pomoći Ukrajini da pobedi rusku agresiju, je još jedan izvor nestabilnosti na jugoistočnom krilu NATO-a”. Molim vas da to uzmete u obzir kada donosite odluke o nabavkama za odbranu koje se tiču istočnog Mediterana“, rekao je Micotakis.

Ruski sistem S-400, izvor: youtube printscreen

Sporne nabavke avio naoružanja

Godine 2019. Turska je izbačena iz programa kupovine višenamenskog borbenog aviona sledeće generacije F-35C, jer je Ankara insistirala na kupovini i ruskog sistema S-400. Sjedinjene Države su tom prilikom izjavile da je neprihvatljivo da Turska kupuje rusko oružje, koje je pogodno za borbu protiv njihovog F-35C sistema.

Rezultat događaja iz 2019. godine je taj da Erdoganova vlada i vojska žele da modernizuju svoje vazduhoplovstvo sa starijim F-16 sistemom.

Kako prenosi Al Arabiya, Ankara je u oktobru prošle godine uputila zahtev Vašingtonu da kupi 40 borbenih aviona F-16, a Stejt department je prošlog meseca napisao pismo Kongresu u kome kaže da bi služilo nacionalnom interesu SAD i jedinstvu NATO-a da odobri prodaju ovih aviona Turskoj.

Grčka i Turska imaju napete odnose od davnina, iako su obe članice NATO pakta. Ti odnosi su ponekad bili takvi da su mogli izbiti u sukob između ove dve zemlje. Tenzije su porasle od 2020. godine zahvaljujući planovima Ankare da istražuje naftu i gas u istočnom Mediteranu.

Izvor: Wikipedia

Kipar – izvor decenijskih sporova

Glavni spor između ovih država, koji je aktuelan i danas jeste Kipar.

Godine 1974. grčka vojna hunta pod komandom Dimitrija Joanida izvršila je državni udar na Kipru, kako bi ujedinila ostrvo sa Grčkom. Državni udar je doveo novog predsednika Nikosa Sampsona. Kao odgovor na državni udar, turska vojska je izvršila invaziju na ostrvo, navodeći pravo da interveniše kako bi obnovila ustavni poredak iz Ugovora o garanciji iz 1960. godine.

Epilog ovih dešavanja desio se 1983. i parlament kiparskih Turaka, predvođen njihovim liderom Raufom Denktašem, proglasio je Tursku Republiku Severni Kipar – koju priznaje samo Turska.

Događaji iz 1974. i dalje dominiraju politikom na ovom ostrvu, kao i grčko-turskim odnosima.

Pokušaji normalizacije odnosa ove zemlje započeli su prošle godine, ali još uvek se ne vidi neki ozbiljniji napredak.

Naslovna fotografija: Pixabay / Geralt

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još