U razgovoru sa građanima Sremske Mitrovice, aktivisti kampanje Ide glas koji sprovodi Centar E8 saznali su da je jedan od najvećih problema ovog grada veliki broj pasa lutalica, o čemu je Zoomer već pisao. U međuvremenu, mladi Mitrovčani su se uz podršku aktivista organizovali i pokrenuli peticiju u kojoj traže sistemsku vakcinaciju i sterilizaciju pasa lutalica u svom gradu.
Mladi okupljeni oko ove peticije veruju da je ovo i najoptimalnije, ali i najhumanije rešenje – jer svi dosadašnji pokušaji nisu davali rezultate, a predstavljaju veliki trošak jer Sremska Mitrovica svake godine izdvaja velike sume novca za odštete koje isplaćuje građanima koje ovi psi povrede.
Naime, iznos koji građani mogu dobiti po ovom osnovu može biti i 50.000 dinara, u šta je Zoomer imao priliku i da se uveri uvidom u dokument koji nam je prosledio jedan od građana koji je pretrpeo ujed pasa dok je vozio bicikl krajem novembra prošle godine. Na osnovu odluke Komisije za utvrđivanje osnova i visine naknade štete nastale od ujeda napuštenih životinja, grad Sremska Mitrovica dužan je da upravo ovaj iznos isplati povređenom građaninu – 30.000 dinara na osnovu pretrpljenih bolova i još 20.000 dinara na osnovu pretpljenog straha.
Isplaćivanje ovakvih odšteta utiče na budžet grada, jer je takvih slučajeva mnogo, a ne rešava problem koji je prouzrokovan nemarom pojedinaca, ali i nezainteresovanošću gradskih vlasti da se ovim problemom sistemski pozabave.
„Ljudi sa sela donose svoje pse i štenad i bacaju u atare na kraju grada. Česta je pojava ispod teretnog mosta”, rekao nam je jedan Mitrovčanin, dok drugi dodaje i da je „svojim očima video da se organizuju i borbe pasa”.
Dodatni problem su i vlasnički psi, koji nemarom vlasnika beže i razmnožavaju se sa uličnim psima i time povećavaju populaciju napuštenih pasa. Zbog aktuelnog zakona o udomljavanju, kako objašnjava jedna građanka Sremske Mitrovice, ove pse nije moguće ni udomiti.
„Želim da se promeni zakon o udomljavanju pasa, zato što je sada trenutno moguće udomiti samo jednog, a ja imam četiri i neprestano mi dolazi komunalna policija. Smatram da to nije uredu, s obzirom na to da te pse niko drugi ne želi da udomi”, objašnjava.
Ti psi koje građani i građanke ne mogu da udome završavaju na ulici, razmnožavaju se i uvećavaju već veliki problem ovog grada. Kapaciteti postojećih azila nije dovoljno, a prema mišljenju aktivista to nije ni održivo rešenje.
„Sakupljanje pasa i stavljanje u skloništa ne rešava problem jer se psi razmnožavaju dovoljno brzo da popune prazninu psa koji je doveden u sklonište. Postoji pseći kapacitet sredine što znači da u konkretnom okruženju može biti samo određena količina pasa, ne više – što će posledično dovesti do otpuštanja pasa iz postojećeg azila, koji će nastaviti da se razmnožavaju i da opet naprave isti, još veći problem”, objašnjava ispred Ide glas kampanje koordinatorka Anđela Vasković.
Budući da veliki broj uličnih pasa povećava rizik od ujeda i prenosa zaraza, dugoročno gledano sterilizacijom se efikasno kontroliše njihova populacija. Sprovedena na sistematski način, ona se smatra najefikasnijom humanom metodom za rešavanje problema pasa lutalica jer se populacija pasa smanjuje prirodnim putem.
„Sterilizacijom će se smanjiti broj pasa lutalica, i istovremeno poboljšati zdravlje životinja koje su još uvek na ulici, bez doma. Sterilizacija dozvoljava da se obuzda ponašanja lutalica koja se vezuju za hormone. Ciklus kod ženki će prestati, što znači da mužjaci sa drugih lokacija neće dolaziti. Takođe, ni vlasnički psi neće biti privučeni mirisima koje ženke u teranju ostavljaju, pa će samim tim biti smanjena mogućnost da se vlasnički psi izgube ili pobegnu, odnosno povrede”, objašnjava Vasković.
Zajedno sa vakcinacijom, sterilizacija u potpunosti rešava ovaj problem, što dokazuju i primeri dobre prakse iz drugih zemalja, poput Holandije koja je sprovela projekat koji je uključivao sakupljanje pasa, sterilizaciju i vakcinaciju i njihovo ponovno vraćanje na ulice.
„Ako je najmanje 70% lutalica istovremeno sterilisano i vakcinisano protiv besnila, širenje besnila će biti obuzdano i populacija lutalica stavljena pod kontrolu. Kada psi zaraženi besnilom stupe u kontakt sa lutalicama koje su sterilisane i vakcinisane, bolest se ne prenosi i zaraženi psi neće širiti zarazu. Manje pasa, koji su pritom vakcinisani i sterilisani, dovešće do manjka borbenosti među psima, kada se neće širiti i zaraza. Takođe, ako se psi manje bore među sobom, to znači da će i oni postati mirniji, te je opasnost od toga da će eventualno napasti ljude još manja”, zaključuje Vasković.
Mladi Mitrovčani će peticiju građana za sprovođenje sistemskih mera vakcinacije i sterilizacije pasa lutalica predati Gradonačelnici, Predsedniku skupštine grada i Zoohigijeni, a svi koji žele da svojim potpisom podrže peticiju to mogu učiniti putem sledećeg linka.
